Пуковник на првој линији фронта. Није у току рат који се води оружјем, али јесте онај против корона вируса. Командант привремене КОВИД болнице Војномедицинског центра (ВМЦ) на Карабурми пуковник др Иво Удовичић, где се лече најтежи пацијенти, од јутра до мрака је уз њих. Предано брине о сваком болеснику, као и о сваком запосленом, од чистачице и возача до медицинских техничара и лекара.
Како открива др Удовичић, од отварања ове КОВИД болнице почетком априла до данас лечили су око 1.500 пацијента. Међу њима 50 лекара.
- У нашој болници 95 одсто су цивили с тешком клиничком сликом. Имамо 14 пацијената на интензивној нези, који су на респиратору или некој врсти механичке вентилације. Не можете да останете неми на патњу и бол коју они трпе док се боре за сваки удах, а у очима им видите страх. Имали смо пацијента који је 56 дана провео код нас у болници, од чега је 50 дана био на некој врсти неинванзивне механичке вентилације јер су му плућа била толико оштећена да није могао самостално да дише - прича др Удовичић.
Операциона сала
Како истиче, корона је системска болест која, осим плућа, може да угрози и остале органе. Сваки пацијент је прича за себе.
- Оно што сам приметио из досадашње праксе јесте да највише проблема имају гојазни пацијенти. Због великог трбуха који притиска доњи део плућа, где се иначе обавља размена гасова, долази до озбиљних проблема јер је угрожена сама физичка механика дисања. Таквог пацијента тешко можете да наместите у правилан положај пошто КОВИД болесници никако не могу да леже на леђима, већ искључиво на боку или, још боље, на стомаку уколико је то могуће - објашњава анестезиолог и начелник интензивне неге Клинике за анестезиологију и интензивну терапију ВМА.
Не дижите ништа теже од кашике
Након напуштања болнице многи пацијенти мисле да су се потпуно опоравили и да могу да се врате свакодневном животу. Међутим, др Удовичић упозорава да то може бити врло опасно.
- Пре отпуста разговарам са сваким пацијентом појединачно и саветујем их да слушају своје тело, да не смеју ићи преко својих могућности. Кад оду кући, првих месец дана уз прописану терапију могу само до тоалета, уз благу шетња по кући, која је неопходна да би се спречила тромбоза. Никакво подизање терета не долази у обзир, не смеју да дижу ништа теже од кашике - сликовито описује др Удовичић.
Он наглашава да болесници не смеју да се замарају не само првих месец дана већ код неких то стање може да потраје и два-три месеца.
- Избегавање физичког напора је неопходно све док не прођу сет прегледа, пре свега, кардиолошких и пулмолошких и док не добију одобрење од лекара да могу да се баве тешким физичким радом уколико то од њих захтева посао којим се баве. До тада они су у неком степену инвалидности, а неки чак и доживотно за ту врсту посла коју су раније обављали. Зато је препорука да се строго придржавају препорука лекара.
Током вишедеценијске лекарске каријере прошао је многе тешке ситуације. Од боравка на ратишту преко бомбардовања Србије до компликованих траума у операционој сали. Ипак, како признаје, рад у ВМЦ на Карабурми је десет пута тежи него у било којој другог КОВИД болници.
Преградни зидови
- Ово никада није била болница, већ војнички стационар који је у року од пет дана преуређен у болницу. Сама зграда је саграђена 1941. с одавно превазиђеном инфраструктуром и интернетом који нестаје и гаси комплетан информациони систем чим падне киша. Лако је радити у болници која је потпуно опремљена и само се пребацила на КОВИД режим, овде смо почели од нуле. Морали смо да поставимо преградне зидове и добро одвојимо зелену од црвене зоне, да урадимо додатна купатила... Шта да вам кажем када болеснички кревет није могао да прође кроз врата. Ипак, захваљујући, пре свега, пожртвованости свих запослених, успели смо да направимо КОВИД болницу која успешно функционише и у овако тешким условима - закључује др Удовичић.
Поређење са шпанском грозницом је на месту
Др Удовичића су многи нападали када је корону упоредио са шпанском грозницом, када је умрло 50 милиона људи, док је од короне досад преминуло око 1,8 милиона у целом свету.
- Немојте заборавити да се шпанска грозница догодила 1918. године, када нисмо имали антибиотике, кисеоник нити довољно лекара. Људи су гладовали после рата и имуни систем им је био веома лош. Ако корону ставите у тај временски оквир пре 102 године, може да се направи паралела. Да ли знате колико људи би данас умрло само да им искључите кисеоник? Стотине хиљада пацијената би умрло одмах. Корона је блокирала цео свет и уз сав напредак медицине који данас имамо још нисмо успели да зауставимо пандемију, што само говори о озбиљности ситуације у којој се данас налазимо - истиче др Удовичића.
Окупљен тим врхунских стручњака
Када је преузимао дужност команданта ВМЦ, др Удовичић је имао само један услов: да бира тим с којим ће да ради.
- Окупили смо врхунски тим стручњака, махом са ВМА, који предано и пожртвовано раде свој посао у изузетно тешким условима. Од почетка пандемије запослени су ми на првом месту. Иако ми то многи замерају, ја не попуштам. Џаба вам болнице ако немате лекаре који ће да лече пацијенте. Од априла до данас нико од запослених у ВМЦ Карабурма није отишао на боловање, осим уколико није био КОВИД позитиван.
