Јединствени симбол Србије који заслужује да буде заштићен као национални бренд

Аутентичан предмет књажевачког и тимочког краја, израђују се техником плетења вуне, на пет игала.

Шта треба урадити са славском свећом после славе, да се не ОГРЕШИТЕ!

Данас је Свети Матеј: Ако изговорите ове речи, очекујте велико чудо, кажу верници

У самој њиховој изради увек се користе традиционалне боје, па се вуна боји на старински начин. Плету се од врха стопала према пети. Од маште плетиља зависи какве ће се шаре наћи на чарапама. Обично су то мотиви из природе: птице, цвеће, звезде, а на некима има и геометријских фигура.

Данас у селима има мало сачуваних двопређних чарапа и тек понека жена зна њихову технику плетења. За плетење једног пара двопређних чарапа потребно је седам радних дана, ако се дневно плете по 10 сати. Од других вунених чарапа двопређне се у многоме разликују по начину производње тј. плетења, по ком су и добиле име. Плету се од две нити црне и црвене боје које дају основну орнаментику-шару, а јарке природне боје користе се за богате украсе.

У Завичајном музеју Књажевац као стална поставка могу се видети двопређне чарапе из периода од 18. до 20. века. Ова у свету јединствена збирка броји близу хиљаду пари чарапа, а највећи број чарапа прикупио је и завештао Музеју брачни пар Видосава и Светозар Поповић, који су били учитељи у старопланинским селима, још пре Другог светског рата.