ДАНАС СЛАВИМО МАТЕРИЦЕ: Деца везују своје мајке, а ево шта стоји иза најпознатијег СРПСКОГ ОБИЧАЈА
Тога дана, деца са унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу мајку.
У црквеним службама поводом празника рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља праотаца, Недеља отаца и Недеља богоотаца.
СПРЕМИТЕ КИШОБРАНЕ И КАБАНИЦЕ! Ево какво нас време очекује данас
"80 ПОСТО САМ СИГУРАН ДА ЈЕ ОНА" Стигла дојава о несталој Јовани на Златибору - трагови воде у шуму?!
ПОМОЋНИК ЧУВАРА СРПСКОГ ГРОБЉА "ЗЕЈТИНЛИК" ЗЛОСТАВЉАО ДЕДА ЂОРЂА! Испливали детаљи ужаса у Солуну - држава одмах реговала
У Недељу праотаца, у српском народу познатој као Материце, помињемо на богослужењима све родоначалнике народа божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног.
У припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке, а оне им се "дреше".
Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици богодетета поклонивши му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Симболика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.
У жељи, дакле, да његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и он - Божић - љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо".
То везивање и дрешење превазилази породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник рођења спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни, наводи СПЦ на свом сајту.
Тога дана, деца са унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу мајку, за ноге, на исти начин на који су њих мајке везивале на Детињце. Мајка се прави да не зна зашто је везана, док јој деца честитају празник, а онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши.
Исто тако се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци, колачима, или неким другим слаткишима. Спрема се свечани, посни ручак, који окупља целу породицу.
Узајамно заветовање
Постоји и веровање да мужеви треба да вежу своју тек удату жену и тако призову добијање потомства у наредној години. Такође, у неким крајевима Србије, посебно у данашњој Херцеговини, постојао је обичај да се тек венчани пар заветује једно другом на Материце/Оце, потврђујући црквени венчани завет.
За Материце је обичај и да све жене обавезно оду на литургију у цркву где их свештеник причести и да им опросте од свих грехова које су евентуално починиле последњих годину дана. Према једном народном веровању, на Материце нипошто не треба обући већ ношену одећу већ искључиво нову, како бисмо "чисти" ушли у Нову годину.
Материце су празник на који не треба спремати кућу. Новија традиција налаже да мушкарци и очеви заједно са децом спреме недељни ручак мамама и бакама које треба да се одмарају, односно којима је једина обавеза да малишанима обезбеде поклон.
Лична молитва захвалности
За време поста у сусрет Божићу, треба окадити кућу, са породицом се заједно помолити, а на Материце маме упућују и посебну личну молитву захваљујући се Богу за здравље и просперитет своје деце и целе породице.
И тако, искључиво српски народ је осмислио на свом сопственом искуству наш хришћанско-православни календар, који је уједно и српски народни календар. Детињци, Материце и Оци су наши народни празници нанизани у претпразништву Рођења Христовог, тако да су у средини Материце, дан мајки, јер је мајка веза по којој "да није мајке, ни света не би било".
Материце су празник Светих српских мајки, Детињци су дан Свете српске деце, а Оци - дан Светих српских отаца, чији се број не може избројати.