ИЗ САЛЕ НИЈЕ ИЗЛАЗИО ДОК НЕ "ОЖИВИ" ПАЦИЈЕНТА: Овако о чувеном хирургу Миодрагу Лазићу причају колеге
Вест да је преминио хирург нишког Клиничког центра др Миодраг Лазић, растужила је све који су га познавали.
Уз породицу и блиске пријатеље, за њим данас тугују колеге, пацијенти, познаници и сви којима је спасио живот, а спасио је многе.
Колеге причају да није излазио из сале док не ''оживи'' пацијента. Ратни хирург и борац, данас је, на жалост, изгубио битку. Преминуо је од последица корона вируса.
ДНЕВНИК ПРЕМИНУЛОГ ХИРУРГА: "Отац мале Слађе ми је љубио крваве кломпе да је спасем", др Лазић оставио НЕИЗБРИСИВ траг (ВИДЕО/ФОТО)
Доктор Лаза ког је убила корона оставио ОПРОШТАЈНО ПИСМО: "Хирург напаћеног српског народа, нисам се крио"
Корона однела чувеног српског хирурга: Доктор Миодраг Лазић изгубио битку са вирусом
- На жалост данас смо изгубили нашег Лазу, отишао је један од најбољих. Сви смо потрешени, све нас боли овај губитак, не желимо то да прихватимо - каже један од Лазићевих колега.
Пре тачно годину дана др Миодраг Лазић причао је о свом искуству у рату, и присећао се бомбардовања Ниша, када је у једном тренутку било потребно 15 операционих сала.
- Сећам се тог страшног дана, када је у једном налету у Клинички центар стигао велики број тешко повређених, када је требало у истом моменту 15 операционих сала, а ми то нисмо имали. Довозили су рањенике, са откинутим рукама, тешко повређене, збрињавали смо их како смо знали и умели, на ходнику, у соби, у сали, где год, причао је Др Лазић, који је за време бомбардовања 1999. предводио једну од две хирушке екипе, као лекар са већ четири године ратног искуства на територији Босне и Херцеговине.
- За мене је то био рат у наставцима, јер сам у периоду од 1992. до 1996. године водио српску болницу у Сарајеву и знао сам шта нас чека. Тако да када сам чуо прве приче о бомбардовању кренуо сам са припремама, иако нисам могао да верујем да ће се то заиста десити. Сећам се када сам рекао да на спратовима донесемо бурад са водом, они су ме гледали у чуду, као „шта прича овај човек?“. Јер нису знали како то изгледа, на жалост, ја јесам, и тако смо кренули од обичних ствари - биле су речи чувеног нашег хирурта, доктора Лазић.
Др Лазић, увек спреман да за пацијента учини све, никада током свог радног века није штедео себе, нити страховао.
Колеге кажу да се ничега није бојао, те су они који су радили са њим увек били сигурни јер је “он ту”.
- Ми лекари кад год треба морамо да радимо све што је у нашој моћи, да дежурмо и по цео дан и ноћ, да помажемо, лечимо. Наша мисија је да спашавамо људске животе, какве год да су околности, ми смо увек у првим редовима, испричао је пре годину дана др Лазић присећајући се бомбардовања.
Од Лазића се на друштвеним режама опраштају колеге, пријатељи, пацијенти. Сви имају само речи хвале и захвалности.
И Републику Српску погодила је вест о смрти чувеног нишког лекара, бројне колеге и званичници га се сећају и тугују због одласка овог врхунског хирурга.
Миодраг Лазић, рођен је у Земуну, 31. маја 1955. године. Био је српски примаријус, хирург и књижевник. Био је ратни хирург добровољац у Републици Српској Крајини (јуни 1991 - јули 1992) и Републици Српској (сеп. 1992 - феб. 1996), за шта га је Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве.
У овом периоду је написао аутобиографско дело ''Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995).
Њагов отац био је официр ЈНА, и током службе добија прекоманду за Ниш.
У Нишу др Лазић завршава гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години.
Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршкој клиници Клиничког центра у Нишу. У периоду од 1991. до 1996. је радио као ратни хирург добровољац.
Српски доктор који је умро од короне имао последњу жељу: Тражио да га сахране уз ОВУ ПЕСМУ