"ХОЋЕ ДА ИХ ДЕЧАЦИ ПРИМЕТЕ" Да ли су девојчице данас агресивније или туку друге јер су жељне популарности?

Поставља се питање да ли су девојчице иначе агресивније од дечака или су то постале. Оно што забрињава јесте потреба да иживљавање буде забележено камером како би могло да дође до што више гледалаца.

Психолог и саветник за родитеље Николина Милосављевић објашњава да свако од нас има одређену количину агресије и да она сама по себи није нужно лоша, али пресудан је начин на који је испољавамо. У случају вршњачког насиља очито је у питању негативно и некорисно испољавање.

- Негативна манифестација се код девојчица раније огледала кроз оговарање, изопштавање једне девојчице из групе, кроз психолошко насиље. Али, немамо конкетне податке како је некада било, да бисмо прецизно могли рећи да су данас девојчице агресивније него раније. Могуће је да смо сада само више изложени таквом садржају - каже Милосављевић.

И управо тај садржај, ти бројни снимци, отварају питање зашто деца имају потребу да ту агресију и забележе и дистрибуирају?

Четири фактора одређују понашање детета

Милосављевић објашњава да је потребно посматати шири контекст и бити свестан да вршњачко насиље има неколико нивоа. Конкретно, зависи од четири фактора: индивидуалног, породице, школе и друштва које негује одређене вредности.

- Сва деца желе да буду прихваћена и значајна. Нека деца желе да буду популарна. На њихов одабир помоћу ког садржаја ће то и постати утичу ова четири фактора - закључује она.

Одсутни родитељи, ријалити и технологија

О овој теми разговарали смо и са школским педагогом Бранком Тишмом, која примећује да се девојчице чешће туку него раније. Међутим, каже и да постоје и снимци дечачких туча, а да смо ми као друштво толерантнији на њих, водимо се мишљу да се "подразумева да се дечаци мало кошкају".

Она сматра да агресија коју испољавају девојчице сада долази до изражаја јер се променио социјални контекст. Ипак, и она сматра да је за негативно понашање детета одговоран родитељ.

- Мање се бавимо децом, мање има блискости, ангажовања. Деца су све више сама и са технологијом.

Тишма додаје и да се модели понашања заснивају на ријалити емисијама, и да је генерално заступљен општи пад морала.

Погрешно схваћен феминизам

Дечји психолог Александра Јанковић потврђује наше запажање да су девојке изузетно агресивне, а сматра да иза ове појаве стоји идеја да ће се тако изједначити са дечацима, да ће бити важније и интересантније.

- Девојке се труде да буду као мушкарци, по стилу, облачењу, изражавању. Други пол тог проблема јесу оне које се труде да буду као лутке, спонзоруше. Девојчице које имају проблема са агресивним импулсом на овај начин покушавају да нађу своју позицију, често и да их дечаци примете, макар их се и плашили - каже Јанковић.

Она у снимцима ових туча и иживљавања види девојчице које су погрешно схватиле феминизам.

- Жене би и те како требало да буду равноправне и да добију место које им припада, али ово је погрешан начин. Овде је у питању погрешно схваћен феминизам - сматра Јанковић.

Она додаје да адолесценти иначе покушавају на сваки начин да привуку пажњу, али су се туче некада везивале уз дечаке. Данас, девојке хоће да покажу да су једнако снажне, имају идеју моћи, желе да преузму примат, али туче и иживљавање над слабијим су погрешан начин за то.

Насилник нема проблем са жртвом, већ са собом

На снимцима вршњачког насиља примећује се и да нису у питању класичне туче - жртва углавном не узвраћа. Зашто насилник има потребу да кињи неког ко се не брани?

- Нема конфликта са конкретном особом, усмерен је само на себе, нема интересовања за другу особу и ступање у конфликт са њом. Народски речено, то је иживљавање. Неконтролисано испољавање агресије произилази из фрустрација. Ипак, постоје особе које фрустрације умеју да испоље на социјално прихватљив начин - каже Јанковић и додаје да су ови агресивни механизми у спрези с нарцисистичком културом која је у данашње време доминантна.

- То није проблем само код нас, планетарно је присутно. Повишен нам је праг толеранције, а снижена контрола импулса. Свашта је већ виђено, нема шока - додаје она.

Дечји психолог подсећа и да су тинејџери суштински веома рањиви и слаби, а да у њиховим круговима то просто - није кул.

- Свако може постати жртва насиља ако се нађе у позицији слабости. Адолесценти су иначе најрањивија група и зато не желе да пристану да се рањивост види. Није кул да се неко расплаче или исприча свој проблем, јер онда изгледа као да не може са њим да се носи. Млади су потпуно социјално невешти - каже она, објашњавајући да је велика разлика између физичког, интелектуалног и емотивног узраста у оквиру једне особе те доби, и да тинејџери не знају како да се носе у одређеним ситуацијама.

Снимају туче, јер су то научили од родитеља

Потребу да агресивност забележе и "каче" на друштвене мреже објашњава тиме да сами родитељи "објављују све и свашта" на својим профилима.

Систем понашања - да док неки догађај не буде објављен, неће ни добити на важности, адолесценти пре свега преузимају од родитеља.

 Људи су се усмерили на спољашње реакције других: на лајкове, прегледе, коментаре, били они позитивни ii негативни. Деца нису зрела и не могу да направе границу између виртуелног и правог света. У одсуству правих релација, окрећу се виртуелном свету, где имају више "другара". То почиње да односи превагу над реалношћу, јер је у виртуелном свету све могуће.

Зашто нико не притекне у помоћ?

Александра Јанковић осврнула се и на чињеницу да деца која посматрају док неко малтретира њиховог вршњака, махом не реагују. И то је повезала са моделом који тинејџери виде од одраслих. Подсетила је на пример од пре неколико година:

- Мушкарац је покушао да скочи са Бранковог моста, и док је стајао на ивици, људи су излазили из кола и сликали га, уместо да понуде помоћ. Изнервирани што су због њега заглављени у саобраћају и не могу да прођу, малтене су му добацивали: "'Ајде више скочи да прођемо" - каже Јанковић.

- Деца раде оно што виде од нас. Људи се не усуђују да се умешају. Толико породичног насиља, а нико од комшија да залупа на врата. Раније је тога било и те како. Сада као да постоји препорука "Немој да се мешаш", "Остани по страни".

Она верује да се велики број адолесцената не слаже са оним чему су присуствовали, али се плаше да ће и сами бити таргетирани, изопштени; неће моћи некоме да помогну, али ће и сами испаштати кад се неко окоми на њега јер је показао слабост тиме што је неког покушао да заштити.

Ово су НАЈМОЋНИЈЕ ФОТОГРАФИЈЕ које су икада направљене, а иза сваке се крије ПОСЕБНА ПРИЧА (ВИДЕО)