СРБИЈА БРУЈИ! Чича Пери је дијагностикован рак бубрега, отишао је на планину - Ево како се ИЗЛЕЧИО (ВИДЕО)
Чича Пера Шумар каже да му је планина спасла живот.
Нервирање и вожњу аутомобилом заменио је дугим шетњама, постом, чистом водом... Опаку болест победио је преселивши се из града на планину Бобију. Ту, с кућног прага, види Авалу, а с њеног врха поглед допире до Дурмитора. Овде су воде још бистре и здраве, а електричне сијалице не засењују звезде.
Овако прича витални чича Пера Шумар, жива легенда планине Бобије, коју називају кровом Азбуковице, брдско-планинског подручја у западној Србији, између Дрине и ваљевских планина Повлена, Јабланика и Медведника.
Чича Пера Шумар, како га зову становници бобијских села, у ствари је шумарски инжењер Милојко Мићић, који је дословно довео ову прелепу планину на туристичку мапу Србије.
Наиме, пре неколико деценија он је оставио дотадашњи варошки живот и директорску фотељу да би више времена проводио у природи.
Пошто му је 1998. године дијагностикован канцер на бубрегу и заказана хитна операција, он се потпуно преселио у шумску кућу под највишим бобијским врхом Торничка Бобија, на 1.272 метра надморске висине.
ЛЕТОВАЊЕ ЗИМИ НА ТАЈЛАНДУ, КУБИ ИЛИ У МЕКСИКУ: Егзотика и прелепе плаже, а цене су МНОГО НИЖЕ него што мислите
Грађани Србије попили су прошле године 3,1 милион кутија ранитидина и ранисана - Да ли смо у РИЗИКУ ОД РАКА?
УМРЛА САМ ТРИ ПУТА, ОТВОРИЛА САМ ОЧИ ДА ВИДИМ МАМУ... Деа открила све о несрећи, у сали ЗАВЛАДАО МУК
- Пре него што су ми открили болест, много сам јео и пио, много се нервирао. Уместо да ходам, возио сам се и постао веома гојазан. Дакле, живео сам онако како код нас већина људи живи. Кад ми је конзилијум од петоро врхунских лекара саопштио да морају хитно да ми ваде бубрег да се болест не би ширила даље, решио сам да се борим и променим живот. Дошао сам на Бобију, а планина ме је закрилила и дала ми оно што је човеку заиста потребно: мир, много кретања, здрав ваздух и воду - каже Чича Пера.
Стазе које је он прокрчио и прелепи видиковци које је уредио постављајући клупе и столове током необичног самолечења данас привлаче велики број планинара. Они на путу до Торничке Бобије обавезно свраћају у шумску кућу где чича Перо живи са супругом. Они госте дочекују домаћински, кафом и домаћом ракијом, а посетиоци који први пут долазе обично се изненаде кад чују да они не једу изврсну бобијску јагњетину, кајмак и сир који могу да се купе у овдашњим сеоским домаћинствима.
- Ја сам некад јео и пио преко сваке мере и то ме је умало убило. Излечио сам се вишедневним потпуним гладовањем током кога сам пио само здраву воду са извора Добра вода. Тако сам избацио токсине, а затим сам прешао на пресну, термички необрађену храну биљног порекла, којој кување није убило ензиме. Није то никакво егзотично биље, већ оно што расте и код нас: сремуш, влашац, шаргарепа, целер, купус, проклијала пшеница... Не могу да дам рецепт како да се ово лечење изведе у граду. Ко год жели, нек дође на Бобију, објаснићу му како сам се излечио на овој чудотворној планини, далеко од менталног и физичког загађења - каже Мићић.
Планинари од његовог дома настављају да ходају стазом од петнаестак километара коју је утабао Чика Пера. Он редовно пешачи више од 20 километара кроз прозрачне, здраве шуме и преко планинских гребена Стојковац, Лушевац, Авшеничка стена, Опаљеник, Дражин видиковац, Оштра стена и других видиковаца с којих се пружају погледи који лече душу. Масив Бобије украшавају и драматичне клисуре река Љубовиђе, Трешњице и Трибуће.
Стиже нам ЛЕДЕНИ ТАЛАС СА АРКТИКА, ево КОЛИКО ће трајати: Данас ТОПЛО, увече нас чека ВЕЛИКИ ПАД ТЕМПЕРАТУРЕ
ПРОЈЕКАТ БЕОАВИА: БЕОГРАДСКИ СТУДЕНТИ САМИ ПРОЈЕКТУЈУ, КОНСТРУИШУ И ПРАВЕ РАКЕТЕ И БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ
ИМЕ ОДРЕЂУЈЕ СУДБИНУ ДЕТЕТА! Добро размислите о овоме!
- Бобија је дивна планина, а обиље планинских врхова, река и кањона омогућује креирање разноврсних и атрактивних пешачких тура. Врхови нису нарочито високи, тако да се туре дужине од 15 до 25 километара могу реализовати с релативно малом висинском разликом, до 1.000 метара - каже планинарски водич Милан Војновић.
Нажалост, до Бобије, иако се налази на само 140 километара од Београда, не стиже се брзо. Део пута од Дебелог брда до Разбојишта, дуг око 15 километара, налази се у врло лошем стању, па се до села Разбојиште, где почињу планинарске стазе, путује заобилазно, преко Осечине и Пецке. То продужава пут за око 40 километара у једном смеру.
Лепоте Бобије дуго су биле скриване од јавности из политичких разлога. Наиме, на њеним висовима је током Другог светског рата штаб имао равногорски мајор Драгослав Рачић. Он је овде подигао школу и цркву, које мештани нису дали победничким комунистичким властима да сруше, због чега су и планина и њено становништво остављени у запећку. Тек пре неколико година стигао им је асфалт, а струју су добили раније, јер су сами поставили бандере.