ДОСИЈЕ СТЕПИНАЦ: Фамозно писмо упућено Папи чека да буде ОТВОРЕНО, а са њим и ВЕЛИКЕ ТАЈНЕ
Из тих писама се види да Степинац или интервенише или протестује, најчешће да се одређени људи ослободе, или изражава гнев као после првог великог усташког злочина над Србима у Глини већ 1941. када је убијено 260 цивила
Папа Фрања је одлучио да осам година пре рока буду отворени архиви који ће расветлети улогу Папе пије XII у Другом светском рату. Архиви папе Пије откриће, између осталог, и да ли је 1943.године Степинац послао писмо у којем од њега тражи да призна НДХ и тако оправда покатоличење 240.000 Срба и геноцид над Јеврејима, Србима и Ромима. Ако такво писмо постоји, све је јасно, ако не постоји отвара се Пандорина кутија.
У наставку досијеа Степинац објављујемо зашто је за балканско питање и однос према фашизму био кључан однос папе и загребачког надбискупа и потом кардинала Алојзија Степинца. Много тога откриће и писмо које Степинац шаље бискупијима са прецизним упуствима, као и чињеница да је 1943. године међу убијенима било и неколико католичких свештеника, углавном Словенаца, али и рођени брат Степинца, Мијо Степинац који је страдао уз супругу у родним Крашићима, а због сарадње са комунистима!
Према архивима Републике Хрватске, у чији су портфељ прешла многа од комуниста заплењена документа размењена између Каптола и Павелићеве владе, налази се и сачуваних 24 интервенције које је Степинац упутио за ослобађање Срба из затвора или давање дозволе да напусте државу, као и за 11 Јевреја. Најпрецизнији регистар о контактима Степинца и Павелића има Загребачка надбискупија, и о томе је говорио кардинал Јосип Бозанић.
- Кардинал Степинац је свеукупно имао 32 контакта са Павелићем и то 11 личних и 23 кроз писма – каже кардинал Бозанић.
Из тих писама се види да Степинац или интервенише или протестује, најчешће да се одређени људи ослободе, или изражава гнев као после првог великог усташког злочина над Србима у Глини већ 1941. када је убијено 260 цивила.
Радмила Радић из београдског Института за новију историју потврђује да је интервенција против злочина било.
- Рецимо, интервенисао је за брата епископа Иринеја Ћирића, па је његов брат Стево Ћирић пуштен из логора. Али, не би требало заборавити да је Стеван Ћирић један од оних који је подржао потписивање конкордата између Краљевине Југославије и Ватикана 1937, у својству председника Скупштине – додаје Радићева.
Осим ових, нови број Експреса открива и детаље о вези Степинца са Дијаном Будисављевић, као и Титову поруку Ватикану.
Опширније о овој теми читајте на сајту Експреса.