ДИРЉИВ СТАТУС МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ из Ниша: Пацијент је ТУКАО ШТАКОМ по глави и ребрима - а онда преминуо!

Медицинска сестра Н.О. (32) из Ниша, после вишемесечне борбе за животе пацијената у Ковид болници, доживела је да је пацијент којег је спречавала да скочи кроз прозор претуче штаком.

Њен статус, у којем описује свој живот последњих пар месеци од када је почела пандемија корона вируса, пара и најтврђа срца.

Наши хероји који су даноноћно уз нас, свакодневно пролазе кроз болне ситуације. Невидљиви непријатељ није једини против чега се боре, ту су и нервозни пацијенти који не желе да схвате у каквој се ситуацији они налазе.

Статус ове медицинске сестре из Ниша најбоље описује кроз шта наши медицински радници пролазе током борбе с корона вирусом.

- У животу сам се бавила многим стварима, била војно лице, одбојкашки судија, студирала социјологију, али ме живот ипек одвео на пут медицине. Свако занимање има својих предности и мана, тако и посао медицинке сестре зна да буде веома стресан, а са друге стране леп када знаш да си урадио нешто добро за неког и када си некоме спасио живот. Много пута то не мора да буде медицинска помоћ, лепа реч је понекад и више од помоћи - рекла је Медицинска сестра.

- Почетак године... тамо негде у Кини влада 'неки вирус'... 'шта, знаш ти где је та Кина, то не може да дође до нас'. Живот нормално тече, вести почињу да буду све чешће и чешће, прича се о неком Covidu-19, али се и даље све то дешава тамо негде 'далеко' од нас. Полако Covid креће да се шири, чују се вести, једна, друга, трећа...десета држава на удару... Covid - 19 полако стиже у наш комшилук - рекла је медицинска сестра.

- Први случај код нас... 'to нешто што је било тамо негде далеко дошло је и до нас"', мада још није тако алармантно схваћено, и поред тога живот наставља да тече нормално. Људи одлазе и долазе нормално са посла, изласци, прославе све и даље нормално тече. Из дана у дан број заражених расте, из околних држава стижу огромне цифре новозаражених. Инфективна клиника почиње да се пуни, пацијенти пристижу са свих страна Јужне Србије - рекла је медицинска сестра.

- Радим ноћну смену ... у холу ТВ на коме сви исчекују нове вести, Председник државе на конференцији за штампу тачно у 20.00 х доноси одлуку о увођењу ванредног стања у држави. У том тренутку нико не зна шта то тачно значи. Из дана у дан мере ванредног стања су све ригорозније и јаче. Полицијски час креће од 19.00 часова. Укида се градски превоз... све полако стаје. Код људи почиње страх и паника - рекла је медицинска сестра.

- Та недеља није била као и свака друга, чак ни рођендан није био као и сваки други, био је то Covid – рођендан, као сто је, и као што ће већина рођендана у овој години бити...без пријатеља, slavlja...'samački рођендани'. Те вечери сам добила обавештење да из ургентног центра прелазим да радим у Covid центар на инфективној клиници (диван поклон за рођендан). У том тренутку крећу да се смењују сва осећања ... страх, ђеља за изазовом, туга, као дугине боје су се преламала осећања једно на друго. Уводи се полицијски час од 24 сата - рекла је медицинска сестра.

- Возим градом који никада раније нисам видела такав, пуст, сем паса луталица и по неког аута, никог нема на улицама, све радње су затворене, тротоарима само ветар разноси прашину, једном речју као град из хорор филма - рекла је медицинска сестра.

- Опет нешто ново и први сусрет, одређени број сати без воде, одласка у тоалет, и са знатно смањеном количином кисеоника... (нешто попут војне пуне ратне опреме) ... у том периоду није било великих врућина, па се скафандер некако и подносио. Крећеш у борбу, али најгоре од свега што је то борба са нечим невидљивим. Из дана у дан расте број новозаражених, и са тиме и број нових симптома. Све што је до тада било нормално, свака прехлада грип од тада постаје ноћна мора. Долазиш на посао са циљем да помогнеш другим људима, да сачуваш себе, а самим тим своју породицу и околину... много циљева мало времена и невидљиви непријатељ. После сваког тестирања стрепиш да ли ћеш бити позитован или негативан, (дошло је време када је боље бити негативан него позитиван) - рекла је медицинска сестра.

- Већина људи до тада није знала шта је то респиратор и чему он служи, али се увео у наш речник као ново слово у азбуци. Из дана у дан све већи и већи број пацијената, отварају се нова места за Covid пацијенте, број новозаражених, број позитивних и број умрлих, то су бројеви који се константно врте на ТВ-у. Ко би рекао да нешто тако мало може да успори читаву планету, да тотално измени ток живота, нешто што је било незамисливо - навела је медицинска сестра из Ниша и додала:

- Сваке вечери у 20:00 људи су излазили на терасе и балконе, громогласним аплаузом и песмом поздрављали све здравствене раднике који даноноћно раде и воде битку. Звали су ме пријатељи са речима 'е синоћ смо аплаудирали за тебе', то је био тако јак ветар у леђа, неком мала реч, а неком тако много значи! - рекла је медицинска сестра.

- Од силних емоција, вести непроспаваних ноћи, организам полако почиње да обузима хронични умор. Са једне стране се трудиш да останеш јак, а друге те стиже превелики терет који носиш на себи. Добра ствар у свему томе што у таквом времену имаш добре људе око себе, док си у скафандеру концентрација је максимална, када си ван скафандера гледаш да сваки тренутак проведеш у смеху, јер је то једини начин да направиш баланс између онога што видиш унутра и оног периода када си ван скафандера, да би остао 'нормалан' . Много познатих лица, који ни сами нису свесни како су се нашли ту, трудим се да пред њима увек будем позитивна, како би бар мало поправила њихово расположење - рекла је медицинска сестра.

- Почетак Covida је био у зимским јакнама, а дошли смо до пролећне јакне. Број новозаражених почиње да се смањује, али је и даље јако велики број пацијената који су већ смештени на лечење. Почињеш да размишљаш како ти се живот своди, на одлазак, долазак с’ посла, спавање и јело и тако све у круг... Страх је тај који почиње да побеђује све, 'Ti ипак сада радиш у Covidu, сачекаћемо да ово прође, па кад прође видећемо се'. Страх од саме помисли где радимо, људе је терао од нас. Колеге, доктори недељама и недељама нису видели своје најближе, поред целе ове ситуације то је била велика отежавајућа околност... Дани су се смењивали, и сваки је личио на предходни, али ипак се негде назире крај овога, много мањи број пацијената, мањи број ново заражених - рекла је медицинска сестра.

- Јављају ми да се враћам на своје радно место, први круг је делимично завршен. Враћам се на своје радно место и тек онда почињем да будем свесна шта се тачно дешавало у претходном периоду, од много радосних лица која су отишла својим кућама пресрећни што су преживели,до слика оних лица која нико никада више неће видети...Ти видиш сва та лица, а они неретко знају да прокоментсришу 'Много ми је жао што ми вас не можемо да видимо, да вам видимо лица, како би смо вам се захвалили некада када вас будемо срели ван ове зграде - рекла је медицинска сестра.

- Све бар покушава да се врати у неку нормалу, људи су дуго били изоловани, и треба времена да се опет врате на старо, али и даље уз све мере опреза. Пролазе дани, а у глави се врти само једна мисао и страх , да ли ће све ово кренути опет... Уз све те једноличне дане нисмо ни приметили да је дошло лето, али то лето не личи на она предходна, можда је зато тако неприметно и дошло. Нема одласка на море, одласка на базен, све се своди на минималну комуникацију са људима - рекла је медицинска сестра.

- Уназад пар дана опет почиње да расте број новозаражених, једна мисао ми је само у глави, ако опет почне ја сам прва. Тако је и било, тог 29-ог јуна ми јављају да не долазим у ноћну смену, зато што од прекосутра опет прелазим да радим у Covid центар... Опет све из почетка, као ђака који је дошао до осмог разреда и нада се да ће да крене даље вратиш опет на почетак у први разред, да све ради из почетка. Овај пут је мало другачије, скафандер и температура од 34 степена, тешко спојиво, у једном тренутку, се бринеш за живот пацијената, а у наредном за свој, и тако из смене у смену . Чини се да је овај други талас тежи, или се тако бар нама чини, јер нас је већ стигао умор и исцрпљеност, па скупљамо снагу од смене до смене, храбримо једни друге да ће ускоро крај. Надамо се и чекамо тај врхунац тог другог таласа. И надамо се да ће све ово бити јуче! - написала је Н.О. (32).

Неколико дана пре инцидента који је потресао целу Србију, настао је овај статус.

Подсетимо се, С.К. (82) истукао је медицинску сестру Н.О. (32) у Ковид болници на Клиници за рехабилитацију нишког Клиничког центра јер га је спречила да својевољно напусти ову здравствену установу, а затим претио да ће скочити кроз прозор.

Сестра му је објаснила да због здравственог стања мора да остане на лечењу након чега је он подивљао.

Попео се на радијатор и отворио прозор, викао је да ће, ако не може кроз врата, изаћи кроз прозор. Забринута здравствена радница је успела да га убеди да одустане од ирационалне намере, и врати га у кревет.

Међутим, чим му је окренула леђа, пацијент је зграбио штаку и свом снагом је ударио, једном по глави, а други пут по ребрима.