ДОМАЋИ ВИРУСОЛОЗИ НА СВЕТСКОМ ГЛАСУ! Докторке од којих је и Кризни штаб тражио савете у вези корона вируса

Докторке Ана и Нада, вирусолози, посветиле су живот проучавању вируса, тих сићушних организама који понекад знају да направе велике проблеме и изазову епидемије светских размера. Када је цео свет покорио нови корона вирус сви су хтели да чују шта оне имају да кажу, па и чланови Кризног штаба. Ово су њихове приче.

Вариолу смо дочекали спремни, корона вирус нас је изненадио

Докторке Ана и Нада, вирусолози, посветиле су живот проучавању вируса, тих сићушних организама који понекад знају да направе велике проблеме и изазову епидемије светских размера.

Иако је одавно у пензији, докторка Глигић помно прати дешавања око новог корона вируса, а њено мишљење воле да чују и грађани и лекарска струка. Не крије да је и сама била изненађена колико је КОВИД-19 невероватна болест, као и начини преношења овог вируса и његова одрживост у спољашњој средини.

- Радило се о непознатом вирусу и ја сам се чудила шта се дешава док се неке ствари нису искристалисале. Наш здравствени систем није могао боље, о свему се учило у ходу, ништа није било припремљено за разлику од епидемије вариоле вере када смо били спремни за оно што се десило - рекла је др Глигић.

Из СЗО питају како сам и где уништила вариолу

Ана се јасно сећа тог мартовског дана пре 56 година, када се у касним вечерњим сатима, пред њеном кућом зауставио службени аутомобил Института "Торлак".

- Била сам у кућној хаљини, спремала сам децу за спавање када су на врата позвонили директор Института др Љубинко Стојковић и др Радослав Бошковић, епидемиолог. Кажу ми: "Ана, молим вас, пођите с нама, постоји сумња на вариолу." Рекли су ми да је ситуација озбиљна и да се очекује да стигне материјал са Косова. Обукла сам се и пошла са њима. Од девет увече до пет сати ујутру спремала сам све што је потребно да се постави брза дијагноза. Били смо спремни да у сваком тренутку код сумње на вариолу поставимо дијагнозу - прича докторка.

Тако је и било. Од осам донетих материјала сви су били позитивни на тестове на вариолу.

- Одбила сам карантин и рекла да ћу радити док се, евентуално, не направи неки инцидент. Следећег дана вакцинисали су и мене и моју породицу - говори она.

О богатој каријери докторке Ане могла би се написати књига. За њен рад заинтересовала се и Светска здравствена организација, па су јој од њих годинама стизали дописи с питањем како је и где уништила вариолу.

- Они увек зазиру да ли сам ја негде оставила вариолу и да ли ћу је активирати у неком тренутку - речи су др Ане.

Када је завршила студије биологије запослила се у Институту "Батут", на одељењу за микробиологију и вирусологију, тада је то био Завод за здравствену заштиту Србије и ту је остала све док није завршен "Торлак".

Синови ми кажу да још добро резонујем

И у пензији докторка Ана не мирује. Чита све што јој дође под руку, дружи се с пријатељима, негује цвеће у својој башти, прави торте и колаче за синове и унуке.

- Моји синови, Борис и Александар, као и унук Лука и унука Милица су мој највећи понос. С њима се консултујем и кад ме позову новинари. Питам их да ли сам способна, а они ми кажу: "Јеси, још увек резонујеш добро" - рекла је др Глигић.

Изборили смо се ми и са опаснијим вирусима

Докторка Ана се присетила и дана када се у Београду појавио марбург вирус, опасна зараза која је на "Торлак" стигла са мајмунима из Уганде.

- На Торлаку се 1967. радило на справљању вакцине за дечју парализу. У ту сврху су на наш Институт, баш као и у немачке институте у Франкфурту и Марбургу, стигли мајмуни из Уганде. Према прописима они су морали да буду једно време у карантину. Испоставило се да су мајмуни почели да умиру у већем броју и код нас и у Немачкој. Наш ветеринар, који је радио обдукцију мајмуна, и сам се заразио тада још непознатим вирусом. Ми смо 1971. успели да изолујемо тај вирус, тај рад смо публиковали и за њега добили велика признања - прича докторка.

Докторка Ана је докторирала из области вариоле вере и постала виши научни сарадника на Медицинском факултету. Као један од наших најбољих стручњака у области вирусологије обишла је цео свет и учествовала у три важна међународна пројекта као главни истраживач са југословенске стране.

Проф. др Нада Куљић Капулица: Нема шале с вирусима

Проф. др Нада Куљић Капулица, вирусолог, се са корона вирусима први пут срела почетком осамдесетих година прошлог века, када их је дијагностиковала на Војномедицинској академији у Београду, где је провела свој радни век. Студенти је памте по реченици коју им је понављала пред свако предавање - није случајно да се непријатељи компликованих компјутерских програма зову вируси. Јер вируси су посебни и с њима нема шале.

- Мој избор, као и стицај околности, била је вирусологија. Било је доста изазова на том пољу. Један од првих био је сусрет са корона вирусима. На ВМА смо имали корона вирус (ОЦ43) који је колегиница донела из Лондона, и уз труд да га очувамо и размножавамо у новорођеним мишевима, а уз помоћ направљеног антигена, радили смо и доказивање антитела према овом вирусу - прича докторка Нада.

Тако нешто нико пре њих није радио у бившој Југославији, пошто су корона вируси били релативно нови, откривени код људи тек средином 70-тих година.

- Били су то вируси интересантне грађе, лепог имена, доста непознати, наизглед безазлени јер изазивају само прехладе, ређе и тешке респираторне инфекције, попут упале плућа, што смо и доказивали. Осим тога, имали смо и могућност да детектујемо вирус електронским микроскопом, што је радио мушки део нашег колектива. Било је то време класичне, никад превазиђене вирусологије. Тако се радило у целом свету - рекла је др Нада.

Изучавала је и друге вирусе који су били актуелни или нови, попут ХИВ -а, вируса хепатитиса Ц и многих других.

- Пред крај каријере бавила сам се туморским вирусима, то је била тема мог доктората, као и моје књиге.

Докторка Нада је одрасла у банатској равници, у Зрењанину, са два брата у веселој породици, и тамо је живела до завршетка гимназије.

- После завршетка факултета улога лекара опште праксе била је непроцењива за мене, без обзира на напор. У овој пандемији присетила сам се да ми се у почетку каријере догодила епидемија грипа, за неколико дана оболело је 100 војника. И одмах смо направили стационар за све оболеле за само три дана. Сваки дан им је требало прегледати плућа због компликација. И ништа није било тешко, а била сам једини лекар - прича др Нада.

Обожавам пасуљ који ми муж спрема

Најпоноснија је на своју је породицу, сина и мужа.

- Највећа подршка ми је супруг који кува најбољи пасуљ на свету, прави војнички. Биле су интересантне наше кућне дискусије током пандемије. Муж, инфектолог, стално је питао мене о вирусу, а ја њега о болести - речи су докторке Наде.