СРБИЈУ ЧЕКА ЗАБРАНА ЈЕДНОКРАТНИХ ПЛАСТИЧНИХ ПРОИЗВОДА? После ЕУ и код нас се чека овакав корак
ЕУ забранила коришћење и производњу пластичних тањира и прибора за јело
У земљама чланицама Европске уније овог месеца на снагу је ступила забрана производње и продаје једнократних пластичних производа попут тањира, прибора за јело, штапића за уши. На пластику, која се не рециклира, уведен је и порез. Шта се још предузима да се потрошачима скрене пажња на значај рециклаже?
НОВА АКЦИЈА СРПСКЕ САОБРАЋАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ: Возачи, припремите се, у овом делу учествују и грађани
ЈЕДАН ЗАРАЖЕНИ МОЖЕ ДА ИНФИЦИРА ПЕТ ЉУДИ: Др Мијовић упозорава да се делта сој шири невероватном брзином!
ХОЋЕ ЛИ ВАКЦИНАЦИЈА У СРБИЈИ БИТИ ОБАВЕЗНА, ШТА КАЖЕ ЗАКОН? Епидемиолози имају црне слутње - прети нам велико заражавање
Десетак пластичних предмета за једнократну употребу чине више од половине отпада на европским плажама. Користе се неколико минута, а трајно загађују реке, мора и земљиште. И зато су у Унији забрањене.
И наше реке пуне су пластике. Према извештају Агенција за животну средину на тржиште Србије се годишње пласира око 100.000 тона пластичне амбалаже.
- Нормално да треба да усаглашавамо наше законодавство са ЕУ, морамо уважавати наше специфичности. Морамо наћи једно решење да се тај отпад правилно секундарно одваја и шаље на рециклажу - наводи Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС-а.
Како мотивисати потрошаче да не бацају флашице и лименке
За сада немамо систем сакупљања, а судећи по сликама са улица и река, имамо развијен систем расипања отпада. Иако у Београду има доста контејнера, смеће се баца свуда. На улицама и у рекама највише је флашица и лименки које је лако сакупити и рециклирати.
Лако је и мотивисати потрошаче да их не бацају тако што ће, као што се то већ ради у многим земљама, кроз депозитни систем добијати новац за њих. У Крагујевцу и у Београду за сада су на неколико места постављени рецикломати.
- Мислим да би било одлично да овакви апарати постоје у свим продавницама. На тај начин би могли да добијемо некакве бонове за коришћење у тој продавници - наводи један од анкетираних грађана.
Они који пласирају производ, морали би да брину о отпаду
По принципу загађивач плаћа, они који пласирају производ морали би да брину и о сакупљању отпада, али и о дизајнирању амбалаже на начин да буде рециклабилна.
- Поставља се питање зашто велики број паковања уопште није рециклабилан, па тако у Србији рециклирамо пет амбалажу, лименке, стаклену амбалажу, и картонску и папирну амбалажу. Међутим, све друго што су композитни материјали од пластике или други материјали за које не постоји третман ми одлажемо на животној средини. Први корак је еко дизајн - наводи Кристина Цвејанов, "Инжењери заштите животне средине".
Министарство заштите животне средине пре две године најавило је забрану једнократне пласике и увођење депозитног система, али на то се још чека.