ДАНАС ВАС ВОДИМ НА ЛЕТ СА КОЈЕГ СЕ МОЖДА НЕЋЕТЕ ВРАТИТИ: Обраћање генерала Срете пилотима и после 23 године тера сузе на очи (ВИДЕО)
За Србију је урадио много
Пензионисани бригадни генерал авијације Срето Малиновић током НАТО агресије 1999. године на СРЈ, командовао је 98. ловачко-бомбардерским авијацијским пуком.
Носилац је и два ратна одликовања. Прво је добио 1991, а други пут је одликован као потпуковник авијације Указом тадашњег председника Слободана Милошевића, од 29. марта 1999. Одликован је Медаљом части "за дела личног херојства у одбрани нашег неба за време НАТО агресије". Он је први који је одликован овим високим одликовањем. У каријери је остварио око 1200 сати налета, а летео је на 5 различитих типова авиона. Носилац је Златног летачког знака и звања Инструктора летења.
У народу је познат по свом веома емотивном обраћању пилотима 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука пред борбено полетање на аеродрому Лађевци, 24. марта 1999.
Речи које им је упутио и данас терају на сузе.
Преносимо је у целости:
“Синови моји драги, „тигрови“ 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова
изнад наше отаџбине,
летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим
на један такав лет,
данас вас водим на лет са
којег се можда нећете вратити.
Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну,
са хиљаду километара на час.
То је привилегија само нас одабраних.
И данас, као небројено пута у нашој историји,
не наређује наша команда.
Србија нас зове, анђели моји челични!
Иста она у којој проведосмо
наше најлепше дане.
Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови,
наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ,
нека вас води гесло са наше ратне заставе,
заставе 98. јуришног пука:
Отаџбина изнад свега!
То гесло смо заједнички изабрали,
покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам, драги моји соколови, да данас
нема теже ствари на свету
него бити пилот ратног ваздухопловства.
Ни теже ни поносније!
Ја вам не могу обезбедити станове,
веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу,
у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило,
као небројено пута до сада.
За част професије,
за образ отаџбине.
На авионе!”