ДУХ ТРАДИЦИЈЕ ОПСТАЈЕ И ТРАЈЕ: Милка и Раде ручно шију српске антерије које су обишле свет (ФОТО)
Захваљујући овом креативном двојцу за антерију, кошуље и остале одевне комаде чуо је читав свет.
У време кад у Србији никад није било више модних дизајнера и креатора свечаних хаљина, брачни пар Савић из села Миросаљаци остао је веран традицији, па Милка и Раде већ годинама уназад шију стару српску народну ношњу и захваљујући овом креативном двојцу за антерију, кошуље и остале одевне комаде које су носиле наше бабе и деде, чуо је читав свет.
СЕВЕРИНА КАО ДЕО ОПШТЕ КУЛТУРЕ: Такмичари и учесници "Слагалице" на граници између беса и смеха због питања (ВИДЕО)
"НИСУ ДОЧЕКАЛИ ДА БАР СИНУ ОДУ НА ГРОБ" После 22 године од смрти, херој са Кошара биће сахрањен данас
ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ КЛИМЕНТА АНКИРСКОГ: За срећу и благостање изговорите ову беседу
- Одлука да почнемо шити народну ношњу дошла је потпуно спонтано, а онда је хоби постао и посао. За једну ношњу да се поптуно изради потребно је око месец дана. Најтеже од свега је урадити антерију, јер је на њој највише ручног рада, ушивају се гајтани, а неопходно је знати и златовез. Материјали су такође аутентични, све се ради као некад на чоји, плишу, али и на нашем домаћем ариљском памуку - рекла је Милка.
Епидемија корона вируса прошле године умањила је њихов посао, али ипак нису угасили машину и надају се већим порудзбинама кад крену лепши дани. Јер се живи у брзом времену, дух традиције опстаје и траје, па се врло често младенци на дан свог венчања обуку управо у народну ношњу, или је носе деца на прослави првог рођендана.
- Наши најчешћи купци су људи из Србије који живе и раде у иностранству и недостаје им родни крај, па народну ношњу понесу као одређени сувенир да их сећа на земљу у којој су одрасли. Имали смо много купаца из западне Европе, али наша ношња неретко прелети и океан, јер је као поклон понесу посетиоци из Аустралије, Америке, па чак и Африке - прича Милка.
Да су Савићи заиста прави чувари српске традиције доказује и стари разбој који је домаћин Раде наследио од мајке, а који и данас ради без грешке. На њему се ткају шарени појасеви, које су некада младићи и девојке поносно држали "за пасом".
- Пре једног века ову машину је имала свака кућа, а током зимских месеци жене су ткале ћилиме који нису могли, као данас, да се купе по продавницама. Трудимо се да сачувамо све што је српско и да поштујемо обичаје. У нашој кући живи неколико генерација и свако има своју народну ношњу, коју и данас облачимо за празнике. Тако одевени идемо у цркву, палимо бадњак или ломимо славску чесницу - рекао је Раде.
Посла код Савића осим у шивари, има у малињаку и у њиви, али ипак уз слогу све постижу. Кад се радови заврше, у кући ових домаћина често се и запева. Док Раде пева старе српске песме, на хармоници га прати унук Лазар, па нема сумње да ће традиција у брдовитим Миросаљцима још дуго да живи и неће је избрисати модерне технологије.