Србија ушла у демографски најстарију групу земаља Европе: Годинама уназад се рађа мање беба него у време ратова
Негативни природни прираштај је у последњих 10 година износио минус 36.500 на годишњем нивоу.
- Србија се у 21. веку, према свим критеријумима, нашла у групи демографски најстаријих земаља Европе и света и почетком ове године више него сваки пети становник Србије био је старији од 65 година, а тек сваки седми млађи од 15 година - изјавио је демограф Горан Пенев.
Српски клубови у квалификацијама за Лигу Европе ти доносе врхунски НОВЧАНИ БОНУС
КОРОНА КОНАЧНО ПОСУСТАЈЕ: У последња 24 сата овај СРПСКИ ГРАД није забележио ни један нови случај обољевања
НАЈНОВИЈИ ПРЕСЕК КОРОНАВИРУСА: У Србији још 62 новооболела, преминула једна особа
Пенев је навео да је број старих за 463.000 или за 47 одсто био већи од броја младих, а просечна старост је достигла рекордну вредност од 43,4 године.
Он је рекао да је укупно становништво, према званичним проценама Републичког завода за статистику (РЗС), 1. јануара 2020. износило 6,9 милиона и било је малобројније него пре 50 година.
- Број живорођених је већ неколико година стално испод 65.000 (64.400 у 2019) и знатно је мањи него било које године у 20. веку, чак мањи него у време било ког рата који је вођен у том веку. Број умрлих је већ двадесетак година стално преко 100.000, а од 2010. се креће у распону од 100.000 до 104.000 годишње. Он је прошле године износио 101.400 - објаснио је Пенев.
Он је указао и на негативни природни прираштај који је у последњих 10 година износио минус 36.500 на годишњем нивоу.
Говорећи о одливу становништва из Србије, Пенев је навео да резултати једног новијег истраживања РЗС рађеног у сарадњи с националним статистичким организацијама најважнијих земаља, указају да је између 2011. и 2018. године Србију напустило 226.000 становника, а да се истовремено у Србију доселило 131.000.
Миграциони салдо је износио минус 95.000 или минус 12.000 годишње, рекао је Пенев и напоменуо да се исељавање нарочито интензивирало последњих година.
Објашњавајући како демографска кретања утичу на тржиште радне снаге у Србији, Пенев је указао да је према проценама РЗС 1. јануара 2020. године радни контингент бројао 4,13 милиона становника или 59,6 одсто укупног становништва земље. Девет година раније, становништво исте старости бројало је 4,545 милиона или 62,7 одсто укупног становништва.
Као потврду да је радно способно становништво Србије демографски врло старо, Пенев је навео податке за неколико одабраних развијених европских земаља - Француску, Шведску, Немачку и Италију, где Француска и Шведска спадају у групу демографски млађих европских популација (млађе су од Србије), а Немачка и Италија у групу демографски старијих популација (старије од Србије).
- Међутим, у погледу интерне старосне структуре радног контингента, све четири су имале мањи удео старих 60-64 у укупном радно способном становништву - од 9,7 одсто у Шведској до 11 одсто у Немачкој. Истовремено, изузев Италије, у свим тим земљама, удео младог радно способног становништва је био већи него у Србији - од 9,2 одсто у Немачкој до 10,3 одсто у Шведској - рекао је Пенев.