ЈЕЗИВА ИСКУСТВА станара и станодаваца у Београду: Новац у замену за индекс, длаке на јастуку, секташки обреди а прича труднице ће вам сломити срце....

Потражња за становима у Србији, а посебно у Београду, не јењава - било да је реч о куповини или издавању. Цене и даље расту, а та помама свакако да иде наруку власницима који од кирије могу чак солидно да зараде за живот.

Е, сад, поставља се и питање шта је за некога стан, као и на колико слободе станари могу да рачунају када уђу у нови дом.

Често се даје у закуп и оно што се не може назвати пристојним местом за живот: станови од 10 метара квадратних, стан са помоћним или спратним (заједничким) тоалетом, подрумска просторија без дневне светлости... Такође, многи станодавци у престоници баш и не схватају да изнајмити стан некоме значи не долазити без најаве и без преке потребе и узнемиравати студенте или породице.

Наравно, постоји и друга страна медаље – станари који по изласку из стана иза себе оставе брлог, доста посла и велику штету за власника.

Исповест напаћеног станодавца

Подстанар се уселио у стан који је био у беспрекорном стању, кухиња и купатило реновирани, намештај нов... Током пет месеци боравка у стану контакт се остваривао сваког првог у месецу ради плаћања кирије, што је вршено, према договору, на утврђеној локацији у центру града која је била "на пола путу" од радних места станодавца и подстанара.

Након пет месеци, подстанар је хитно морао да откаже најам стана и да се у року од два дана исели. Како ја (као станодавац) нисам био у прилици да у та два дана испратим његову селидбу и да га "ухватим" док не напусти стан, у њега сам ушао тек када га је он напустио у потпуности, почео је причу станодавац из Београда.

Стан је био непрепознатљив - намештај исфлекан кафом и соковима, прљав, чак и с траговима блата, које се, наравно, налазило и на свим теписима, паркету, патосу у кухињи и купатилу. Осим блата, под прекривају и дебели слој прашине, пикавци, ђубре свих врста (храна, амбалажа, марамице, нокти...). Прозори умрљани (вероватно након покушаја прања течним сапуном, а сапун се осушио, скорео се скроз). У кухињи катаклизма - храна свуда, просути со, шећер, кафа, и све то помешано са уљем и соковима који су цурили било са кухињских елемената, било из фрижидера. Рингле испод два центиметра дебелог слоја покипеле кафе, млека... Судопера запушена, црна, до врха пуна  ђубрета и остатака хране. Плочице у кухињи, иницијално беле - попримиле су боју рђе која ни дан-данас не може да се очисти.

Убедљиво најгоре прошло је купатило - WC шоља жута (али комплет, од даске до дела казанчета, унутра запекло, изгледа да је било и запушено доста дуго.

Подстанар је, у недостатку судопере у кухињи, користио лавабо у купатилу да у њега сипа соц од кафе и, опет, велике количине, претпостављамо, уља које му је покипело у неком моменту, или у више наврата. 

Штете је поштеђена била једино туш-кабина, коју смо затекли у истом стању у каквом смо је и оставили - чак је и завеса од кабине остала нетакнута.

Свакако - огромна штета, која је захтевала неколико дана темељног чишћења, док су неке ствари уништене ван граница поправке. Тешко је замислити шта би нас затекло да је станар остао дуже...

Катарина - бивши подстанар

Посебна је мука тражити нови стан у Београду јер ме од понуде сваки пут подиђе језа. Тако сам једном приликом отишла да погледам један стан на Новом Београду за који се испоставило да је преправљена некадашња вешерница. У њему није било дневне светлости јер је имао само уске, дугачке прозоре близу плафона, типичне за подрумске просторије. А посебно сам се шокирала када је мом тадашњем веренику и мени власница саопштила да они не желе некога ко ће имати децу. Питала сам да ли су љубимци дозвољени, на шта је она одговорила да јесу. Значи, куче може, дете не може, констатовала сам. Притом, да не наглашавам да простор није адекватан ни за биљку а камоли за дете јер је пун влаге и без дневне светлости. 

Моје најгоре подстанарско искуство догодило се у центру Београда, прецизније у Змај Јовиној улици. Тада сам изнајмљивала собу код једне малтене непокретне баке. Код ње сам отишла по препоруци, јер ми је било потребно да се снађем свега месец дана, док се са цимерком не уселим у стан који се ослобађао следећег месеца. Оно што нисам знала је да је госпођа, иако полусвесна, припадница Хришћанске адвентистичке цркве, секте о којој ништа нисам знала. И то не би било ни по муке да се други чланови секте нису често ту окупљали. Најчешће је ту била једна жена средњих година која је, као случајно, свуда остављала њихове памфлете. Једне вечери је под изговором да мора да се склони од баке, која је наводно непријатна према њој, дошла у моју собу и ту била до касно у ноћ причајући ми разне приче. Ту ноћ ока нисам склопила. Такође се сећам, када сам устала и изашла из собе на Светог Николу, бака и њени ортаци из секте су нешто бајали за доручком. Посебно је било тешко јер је била зима, па стварно нисам знала где да се склоним да их не гледам када се заврше моје обавезе на факултету. Знам да сам те године раније отишла у родни град и пре краја предавања, буквално сам побегла, испричала нам је Катарина.

Милена

Пре неколико година изнајмљивала сам стан у близини Аутокоманде. Станодавци, старији брачни пар у пензији, себи су направили стан на спрату, изнад стана који су издавали.

Мени је успут поменуто, одмах по усељењу, да је газдарица у замрзивачу у мом стану оставила неко месо, јер у свом нема замрзивач. Све би било у реду да жена није улазила у стан док ми нисмо били ту, ваљда да би узимала то месо, мада ми је све постало јако сумњиво кад сам њену длаку нашла на свом јастуку у спаваћој соби. Препознала сам лако, јер је жена фарбала косу у ватрено риђе, као Вивијен Вествуд.

Једне ноћи се десило да је експлодирао бојлер код нас у стану (који је био стар) и да је вода  поплавила стан, изашла на ходник и сливала се низ степенице. Цела зграда се пробудила, али њу нисмо могли да пробудимо нити нам је отварала врата. Ујутру се појавила са мужем и оптужила нас да смо покварили бојлер?!

Због тога није хтела да нам врати новац који смо дали за депозит кад смо се усељавали, искрена је наша саговорница.

Јелена 

Живела сам у стану на Бановом брду пет година и чинило ми се да сам у јако добрим односима са станодавцима. Дугогодишњи дечко и ја смо у то време већ завршили факултете и радили у струци. Газдарица која нас је примила у стан знала је да се јако дуго забављамо и нисмо крили да планирамо да останемо заједно до краја живота. Ипак, нисмо улазили у детаље. Она није питала какве ми планове за будућност имамо, али нам је рекла да смо јој се јако допали и да би волела да код ње останемо док не купимо свој стан. Након пет година сам остала у другом стању, што није ни тако нелогично после, у том моменту, 12 година дуге везе. Ни помислила нисам да бих тако личну ствар морала истог момента да саопштим газдарици стана. Искрено, толико тога је требало позавршавати да ми није ни пало на памет да кажем станодавцима да ћемо дечко и ја добити бебу - присетила се ова млада жена. 

У неком тренутку је дошло на ред и уређење простора у коме живимо и прилагођавање новим потребама. Схватили смо да би стару гарнитуру која се не развлачи у дневној соби требало да заменимо угаоном на развлачење, како би наше мајке када дођу да помогну око бебе имале где да преспавају. Назвала сам газдарицу да јој то предложим, са нагласком да бисмо ми сами купили угаону. Она је ћутала. У први мах сам помислила да је јако везана за постојећи намештај, па ми је се учинило прикладним да питам: "Реците ми, ви не мислите да је то у реду?" Са друге стране жице ми се одједном обратио груб глас: "У реду? Шта да ли је у реду? Ништа није у реду. Ја нисам ПЛАНИРАЛА ДА ТИ ИМАШ ДЕТЕ!" Шокирала сам се. Нисам знала шта да одговорим на ту дрскост. Притом, нити у огласу, нити усмено, нико ми није саопштио да су деца у стану непожељна. Након пар дана ме је назвала и рекла ми да би најбоље било да се иселимо до краја идућег месеца. Ја тада схватам да ћу бити принуђена да се селим у осмом месецу трудноће. Толико сам се разочарала да сам данима плакала.

Анђела 

Са цимерком сам се преселила у стан њене рођаке на доброј локацији у Београду - трособан стан, кирија пристојна, поглед на реку... Мислиле смо да нисмо могле боље да прођемо. Живеле смо тамо две недеље, а обе смо радиле и студирале на другим крајевима града, па често нисмо биле код куће и нисмо знале да жена врло често користи свој кључ да провери шта се дешава у стану, јер је било тамо доста њених ствари. Међутим, брзо смо закључиле да се то дешава.

Ипак, најпотресније тек долази. Цимерка и ја смо једног дана са улице у стан донеле преслатко шетене које смо често виђале напољу. Нашла сам му смештај, али будући да је то било у другом граду, морале смо да га задржимо у стану неколико дана. Није био проблематичан, али ме немила сцена дочекала чим сам се вратила са посла следећи дан. Сцена као из филма - жена која нам издаје стан седи у фотељи, мази пса који јој је у крилу, а њен муж стоји наслоњен на њу. Само је изговорила: "Због овога имате времена да се до сутра у девет сати иселите."

Била сам сама тог дана, па сам спаковала своје ствари, цимеркине и пса. У журби, да је не сретнем, заборавила наше индекес. Позвала сам је да јој кажем да сам се иселила, иако је кирија била унапред плаћена, и рекла да сам заборавила индексе. Питала сам кад могу да дођем да их узмем, на шта ми је жена одговорила: "Кад год хоћеш, само понеси још 100 евра за њих." Била сам у шоку, без стана, без индекса, са псом и коферима. Индексе смо платиле, јер би издавање нових изискивало много цимања око овера семестара и положених испита, па смо јој платиле и то. Тако да смо две недеље боравка у стану са погледом на реку платиле више него било који хотел са пет звездица.

Отворите четворе очи и информишите се о својим правима

Срећом, ова трауматична искуства не доживљавају нити сви старани, нити станодавци.

Кроз законску регулативу постоје "цаке" које штите обе стране. 

Примера ради, станар је дужан да плаћа кирију, као и комуналије, али није дужан да плаћа поправке у стану. 

Такође, приликом отказа стана и исељења, важно је да станар остави стан у изворном обликуу. 

Стога, најпаметније је да приликом уласка у изнајмљени стан направите фотографије, склопите уговор о недостацима, или пак одмах позовете власника уколико приметите да нешто није океј, како приликом исељења не бисте плаћали за климаву ногу на столу, која је била таква од самог почетка. 

Што се тиче самог боравка у стану, како не бисте „скакали по живцима“ станодавцу, трудите се да користите стан за намену за коју сте га изнајмили. Није често, али поједини станари своје станове претварају у теретане, салоне и слично, због чега станодавац, уколико није био такав договор, има право да да рок станару да или врати стан у првобитно стање, или да се исели. 

Када говоримо о кирији, она се мора редовно плаћати, али уколико касните, имате 15 дана рок да исплатите закашњење, или вам може уследити исељење. 

И за крај, станодавац има право да затражи прекид уговора и исељење са роком од 90 дана, док станар тај рок може преиначити и у 20. Односно, уколико је нашао други стан, или самовољно жели да се исели, то може урадити било кад у периоду од 90 дана. 

Можда наша искуства и правила делују сурово, али када погледате како је то регулисано у Немачкој, признаћете, код нас и није тако лоше. 

А како је у Немачкој?

Наиме, у Немачкој се станови изнајмљују потпуно ненамештени. Чак и без сијалице! 

С друге стране, Немачка има сјајан систем који штити станаре од злоупотреба станодаваца и повишица кирије. 

Такође, постоје два начина наплате кирије, један у којем станодавцу плаћате само ренту, док рачуне плаћате сами, и други који обухвата и ренту и рачуне. С тим што је друга опција фиксна, те ћете можда некада платити више рачуне, некада мање, па ћете морати да додајете новац. 

Исто тако, поједини Немци траже да им се три кирије плате унапред. 

За разлику од нашег система, где када позовете власника стана и сами дођете на разгледање, Немци га организују за више људи. Тако се може десити да свој потенцијални дом разгледате са још десетином људи. А власник стана сам одлучује коме ће кључеве предати. 

Како Немци веома држе до закона, исто тако траже да сва документа понесете са собом, потписује се уговор, проверавају бонитет, а траже и да имате некога ко ће гарантовати за вас да можете да исплатите кирију у случају да нисте запослени.