СВЕТ У СТРАХУ! ПРЕТИ НАМ НОВА ПАНДЕМИЈА? Све више оболелих, лек НЕ ПОСТОЈИ, а симптоми могу довести до СМРТНОГ ИСХОДА!
Човек прво мора да се rayboli, па тек онда да прими вакцину.
Денга је вирусно векторско обољење најраспрострањеније на нашој планети, а преноси је искључиво одређена врста комараца. Наиме, пола светске популације живи на географском подручју где је присутна.
НИСТЕ НИ СВЕСНИ КОЛИКО СУ ОПАСНЕ! Ево које све ВРСТЕ богиња постоје и какве КОМПЛИКАЦИЈЕ могу да изазову!
СУТРА ТОПЛО, А ОНДА ПРЕОКРЕТ! Ове пределе Србије следеће недеље очекују ОБИЛНЕ ПАДАВИНЕ!
СРБИН ОДЛУЧИО ДА СЕ ВРАТИ ИЗ АМЕРИКЕ: Прекипело му је, спаковао је кофере, а сада га мучи само једна ствар, "МОЈА СУПРУГА ЈЕ СА ТАЈЛАНДА..."
Оболела особа је извор инфекције само за комарца, али ни за ког другог, вирус се не преноси са човека на човека.
Међу државама које се боре са денга грозницом је и Перу где је у већем делу проглашена ванредна здравствена ситуација, а узроци пораста броја оболелих су топлотни таласи и јаке кише које погодују комарцима врсте Аедес.
80 одсто оболелих нема симптоме и тегобе
Према проценама СЗО од 100 до 400 милиона особа обољева од ове векторске заразне болести.
- Ако посматрамо колико се људи јавило за лекарску помоћ, 2000. године их је 500.000, а 2019. године лекарску помоћ је тражило више од 5 милиона људи. За 20 година је за 1.000 одсто порастао број лица која су имала тежу клиничку слику, јер увек се јављају само са тежим обликом денге. А 100 до 400 милиона годишње се спомиње због тога што је болест у 80 одсто случајева потпуно без клиничке слике. Они не знају уопште да имају Денгу, и ово личи на причу о Грозници западног Нила, јер денга вирус, а има четири серотипа. И код Грознице западног Нила 80 одсто њих уопште не зна да је има. Преосталих 20 одсто имаће неке од клиничких тегоба – објашњава за епидемиолог др Небојша Бохуцки из суботичког Завода за јавно здравље.
Знаци денга грознице
Према речима др Бохуцког једна од тегоба која се јавља и код неких је то једини знак болести је повишена телесна температура.
Осим температуре, симптоми су :
- главобоља
- болови у пределу очију
- болови у мишићима и зглобовима
- мучнина
- повраћање
- оток лимфних жлезда
- оспа по кожи која је у равни коже.
- Међутим, код мање од 1 одсто случајева настаје најтежа форма болести, а то је онда Денга хеморагијска грозница или Денга шок синдром. У том случају настаје стање по живот опасно. Леталитет је од 1 до чак 15 одсто зато што особа која има тежи облик Денге крвари. Крвари почев од носа, у деснима, у усној дупљи, повраћа крв, има крв у столици, јавља се крварење унутар абдомена. Самим тим губи крв, захтева хоспитализацију и интензивно лечење – каже др Бохуцки.
Додаје да је Денга хеморадична грозница присутна, пре свега, код деце и адолесцената, они су најугроженији и годишње од тежег облика денге умире 25.000 особа.
- Угрожени су и старији који имају повећану телесну масу, дијабетес или неку другу хроничну болест. Није безазлено ни за труднице – напомиње епидемиолог.
Који комарци преносе Денгу и који се налази и код нас
Када је реч о преносиоцима, комарцима, најзначији вектор међу њима је Аедес aegypti јер се храни само крвљу из човека. Др Бохуцки објашњава да се приликом храњења крвљу човека који је оболео од Денге, комарац и сам зарази, а потом када убоде следећег човека у његовој пљувачци се налази вирус и тако га зарази. У Европи га углавном нема, има га на острву Мадера, спомиње се на Кипру и на обалама Црног мора.
Комарац Аедес присутан и земљама у окружењу и у Србији
- На другом месту по значају је комарац Аедес албопицтус, такозвани Азијски тиграсти комарац. Он је најопаснији, преноси веома тешке заразне болести. Њега има у Шпанији, већем делу Француске, целој Италији, Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Грчкој, Бугарској, Мађарској. Када је реч о Србији, према подацима Центра за превенцију и контролу болести из октобра 2023. године, регистрован је на подручју Војводине у пет округа, само није у Средње и Јужнобанатском округу, и у Западној Србији. Питање је времена када ће и код нас бити на читавој територији – каже др Небојша Бохуцки.
Проблем је што климатске промене погодују његовом ширењу, односно немамо више зиме за довољно дана у минусу. Зато овај комарац преживљава, али ширењу Денге погодује и путовање људи који постају вектори преноса на самог комарца.
Због тога се и у Европи дешавају аутохтоне епидемије :
- Хрватска 2010. године, када су на Корчули почели да обољевају људи који нигде нису ишли, већ их је тамо заразио комарац
- од 2010. године се сваке године у Француској бележи Денга
- у Шпанији почев од 2018.
- у Италији од 2020. године
- Само је питање времена и да ли ћемо је овог лета имати Денгу. Имамо и комарца и аутохтоне случајеве, домаће случајеве мањих или већих епидемија почев од Хрватске. Европа је на удару Денге и ако до сада нисмо много причали о овој теми, тек ћемо причати – истиче др Бохуцки
Лек не постоји, али постоји вакцина
За лечење Денга грознице нам лека. Др Бухуцки каже да се ни дан данас не зна за лек против Денга хеморагијске грознице, међутим, јако је добро постоји вакцина.
- Постоје две вакцине. Прва је „Денгваксија“ и она се даје од 6. до 45. године живота. Даје се у три дозе, у размаку од пола године. Друга је „Qdenga“, даје се у две дозе у размаку од три месеца. Обе садрже сва четири серотипа денгавируса. Вакцине се примењују у земљама где је болест ендемска, а код нас још не бележимо ово обољење. У другим земљама које сам навео биле су мање или веће епидемије, али болест није ни тамо ендемска – објашњава епидемиолог.
Ко и када треба да се вакцинише
Пре свега, вакцине су за тропске земље. И ако неко путује као туриста и жели да не добије Денгу за њега вакције није, осим да се уради серолошко тестирање да ли је већ имао сусрет са вирусом.
- У ендемским земљама је немогуће избећи ову болест. Тако да су вакцине намењене, пре свега, деци. Та деца су се сигурно већ заразила барем једном Денгом, а када се деси први сусрет с овим обољењем болест је блага по правилу. Код друге инфекције увек настаје тежи облик болести. Зато, када се даје вакцина неком ко је прележео једном или више пута болест биће заштићен од тешких форми које може да изазове наредни сусрет с вирусом. Уколико неко никада није оболео од ове болести, а то су становници Европе углавном, и вакцинише се, он ће добити живе вирусе. То ће бити његов први сусрет с вирусом, а ако онда оде у тропску земљу и добије инфекцију, имаће увек далеко теже стање – истиче др Бохуцки.
Додаје да се мислило да се никада неће направити вакцина против Денге, а и сада нису сви задовољни овом вакцином, јер вакцинација не фукционише по принципу „када немаш болест да је примиш“, већ барем једном мора особа да оболи и тек онда да се вакцинише.
Комарци који само дању боду
Највише оболелих има у Индокини и епидемиолог саветује путнике да користе средства за прскање, јер ови комарци су дневни. Док други комарци углавном гризу у сумрак, увече и у зору, комарци који преносе Денгу боду током дана, чим избије сунце, до сумрака су активни.
- Ако се нисмо сачували, инкубација је од 4 до 10 дана и онда почињу симптоми. У том случају ради се увек ПЦР из крви. Ако се докаже присуство вируса болест ће проћи, јер само 1 одсто случајева има тежи облик, и та особа ако поново жели да путује негде онда треба да се вакцинише. У земљама где се јавља Денга, а лек не постоји, људи се лече симптоматском терапијом. За Перу мера је вакцијација, јер код њих су сви становници имали већ сусрет са Денгом, барем с једним серотипом, најмање, можда већ и са сва четири –каже др Бохуцки.
Живи вируси за вакцине
Када је прављена прва вакцина против малих богиња садржала је мртви вирус. Од 1963. до 1967. у САД, деца су примала вакцину која није била жива. Стекли су имунитет против морбила, међутим када су дошли у контакт с правим вирусом имали су бурну реакцију, тешке облике морбила праћене крварењем.
- Зато се дошло до закључка да је најбоље да вакцина буде са живим, али ослабљеним вирусом. У имунологији и даље користимо живе вакцине, буквално је реалност показала шта може да буде ако се користи неактивисана вакцина. Слично је и са производњом вакцине против Денге. Прво су хтели да направе са мртвим вирусом, али се видело да дође до бурне реакције када дође до контакта с правим вирусом и зато је направљена вакцина која користи четири ослабљена серотипа Денга грознице, али ипак жива - закључује др Бохуцки.
Србија Данас/Блиц