Хорор прича која је тресла Југославију: Распорила другарицу и узела јој бебу из стомака! А била је најлепша у крају!
Пре 50 година, тачније октобра 1969. почињен је до тада незапамћен злочин на просторима Југославије.
Недалеко од Зворника, у селу Јусићи, 7. октобра 1969. откривен је леш труднице Алије Хасановић (26). Истрага је утврдила да је убијена са три хица из пиштоља, а да јој је стомак распорен и дете извађено из утробе и однето.
ИСПОВЕСТИ ДАМА СВИХ ГЕНЕРАЦИЈА: О чему жене у Србији причају са другарицама
Данас славимо Светог Тому који је ПОТОПИО ЂАВОЛА, а ОВО никако не смете прекршити да не бисте осетити његов БЕС
СРПКИЊА САМ ОД 1995. ГОДИНЕ: Из Сибира дошла у Врњачку Бању као туриста, а остала због љубави!
Истрага је тапкала у месту све док седам дана касније патолог др Милан Вушић на основу расекотина на стомаку није изнео хипотезу да је дете отето. Сугерисао је полицији:
- Дете је из мајчине утробе могао да отме само неко ко га је превише желео, а није могао да га има. Треба тражити жену која има дете, а није га родила.
Испитујући све жене које су се породиле у ноћи између 6. и 7. октобра, полиција је дошла до Шефике Хоџић, вршњакиње и школске другарице убијене Алије. Шефка, удата за грађевинског радника, у месној канцеларији пријавила је рођење, али и смрт ћеркице Фатиме. Лекарски преглед показао је да Шефка никад није рађала.
Убрзо је признала лажирала трудноћу и седам месеци носила крпе испод хаљине и димија како би селу показала да је након девет година брака ипак затруднела, али никако није хтела да призна убиство. Негирала је да је починила злочин чак и кад су у њеној кући нађени дукати и прстење с покојнице, бели конац с бебиног пупка и крвави нож.
Девојчица коју је отела из утробе убијене Алије убрзо је преминула, а током истраге и на суду изнела је чак седам верзија догађаја. Згражавање и осуда јавности над овим случајем нису изостали. Мистерија Шефке Хоџић данима је била насловна страна свих југославенских медија, а страни листови, међу којима је највећи интерес показао западнонемачки "Дер Спиегел", писали су о Шефки у наставцима.
Прозвали су је "пантера из Камењаче", "жена-монструм" и "краљица злочина". Она лично је имала обичај да се представља као Ханумка, иако јој право име Шефка. Највеће огорчење према Шефки показали су људи из Босне и Херцеговине, одакле је била Шефка. На адресу њеног будућег бранитеља упућиване су претње, презир, клевете. Шефка је једног тренутка остала потпуно сама. Напустили су је и муж Неџиб, и њена мајка Наила, и браћа и сестре, а породица Хоџић у којој је била удата, продала је имање и из села Јусића преселила се у Калесију код Тузле.
По Шефкиној жељи, њену одбрану су преузели адвокати Ђорђе Бела и др. Фила Филота, а касније су им се придружили и адвокати Тома Фила и Бранко Поповић јер је тада било јако тешко уверити било кога да Шефка није злочинац или да је само саучесник у злочину. Шефка се по свему разликује од осталих жена у селу. Знала је да пише, говори правилно, спава сама на поду чак и кад јој је муж код куће јер он ради, иако врло мало зарађује и тешко се прехрањују. Оптужбе да не може да роди су свакодневне, као и његов алкохол. Неколико пута је Наџиб терао из куће под изговором да је затровала кокошке код комшија јер не може да роди. Код своје породице такође нема места. У једном тренутку, кад више нема никаквог спаса, Шефка објављује да је "трудна" и Наџиб је поновно враћа у кућу.
Од тада па до 6. октобра, кад се догодило убиство, Шефка је "носећа". Међутим, застрашујући проблем од кога "набавити" дете, постаје Шефки опсесија. У тајности се распитује по околним селима која је жена трудна, а не жели дете, да јој га уступи. Ово питање никада није дошло на дискусију зато што се, по речима сведока, знало да Шефка никада није заклала ни пиле, да никада није присуствовала ничијем порођају, да никада ништа није прочитала о анатомији да би могла да зна где се дете налази у утроби. Због тога се и данас тврди да Шефка такав злочин никако није могла да направи сама.
Па ипак, за Шефку се тражила смртна казна. Људи из њеног села су говорили да је треба убити јер она није "њихова". Психолошки, Шефка је заиста помало загонетка. Дотле непушач, одједном је тражила цигарете. Димије и опанке је замијенила хаљином и ципелама. У току истраге давала је стално различите исказе, мада никада није признала саучесништво или извршење злочина. Наиме, Шефка је тврдила да су јој други само донели дете; да није имала појма од кога је и на који начин узето; да је тек кад је беба сутрадан рано ујутро издахнула, сазнала да је Алија претходног дана убијена и да јој је отворен стомак.
- Познавала сам Алију, добро, знала сам да је трудна и да ће добити дете, била ми је пријатељица, како бих њу могла да убије - говорила је Шефка на суђењу.
Међутим, сарајевски стручњак за судску медицину др. Миодраг Башић на суђењу је изнео своје стручно мишљење: Сецирао сам више од 32.000 лешева. Овакав случај ми до сада није био познат, нити сам за њега чуо у домаћој или светској судској медицини. То је раритет и у светској криминалистици. Идеја нероткиње која је на овај начин хтела да дође до детета, без сумње је патолошка, јер је та жена била снажно опседнута жељом за дететом што је било повезано с њеним личним угледом у селу и потребом да спаси брак и породицу.
Она чини неразуман потез, убија да би се докопала детета, а притом заборавља да доводи у питање и живот тог детета које је унапред заволела као своје. Сигурно је да је жртва умрла прије него што је извршен царски рез. Дете је у њеној утроби могло је живети највише петнаестак минута. Без обзира на то што је рез извршила нестручна особа, види се да је извађен брзо и с пуно пажње да се не повреди дете, јер оно је и било мотив и циљ убиства. Међутим, јасно је да је жена иницијатор и саучесник овог убиства, али, по мом мишљењу, она то није могла извршити без помоћи. То је комплетан и врло сложен злочин, извршен је у сумраку, без доволно светлости и готово је немогуће да га је само једна особа, и то жена, починила."
Окружни суд у Тузли, а затим и Врховни суд Босне и Херцеговине, због незапамћеног злочина осудили су Шефку Хоџић на смртну казну. Међутим, Врховни суд Југославије је због недостатка доказа и немогућности да Врховни суд Босне и Херцеговине реши кључну дилему о томе је ли Шефка могла сама да убије Алију Хусеновић - смртну казну преиначио на казну строгог затвора у трајању од 20 година.
Злочин који је остао записан у аналима не само југословенске криминалистике, чак и данас, двадесетак година након тога, не може се сасвим психолошки објаснити. Током издржавања казне, Шефка Хоџић је показала необичну енергију и виталност.
Чак се, како су објавили медији, у затвору заљубила у једног осуђеника и хтела да се венча с њим. Врло радо је разговарала и с новинарима упорно поричући злочин и доказујући свој оптимизам, без обзира на оно што јој се догодило у животу. Врло интелигентна, како су је оценили психолози, Шефка је чекала да одлежи казну и крене, како је говорила, у други живот. Тај други живот она је наставила да живи у иностранству, с новим мужем, као власница једне фирме.
ЧУДА СЕ ДЕШАВАЈУ: Мртва крава од 600 килограма спасла Благоја од сигурне смрти! (ВИДЕО)
Шта нас чека наредне недеље? У Србији и даље температуре изнад просека, ЕВО ДО КАДА
НЕСТАО МУШКАРАЦ НА ФРУШКОЈ ГОРИ: Пронађен само аутомобил, све спасилачке службе ИНТЕНЗИВНО ТРАГАЈУ
"Ништа нисам дирала у Деспотовој соби. И нећу док сам жива. Само ћу брисати прашину. Све још мирише на њега" Мајка дечака лептира: Све фластере поклонићемо другој деци
ОВО ЈОШ НИСТЕ ВИДЕЛИ! Најлуђа сахрана са хармоникашима у Србији! (ВИДЕО)
БОНУС ВИДЕО:
НИЈЕ БАШ КАО У "МЕСТУ ЗЛОЧИНА": Форензичари - посао као на филму или ипак не? (ВИДЕО)