"ДА МОГУ ДА ВРАТИМ ДЕЦУ, ПОТПИСАЛА БИХ ДА ОД ШКОЛЕ НЕ ОСТАНЕ КАМЕН НА КАМЕНУ": Бивша директорка "Рибникара", Весна Фила, први пут о трагедији 3. маја (ВИДЕО)

Гост редакције Србија Данас, била је некадашња директорка ОШ "Владислав Рибникар" и помоћник министра просвете за међународну просветну сарадњу, Весна Фила, са којом смо разговарали о трагичним догађајима од 3. маја, када је хладнокрвни дечак-убица усмртио деветоро деце и чувара школе, као и о горућим проблемима у сектору образовања.

Весна Фила је остала уписана златним словима у историјат ОШ "Владислав Рибникар" као један од најуспешнијих директора, не само по великим резултатима које је оствраила, већ и зато што је генерацијама ученика које је извела као професор француског језика и данас остала у најлепшем сећању. Њено име је нераскидиво везано за ОШ "Владислав Рибникар", а сада је први пут од незапамћене трагедије од 3. маја пристала да говори за домаће медије.

Видно потресена догађајима у школи за коју је и емотивно везана, Фила каже да ни данас не може да разуме шта се догодило.

- То нико не разуме. То је једна незамислива трагедија. Да могу сад да вратим ту децу, потписала бих да се сруши школа “Рибникар”, да не остане камен на камену, само да се та деца оживе. Међутим, то је немогуће, остају последице за вјеки вјеков - констатује Фила.

ОШ "Владислав Рибникар", која се налази у самом срцу Београда, на Врачару, важила је за елитну школу. Међутим, Фила наглашава да се тај термин погрешно схвата у јавности и објашњава о каквом се, заправо, "елитизму" радило.

- Елитизам ове школе је био у томе што је имала изузетно квалитетно образовање које смо ми нудили, а да није био елитизам на материјалном нивоу. Деца наших спремачица су била у тој школи, наших учитеља, моја комшиница, која нема никакве везе са елитизмом, ја сам је уписала у ту школу… Сва деца која су могла да уђу у ту школу, а прошла су тестирање за први разред, су могла да похађају ту школу. Нема елитизма осим у квалитету. Ја сам инсистирала на квалитету образовања, инсистирала сам на квалитету кадра - истиче Фила и додаје:

- Елитизам је у томе што имате осећај припадности једној школи, да једног лепог дана, када будете реализован човек, можете да позовете своје школске другове, који се налазе на разним местима и да са њима успоставите контакте, приватне или пословне… Ђаци “Рибникара” који се налазе широм планете су на везама и врло се помажу и једни другима излазе у сусрет. Тај елитизам сам ја неговала…

Упитана како се могао догодити дечак-убица, Фила одговара да је направљен пропуст што није реаговано на време, јер је дечак показивао изолованост, асоцијалност и требало је брзо реаговати.

- Не желим никога да оптужујем или браним, али не могу да кажем да су педагог, психолог или директор, који су сјајне особе и које лично познајем, радиле нешто погрешно, него се, једноставно десило да није примећено, да није реаговано. Родитељи под број један, под број два школа, а под број три, евентуално, чула сам да је имао контакта са психијатрима, и они су морали да реагују. Сви су морали да реагују, а дечак је очигледно болестан, то не би урадио нико ко није много болестан - сматра Фила.

Према њеним сазнањима и информацијама које је добијала од некадашњих колега и родитеља деце, Фила каже да дечак-убица није био жртва вршњачког насиља.

- Мислим да дечак-убица није био жртва вршњачког насиља, по ономе што знам и што ми је речено. Разговарала сам са својим колегама, разговарала сам неким родитељима… Вршњачко насиље постоји, не бежим од тога, и у моје време је постојало док сам била директор, само је питање како реагује околина на вршњачко насиље, да ли превенира или не… Никад нисам, апсолутно, патила од ауторитета. Није ме занимало чије је дете, занимало ме је само да то дете буде како треба, да се реагује на време - изјавила је Фила.

Она се осврнула и на утицај друштвених мрежа у данашње време, као и невероватну чињеницу да на њима постоје бројне групе подршке дечаку-убици.

- Срљамо у катаклизму… Друштвене мреже имају тај смисао, да свако изговори шта мисли, а да, притом, нема никакву одговорност и да је увек заклоњен иза маске. Нисам сигурна колико је то корисно, да се права мера налази, нити ће се наћи. Да ја сад вас извређам и да то прође, а ви не можете да ми одговорите, јер не знате ко вас вређа. То је нешто што је погубно и мислим да су друштвене мреже једно зло, поготово за децу, уколико се родитељи озбиљно не информишу о чему се ради - објашњава Фила.

Као француски ђак и добитник два висока француска признања: Академске палме за допринос неговању француске културе и језика - једне у рангу витеза, друге у рангу официра, Фила је прокоментарисала ставове појединих кругова у друштву да су за догађај од 3. маја криве "западне вредности".

- На Западу образовни систем се заснива на следећем: основне школе дају основне информације деци; средње школство је много озбиљнија прича, поготово лицеји; факултети који се налазе на Шангајској листи, међу првих десет су увек исти универзитети – енглески, амерички и ту и тамо прођу Хајделберг и Сорбона. Дакле, све је јасно, приватно школство у целом свету доминира - каже Фила, али истовремено као позитиван пример нуди случај Кине: 

- Међутим, када пођете на исток, у Кину, то је сасвим друга прича. Они су донели одлуку на нивоу државе да финансирају образовање са учешћем у БДП-у одмах иза војске. То се нигде није десило. Ми смо увек негде при дну, образовање, када се ради о дистрибуцији буџета. Кинези су почели интензивно да улажу у образовање и погледајте напредак Кине, шта да вам причам.

Фила је става да од образовања све креће, а да смо ми испустили образовање које је било много добро и квалитетно у доба старе Југославије, иако је било по источњачком моделу. Додаје и да верује у министарку Славицу Ђукић-Дејановић, јер је сјајна жена, али да не зна колико може да уради.

- Ја сам за то да се озбиљно подигне ниво плата просветним радницима, затим углед и уважавање, јер професор у Финској и професор у Ирској, они су господа, уважени су у сваком смислу. Не само финансијски, него и према начину којем се људи опходе према њима… А оно што ја не могу да разумем је да је деци дато толико овлашћења - истиче Фила.

Она је става да смо преписивали са Запада све оно што не ваља и дошли до момента када наставник нема више никакав ауторитет пред децом, већ се плаши од њих. 

- Ако вам је плата мала, ако вам је то радно место једино што имате, пристајете на све. Ја сам имала 160 запослених колега у “Рибникару”, то је била огромна школа. Под број један је било важно да их ја испоштујем. Кад их ја испоштујем, као директор школе, онда их поштују сви и не дозвољавам да било ко угрози њихов ауторитет и њихово достојанство, почевши од спремачица... Морате увек бити пример да бисте добили фидбек. Зато мислим да је јако битно: плата, услови рада, уважавање - констатује Фила.

Упитана да прокоментарише колико су деца у данашње време преоптерећена градивом, Фила сматра да програми треба да се прочисте, али је много инволвираних субјеката да би се урадило нешто.

- Ако се, рецимо, смањи градиво из историје, историчари се плаше да не изгубе радно место, јер се аутоматски смањује фонд часова… Треба иновирати програме, али данас је преамбициозност на све стране. Родитељи су преамбициозани и то су потпуно погрешне поставке у васпитању. Дете мора прво да буде јако задовољно, да буде срећно, насмејано. Ја сам се највише радовала кад уђем у учионицу и кад видим да су они насмејани… Морају бити растерећени. Дете мора да расте збринуто, да му се призна оно што је урадило у школи, да му се дода још нека активност која га занима, а да остатак времена буде срећно и задовољно, да се игра, да буде са родитељима и вршњацима - објашњава Фила. 

Наша саговорница се слаже са оценом да су данашња деца васпитно запуштена и да су скрајнута из живота родитеља.

- Родитељ га препусти обданишту, баки, деки, комшиници да га причува, врло мало је контаката. Колико познајете породица које имају редовне недељне ручкове заједно? Врло мало. То је некад било обавезно да се породица окупи недељом за ручком или иду негде ван града, али породица цела. Тога више нема - сматра Фила.

Наглашава и важност начина на који директор и наставник стичу ауторитет над децом.

- Ауторитет се не постиже тако што ћете ви бити осорни, што ћете викнути, итд… Ауторитет се постиже тиме што вам верују. Ја никада нисам прекршила реч дату ђацима. Тако је и са колегама, такав је и однос колега према ђацима. Мора да буде ауторитет у смислу принципа којих се сви држе. А то што ћеш да будеш ауторитет што ћеш ући и викнути, дрекнути, то не може, то не пролази… Морате бити део колектива, део тима - каже Фила.

Она је мишљења да не постоји добра воља да се отвори јавна расправа о проблемима у образовању, јер би на површину испливале многе неугодне ствари.

- Када сам постала помоћник министра, прво што сам имала на столу је била Болоња. То су два листа папира, то је декларација коју можеш или не мораш потписати, никаква обавеза. Ја то погледам, ми то потписали и питам наивно: "Је л’ ово потписала и Болоња, јер Болоња је најстарији универзитет у Европи?" Кажу: "Не, него је само изнајмила салу у којој се све то потписало." Тог момента сам схватила о чему се ради и тада је почело урушавање високог образовања. Аутоматски, то вам је као домино ефекат, све иде наниже - наглашава Фила. 

Фила се осврнула и на новоусвојене мере безбедности у школама након 3. маја и колико ће дати жељене резултате.

- Делимично хоће, али нико не воли да види школу у којој стоји милиционер испред… Ја сам имала, кад сам била директор школе, мог полицајца. Били смо прва школа која је имала полицајца, али он је био део колектива, он је био интегрисан. Деца су га познавала, делили су са њим своје проблеме, он их је штитио кад беже са часова… Ово сада ће дати неки ефекат прво време, после тога не може тако да функционише, мора нешто суштински да се промени, поготово за "Рибникар" - става је Фила.

Прокоментарисала је и у каквом сећању ће "Рибникар" остати генерацијама данашњих ученика и каква треба да буде будућност школе.

- "Рибникар" је школа која је изнедрила изванредне људе. Налазе се на свим могућим функцијама, не само у земљи, него и у иностранству, на понос ове земље. У уметности, политици, спорту, свуда, у науци их има много. Суверено су владали са два језика – енглеским и француским, а ја сам им после увела и италијански. Та школа је заслужила да се не угаси, да не нестане. Ово што се десило је велика трагедија, то никада неће да се заборави, то је јасно, али нада за оних још хиљаду ђака који су остали у школи мора да постоји. Мора да постоји решење за то, јер угасити школу "Рибникар" значи угасити нешто што је било јако добро и квалитетно… Све мора да се уради да школа опстане, а да се, наравно, ода почаст деци која су страдала - сматра Фила и додаје шта би урадила да је опет директор "Рибникара":

- Једино што бих сигурно учинила, ишла бих до свих политичких структура и тражила бих подршку да школа опстане. Само то, мора да опстане. Не сме да се угаси, јер то што је тај дечак учинио, он је ојадио не само породице те деце, не само наставнике, исфрустрирао сву децу-сведоке, која не могу ни дан данас да се поврате, него је он уништио генерације фантастичних људи који су изашли из те школе. Оставила бих тај зрак на крају тунела - закључује Весна Фила на самом крају разговора.

 

Цео разговор са Весном Филом можете погледати у приложеном видеу у тексту.

НАПОМЕНА: Забрањено преузимање делова или целог текста интервјуа без одобрења аутора, линковања на оригинални текст и додавања видео-снимка са YouTube канала Србија Данас.