ЗИДОВИ БОЛНИЦА НАЈБОЉЕ ЗНАЈУ! Видели су безброј тужних судбина: Искуства оболелих из клинике Драгиша Мишовић
Зидови "Мишовића", као и здравствени радници, од почетка епидемије видели су безброј тужних судбина
Бити оболео од ковида је као да си риба на сувом и бориш се за ваздух. Истог тренутка када се скинеш са кисеоника, треба ти само пет до десет секунди да почнеш да шкрипиш. И онда паника... Страх је нормална људска особина. Паника је проблем. Ако савладаш панику, савладао си све.
КАКО ТРЕЋИ ТАЛАС КОРОНЕ УТИЧЕ НА ДЕЦУ? Др Дучић из "Тиршове" објашњава шта ковид ради дечјем организму
СПРЕЧАВА БОЛЕСТ У 90 ОДСТО СЛУЧАЈЕВА: Вакцина ХПВ цепиво "убија" рак грлића материце
ШТА ЋЕ БИТИ СА СРБИЈОМ, ПОСЛЕ ЗАТВАРАЊА ЕВРОПЕ? Откривено када је право време за карантин и ЗАБРАНУ КРЕТАЊА
Овако започиње причу др Небојша Крстић (58) из Врања, запослен у дому здравља у Хитној помоћи Бујановац, који је 22. октобра примљен у београдски КБЦ "Драгиша Мишовић" са обостраном упалом плућа. Ова установа од марта збрињава ковид пацијенте. Сви запослени, као војници на ратишту, непрекидно и неуморно воде битку. Циљ је један - живот!
- Прве симптоме сам добио на послу, на дежурству. Температура с боловима у костима, а после све по реду... Тестирао сам се. Позитиван. Два дана у болници у Врању, па сам пребачен у "Мишовић" на интензивну негу - прича др Крстић.
Више се плашио за супругу, која је такође заражена, него за себе. Срећом, она је прошла безболно:
- Ја сам завршио на интензивној. На кисеонику 24 сата. Од 15 до 17 литара... О бескрајним сатима у болници не желим ни да мислим...
Он је, срећом, кључну битку добио и спремао се кући, да види унуке, који су му највише недостајали.
Многим пацијентима у "Мишовићу" борба тек предстоји. Блок Б, где је око 80 кревета и 22 постеље за најтеже пацијенте, попуњен је. На интензивној нези сабласна тишина. Пиштање респиратора и тихи говор ужурбаних сестара. Део пацијената је на инвазивној интубацији, успавани како би лакше поднели бол. Ипак, њихова лица, озбиљна и безизражајна, наговештавају борбу. Као и очи пацијената који су на неинвазивној механичкој вентилацији. С вакумираном маском преко лица. Свесни. Код њих се, ипак, види и страх.
- Места! Сестро! Хитно! - виче један од лекара док заједно с колегама трчећи гура кревет с пацијентом. Мушкарац, средњих година, мокар од зноја, отворених уста, полусвестан, али с јасним изразом панике на лицу, покушава да дође до даха. Апсолутну тишину заменио је жамор гласова и ужурбаних покрета. За непун минут, пацијент је био прикачен на кисеоник.
Ово се често дешава, објашњава Наташа Богуновић, главна сестра КБЦ "Драгиша Мишовић". У интензивну долазе пацијенти "у погоршању".
- Ставили су му фејс маску и сада га стављају у проне положај (лежање на стомаку). Улажу све напоре да одложе стављање на респиратор - објашњава Богуновићева.
Нови пацијенти стално пристижу, каже др Татјана Милошевић, начелница одељења пулмологије, а посебно забрињава то што су у првом и другом таласу, бар овако на почетку, то били доста млађи пацијенти - између 20 и 40 година. Сада, велики број њих има преко 65 година.
- Број заражених забрињавајуће расте. Не знамо колико ће њих имати тешку клиничку слику. Већ сада имамо разноврсну патологију и доста тешких пацијената. Имамо оне који су развили бубрежну инсуфицијенцију, пацијенте који се иначе дијализирају, доста дијабетичара и пацијената с другим хроничним болестима... Првих неколико дана болести већина болесника није у тако тешком стању, али погоршање почиње између седмог и десетог дана. Што је пацијент старији, што има више коморбидитета, очекујемо и тежу клиничку слику - каже др Милошевић.
Она упозорава да сезона респираторних инфекција иначе траје до маја месеца и да у том периоду има врло много бактеријских упала плућа. Шта ће се десити у судару с короном и када ће бити нови пик, др Милошевић каже да у великој мери зависи од нас:
- Када би људи само мало више водили рачуна - да носе маске и перу руке, све би било другачије и свима би нам било много лакше.
Њен сигуран глас надјачава звук респиратора, а док здравствени радници у скафандерима трче од пацијента до пацијента, питајући се: "Зар је толико лако и зашто је то толико тешко?!"
Зидови "Мишовића", као и здравствени радници, од почетка епидемије видели су безброј тужних судбина.
- Имали смо случајеве да су деца била на педијатрији, а родитељи код нас. Или мајка у једној згради, отац у другој. Имали смо јако тешке пацијенте који су дуго били на респиратору и стварно је чудо како су се извукли. Имали смо и врло тешких пацијената који би, и да није ковида, можда умрли за два, три месеца. Нама је битно да увек дамо све од себе и никада вам није лако, посебно када неко млад лежи. И код куће бринемо, размишљамо о пацијентима и шта бисмо још могли да урадимо, како да им помогнемо... - прича др Милошевић.
Реткост: Радиолог по други пут болестан
Међу пацијентима је и радиолог ове болнице, који је по други пут оболео.
- Он је био болестан летос, али није доказано да има ковид. Брис му је стално био негативан, али је имао типичну клиничку слику, а и у породици је имао случајева ковида. Два, три месеца је стално имао тегобе. Пре неколико дана је поново добио температуру. Ми смо то схватили као да се вирус поново активирао. Много је пацијената прошло, али се нисмо нагледали баш много таквих случајева - каже др Милошевић.
Богдан Ћосић, техничар с пријема, каже да је здравствено особље у тој болници забринуто због наглог повећања пацијената, али спремно на, како каже - апсолутно све.
- Већ имамо искуства. У том смислу нам је сада лакше. Брзо је направљен план посла, смена, одмора... - каже Ћосић. Иако се од марта много тога мењало, једно је сигурно, како каже, остало исто.
Страх пацијената:
- Пацијенти су уплашени. То се није мењало. Били су уплашени и у првом, и у другом, и сада у трећем таласу.