ЈУНАК СА КОШАРА БИ ДАНАС СЛАВИО 44. РОЂЕНДАН АЛИ СУ ГА АЛБАНЦИ МУЧКИ УБИЛИ: Владимир је 1999. из школе отишао у рат, мајка се у сузама сећа хероја
Владимир Радоичић погинуо је 30. септембра 1998. године у крвавом нападу албанских терориста на караулу Кошаре.
Владимир Радоичић, момак који је са само 19 година положио живот за отаџбину, рођен је пре 44 године, 23. марта. Погинуо је 30. септембра 1998. године у крвавом нападу албанских терориста на караулу Кошаре.
Данас би напунио 44 године, да непријатељ није одлучио другачије. Његова мајка Лозанка Радоичић на друштвеним мрежама поделила је сећање на свог рано преминулог сина.
СРБИЈА ПАМТИ! Данас обележавамо 24 године од НАТО агресије на СРЈ, централна манифестација у Сомбору (ВИДЕО)
"БРУКА ОД КОЈЕ НЕ МОГУ ДА СЕ ОПЕРУ!" Захарова жестоко ударила на НАТО пред годишњицу бомбардовања Југославије
"ПРЕДУГО СЕ ЋУТАЛО О ИСТИНИ, АЛИ ЈЕ ТА ТИШИНА ПРЕКИНУТА" Вучевић на отварању просторија Удружења ветерана "Кошаре" у Новом Саду
- 23. марта би пунио 44 годину, али Господ те је хтео младог и лепог. Хтео је дечака који још није ни браду обријао... - написала је она, поделивши и његову фотографију.
Иначе, Владимир је у Београду, где је после основне школе уписао занат за аутомеханичара. Волео је моторе, били су му преокупација, а био је веома везан за породицу. Када је завршио школу, таман је стасао за војску.
У војску је отишао 23. јуна 1998. године, са 19 година. У међувремену је добио позив од стрица, који живи у Америци, да оде код њега. Владимир је то упорно одбијао, а главна одлука је била да неће да бежи из Србије. За њега Србија је била једина земља где је он могао да живи.
У војску је отишао у Ниш ВП 1410/3 род извиђачко - диверзантски, и крајем јуна цела јунска класа ради спровођења првог дела обуке, преместила се у Ваљево. Заклетву је положио у Ваљеву 11. јула 1998. године и наставио са обуком која је трајала до 15. септембра када се његова јединица вратила опет у матичну јединицу у Нишу.
По доласку у Ниш саопштено им је да 28. септембра, заједно са целом јединицом, одлазе на Кошаре. Остатак јединице чинило је 13 војника по уговору.
Да ли је неко од војника јавио да иде на Кошаре не знамо, али Владимир није обавестио своје најдраже. Рекао је да иде на неко брдо поред Ниша, а то брдо је било Кошаре, караула на југословенско - албанској граници.
Дан пре него што је убијен на албанској граници, мајци је рекао: „Не брини ако се не јавим наредних дана. Ту сам, на обуци на брду поред Ниша”.
Тог јесењег дана кренуо је, с још четворицом војника, у своју прву и последњу граничну патролу. Скривени у заседи, припадници ОВК, предвођени Агимом Рамаданијем, чекали су их од раног јутра.
Тог 30. септембра заједно са Владимиром погинули су и Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић.
Караула Кошаре, у НАТО агресији, била је поприште најжешћих и најкрвавијих копнених борби. Између јединица Војске Југославије и такозване ОВК, албански терористи су уз снажну ваздушну подршку НАТО-а безуспешно покушавали да тим правцем продру на Косово. Било је то „паклено место” и пре званичног почетка рата.