ЈАНКОВИЋ: Осуђивати жртве насиља је кулминација агресивних стереотипа у нашем друштву
Младе жене које су одлучиле да пријаве различите облике сексуалног насиља су наишле на велику подршку надлежних, као и на ефикасност полиције.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да коментари у којима се осуђују жртве које су јавно проговориле о сексуалном насиљу и злостављању, представљају кулминацију сексизма и агресивних стереотипа који деценијама постоје у нашем друштву.
"СТОЈИМ УЗ МИЛИОН ЖЕНА КОЈЕ СУ БИЛЕ ЖРТВЕ": Огласила се глумица Ива са најемотивнијом поруком до сада (ФОТО)
ЕМОТИВНА ПОРУКА ГЛУМИЧИНЕ МАЈКЕ "Ово је много ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ СЛУЧАЈА и Миленине личне борбе" (ФОТО)
"НАЈМЛАЂА ЖРТВА ЈЕ ЗЛОСТАВЉАНА ПРЕ САМО ДВА МЕСЕЦА" Адвокат објаснио да ли ће Микина жена бити предмет истраге
Бранкица Јанковић је рекла да се протекле недеље у нашем јавном дискурсу показало да чак и теме као што су сексуално злостављање и узнемиравање, као и жртве тога, постају изложене подругљивим коментарима, омаловажавањима, чак и преиспитивању исповести жртава о личним трагедијама.
- На такав говор се често гледа као на нешто неважно и безазлено, а последице могу бити прилично тешке, нарочито за девојчице и младе жене којима је потребно више подршке и разумевања - рекла је Јанковићева на панелу "(Не)култура насиља".
С друге стране, младе жене које су одлучиле да пријаве различите облике сексуалног насиља су, каже, наишле на велику подршку надлежних, као и на ефикасност полиције, што је, истиче, веома важно.
Указала је на то да пракса показује да говор мржње није увек експлицитан, отворен и директан, као и да су жене вулгаризмима свакодневно изложене у јавном простору, посебно на друштвеним мрежама.
Подсетила је на истраживање Београдског центра од пре две године које показало да је од 750.000 коментара на друштвеним мрежама, говор мржње препознат у чак 15.000 коментара.
- Када се тај податак упореди са искуствима институције, видимо колики је проблем. Чешће су на мети биле жене, али су и мушкарци често били изложени говору мржње - рекла је Јанковићева на панелу у оквиру конференцију Женске парламентарне мреже, посвећене стању родне равноправности у Србији, под називом "Храброст је женског рода".
Повереница је указала да су дискириминација и дисквалификација жена широко распрострањене и да се увреде односе на године, физички изглед, брачни статус, професионалне компетенције.
Истакла је да се са говором мржње суочавају све земље ЕУ и да то није ексклузивитет Србије, али да су, од државе до државе, на удару различите групе.
Подсетила је да је Савет Европе прошле године донео препоруку за спречавање и борбу против сексизма што, како је оценила, говори о том нарастајућем и озбиљном проблему у свим друштвима.
- На свима нама је обавеза и одговорност да сопственим примерима стварамо климу уважавања и поштовања, да развијамо културу ненасилног дијалога и толеранције, да стварамо амбијент у којем је јасно да су сексистички коментари, двосмислене поруке и омаловажавајући ставови забрањени и у којем мушкарац зна да није власник жене и да нема право да је злоставља - нагласила је Јанковићева.
Додала је да је за то потребна и искрена укљученост мушкараца, као и да проблем неће решити цензура већ што више јавних осуда и говора о штетним последицама говора мржње и дискриминаторних изјава.
Јанковићева је истакла значај превентивног деловања и учења нових генерација равноправној комуникацији и уважавању саговорника и неистомишљеника.
- Да у школама уче садржај који промовише толеранцију и поштовање различитости и да препознају дискриминацију и сајбер насиља којег је све више. Треба размислити и о увођењу образовања о сексуалном и репродуктивном здрављу - навела је Јанковићева.