ГОДИНУ ДАНА ПОШАСТИ: Наши лекари о НАЈПОТРЕСНИЈИМ тренуцима борбе са ПРВЕ ЛИНИЈЕ ФРОНТА - шта се све дешавало иза кулиса?

Непознати непријатељ који је кренуо на пут око света стигао је и до нас и ту остао до данашњег дана. Украо нам је животе, ставио маске на лице, однео драге људе, посејао страх. Он живи с нама и дише. Ипак, борба још увек траје.

Према последњим објављеним подацима, за годину дана у Србији је заражено 482.397 људи, а живот је изгубило њих 4.542, док је према глобалној статистици вирусом заражено око 117.000.000 људи у свету, а од последица инфекције преминуло је више од 2.500.000.

У почетку се мислило да је ковид-19 опасан само за старије и болесне и да њих морамо сачувати, али корона вирус показао је друго лице, а то је да не бира године, пол, и да је правило да - нема правила!

Било је питање сата

Ковид-19 се крајем 2019. појавио се у Кини, а одатле је кренуо својим путем даље. Како је стигао и до Европе, било је питање тренутка када ће ући у нашу земљу. На ванредној конференцији за новинаре саопштено је да је вирус стигао у нашу земљу и да се ради о човеку који има 43 године. Клупко је даље почело да се обмотава… Није прошло ни недељу дана већ је регистрован још један случај, да је „жена из Лугана“ заражена вирусом дошла најпре у Ниш са пријатељицама, да је наводно била на семинару… и отуда и први случајеви заражавања вирусом у Нишу. Бројке више нису мировале…

Шта се дешавало иза кулиса

Епидемиолог и члан Кризног штаба проф.др Бранислав Тиодоровић каже да није било страха, већ је фокус био на организацији како сузбити ширење вируса и почети са набавком заштитне опреме.

- У доба епидемије свака земља прво снабдева себе, а онда извози даље. Морам отворено да кажем да није било страха и панике у Кризном штабу, знали смо шта је наш посао и да нам је заштита становништва најважнија. Годину дана после, мој закључак је да, генерално посматрано, ми смо се добро организовали и били доста флексибилни, државни и здравствени систем показали су изузетну снагу, а да ли је било појединачних пропуста, несмотрених иступа, можда не из лоше намере, али је сигурно било - каже професор Тиодоровић.

Тиодоровић: Никада нећу заборавити заражавање у Геронтолошком центру, то није требало да се деси

Епидимиолог проф. др Бранислав Тиодоровић један је од чланова Кризног штаба који је протеклу годину провео радећи, непрекидно, без дана одмора. Путовање Ниш - Београд, жаришта на југу Србије, за њега је све то постала свакодневица. Да ли се плашио вируса, каже да није, страховао је за своје ближње да се не разболе, за себе није… А, како каже, лекар никада не одлази у пензију.

- Када сам добио позив из Председништва, одмах сам се одазвао, јер као епидемиолог позван сам да помогнем својим знањем и искуством. Током дугогодишње каријере било је разних епидемија, али ништа од тога се не може поредити с овом. Предуго траје, начин заражавања је такав да све иде брзо. Ја сам ову борбу схватио озбиљно. Спавао сам по неколико сати само, више времена проводио у путу и на састанцима него са својима, телефон непрекидно звони, обилазим жаришта и дан-данас. Нажалост, ово се не зауставља, а тамо где је проблем, тамо идем. Многе болнице добиле су опрему коју нису имале, јер док не одете и не чујете на лицу места, шта где недостаје, ви не знате - прича професор.

Један од настреснијих момената који памти је заражавање корисника Геронтолошког центра у Нишу који се догодио у априлу месецу.

- То је најстреснији и најемотивнији моменат што се мене лично тиче и то је нешто што никада нећу заборавити. Није морало да се деси, није требало да се деси, и то је на мене оставило снажан утисак - додаје професор Тиодоровић.

Вирус је и даље ту, борба и даље траје, а од нас самих зависи колико ћемо вирусу дати простора да се шири у популацији. Мере су ту, наше је да будемо одговорни.

Ђерлек: Памтићемо губитке, али и оне спасене пацијенте. Делим судбину свих оних који су због короне изгубили најмилије

Државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек каже да нико није могао да предвиди ток пандемије и да је ковид-19 толико јак вирус. Међутим, у овој борби и ми смо показали своју снагу.

- Нико у читавом свету није могао да предвиди, нити очекује овакав развој пандемије која већ читавих годину дана траје. Искрено, ништа ме није изненадило, јер је просто вирус толико снажан и комплексан да и после годину дана, мало о њему знамо… Сматрам да се држава Србија против корона вируса бори веома снажно, да смо као земља, као народ, показали да знамо и можемо да се боримо, јер имамо стручне људе, најбоље здравствене раднике, јер смо способни да набавимо и респираторе и вакцине, способни да изградимо болнице за четири месеца, да у здравственом систему збринемо и чак 10.000 пацијената - прича Ђерлек.

Како даље каже државни секретар, никада неће заборавити губитке, али памтиће и оне пацијенте који су после респиратора одлазили својим породицама.

-Сигурно да су лични губици највеће трагедије, за сваког човека, тако и за мене. Делим судбину и делим осећања свих грађана ове земље као и свих других држава, широм света,који су током епидемије, током ових годину дана, од короне изгубили најмилије. Срећом па је број stradallih у Србији далеко мањи него у другим земљама... Али осим тога, ако бих издвајао посебне моменте, онда би то свакако били тренуци када су наши пацијенти које смо спасили у болници након много тешких, критичних дана, често и много дана на респираторима, оздравили и одлазили кућама код својих најмилијих. Ти тренуци када спасите некоме живот су најдрагоценији и они нам дају мотив да наставимо једнако одлучно и снажно да се боримо против корона вируса - каже Ђерлек.

Ивануша: Био сам у иностранству, границе се затварају... све је почело брзо да се дешава и решава

Шеф канцеларије Светске здравствене организације у Србији, др Маријан Ивануша каже да је протекла година била тешка у сваком смислу, и у здравственом, друштвеном, али и да је утицала и на личном нивоу на сваког појединца. Неко је изгубио ближњег, неко је након прележаног вируса имао здравствене проблеме, да је такође утицала и на ментално здравље, док је и у економском смислу оставила трагове, јер је део људи остајао без посла.

- Сећам се када је проглашена ванредна ситуација у Србији, тада сам био у иностранству. Границе су се затвориле па ме је авио компанија обавестила да ми као страном држављанину неће бити дозвољено укрцавање за повратни лет за Београд. Ванредно стање, телефонски позиви, све је почело брзо да се дешава, па сам морао да решим проблем и укрцам се на лет за Београд. Ипак, успео сам да се вратим дан касније, одмах смо реорганизовали рад канцеларије и почели са стручном подршком различитим институцијама у држави - прича др Ивануша.

Пандемија се захуктавала, како у свету тако и у Србији. Како каже др Ивануша, није било лако, али када је епидемија оваквих размера у питању, а човек добије улогу да учествује у сузбијању вируса, једино што може јесте да се фокусира на посао.

- Имамо одличну сарадњу са националним партнерима у Србији и радимо на томе да помогнемо и подржимо напоре у свим сегментима борбе против ове пандемије - превенција, лечење, вакцинација. Заштита здравља становништва је свакоме од нас приоритет и ја сам то тако схватио и доживео. Глобално посматрано, пандемија је толико тога променила, а људи појединачно су доживели промене и у психичком смислу, ако погледамо само колико су се навике промениле, а и свакодневни живот није више исти - прича др Ивануша.

Како додаје шеф СЗО у Београду, оно што никако не треба заборавити јесте да вирус и даље циркулише и да је дисциплина потребна баш као на почетку, а посебно сада, када је почела вакцинација и људи почињу да се опуштају. Свакако очекујемо да ће нам вакцине помоћи да зауставимо ову пандемију, али то може да потраје и може се остварити само ако се велика већина људи вакцинише. Наравно, озбиљности ситуације доприносе и нови сојеви вируса. За сваког појединца је сада најбитније да зна, да се вакцинацијом спречава 90 одсто тешких облика болести, али треба бити стрпљив, јер траје неколико недеља, да се успостави имунолошки одговор.

-Разумем и људе, уморни су, свако на свој начин. Треба бити свестан да је за нормализацију потребно време, треба пре свега бити дисциплинован како би се смањила циркулација вируса, обавила имунизација, а онда полако кренути ка опоравку, закључује др Ивануша.

И за крај оно најважније, да ли ћемо ове године одјавити епидемију, сви би волели да је тако, међутим, како се вирус не предаје, још увек нема прецизног одговора. Очекујемо лакшу другу половину године од претходне, али развој ситуације ће зависити од ширења нових типова вируса и доступности ефикасних вакцина.

Др Јанковић: Готово да не постоји здравствени радник који није проживео личну драму

Битка са корона вирусом изнедрила је хероје међу лекарима. Од како је вирус почео да хара земљом, престале су да се деле специјалности ко је од лекара за коју област задужен, медицинске сестре и техничари били су на висини задатка, тако да су све снаге биле усмерене ка борби против корона вируса.

Проф.др Радмило Јанковић, заменик генералног директора КЦ Ниш и директор Клнике за анестезију и интензивну терапију, у разговору за „Блиц“ каже да готово да не постоји здравствени радник који у овој борби није доживео неку личну драму, те да је поносан на све њих који нису поклекли и у најтежим моментима.

- Годину дана прошло је од првог случаја оболелог од ковида у Србији. Прошло је једно тескобно време, било је то време успона и падова и вероватно највећих изазова за све оне који су руководили ковид болницама. Готово да не постоји здравствени радник који није проживео своју личну драму, па тако и ја у овој борби. Неки од нас изгубили су најмилије и најближе, они који су се сваког дана сучељавали са овим злом нису изгубили веру у своје колеге, и то је нешто што ће остати као легат овог времена, да су колеге лекари једни поред других водили битку која је трајала и 24 часа која је собом носила море људске патње - прича професор Јанковић.

Како додаје, највише је поносан на армију младих, честитих и достојанствених људи који су радили у ковид болници у Нишу, који и сада раде и збрињавају пацијенте.

- Некада је било толико тешко да смо се савијали скоро до земље јер смо мислили да ћемо пасти, да систем неће издржати. Али нико од њих се није предао, није се дао, поносан сам највише на армију храбрих, честитих, достојанствених људи који су радили у ковид болници КЦ Ниш, ово је време које родило праве хероје, а то су наши младе колеге који су прву шансу за рад добили у овој борби са ковидом, каже професор Јанковић.

Хронологија најважнијих догађаја

6.март – Први тада званично регистровани случај заразе у Србији, И.Ђ (43) из Бачке Тополе. Подсетимо, рад групе од 13 српских научника окупљених на Медицинском факултету, који је објављен 19. јануара ове године, потврдио је да се прва доказана смрт повезана са корона вирусом у Европи догодила у Србији, и то 5. фебруара прошле године, месец дана пре првог званично забележеног случаја коронавируса у нашој земљи.

12.март – Нишлијка која живи у Лугану заразила је вирусом седморо људи током боравка у Србији.

15.март – Проглашено ванредно стање у Србији, затварају се школе, вртићи, универзитети, јавни живот је сведен на „неопходно“.

18.март – Уведен полицијски час, од 20 часова до 5 ујутру забрањено је кретање свима, с тим што је старијима до 65 година у потпуности забрањен излазак.

19.март – Стигли респиратори из Каира.

20. март – Први смртни случај изазван инфекцијом ковид-19, мушкарац (59) из Кикинде преминуо је у КЦ Војводине у Новом Саду.

21.март – У Србију стигао лекарски тим из Кине који је имао искуства у борби са корона вирусом, као и први део хуманитарне помоћи медицинског материјала од кинеске владе.

25. март – Прва жртва корона вируса у Нишу.

9. април – Први смртни случај од последице заражавања корона вирусом из Геронтолошког центра у Нишу.

13.април – 140 корисника Геронтолошког центра у Нишу заражено корона вирусом.

17.-20. април - Најдужи полицијски час и Васкрс у изолацији.

6. мај – Скупштина укида ванредно стање.

17.јун – Нагли скок броја заражених у Новом Пазару, бројке расту и у други градовима, на „удару“ млади људи.

7. јул – Најава могућег поновног увођења полицијског часа и почетак демонстрација у Београду, а касније и у осталим деловима Србије.

Јул – Болнице пуне младих људи

Август, септембар, октобар, новембар – бројке варирају

4.децембар – Отворена новоизграђена ковод болница у Батајници

20.децембар – Отворена новоизграђена ковид болница у Крушевцу

22. децембар – Стигле прве вакцине компанија Фајзер-Бионтек

19.јануар 2021.- Почела масовна вакцинација становништва, на располагању су вакцине различитих произвођача Фајзер-Бионтек, Спутњик В, Синофарм, а сада већ и АстраЗенека.