КАД САМ ЈЕ ВИДЕО, ИСПОВРАЋАО САМ СЕ: Рајко је био веган, а онда га је ПЕРВЕРЗНА СЕСТРА заувек вратила на месо!

Бити веган у данашњој Србији је веома популарно и све чешћа појава. Ипак, неки људи су прешли цео круг. Пробали су па су се вратили на месо. Ово је прича о једном таквом случају, који је имао другу врсту проблема, а сестра је одиграла одлучујућу улогу у његовом напуштању веганства. 

- Не знам када сам схватио да сам веган. Почело је спонтано, на једном свињокољу код деде у селу. - започиње своју исповест Рајко.

- Месо ми је увек смрдело, али је ово била кап која је прелила чашу. Гледао сам како везују свињу за коноп, а она знајући шта јој се спрема ужурбано кружи око дрвета док се скроз не упетља и не потпише себи смртну пресуду. 

Рајкова породица није била задовољна овом његовом одлуком.

- Наравно да моја породица то није прихватила са одобравањем. Срећом па сам већ зарађивао свој динар па сам имао довољно за храну којојм сам се само ја хранио у целој породици. Мајка је испрва стално правила и мени оброке које је спремала и целој породици, али ја бих јео само зелено. Дани су пролазили, а наша мала породица се враћала у нормалу. Родитељи су некако прихватили да током ручка не седим за столом, навикли су и на моје коментаре о мирису меса. 

Подршку у свему му је давала сестра Славица. 

- Славица је млађа од мене четири године, па сам разумео њену жељу да не наљути родитеље и да их не разочара, нисам вршио никакав притисак на њу. Знао сам у дубини душе да ће и она кроз коју годину поћи за мојим стопама. Кришом ми је говорила да је месо, кад јој не би пријало, бацала у канту за ђубре. 

Рајко се онда запослио и великој ИТ компанији, живот је кренуо на боље за њега и његово веганство.

- Бити веган је скуп спорт. Тек овим запослењем сам могао себи да приуштим, обилне, здраве и квалитетне оброке. Гледао сам да у кући увек буде више варијанти за ручак, да би могао сам мојојм сестром Славицом да обедујем. Наравно да су пуне кесе воћа и поврћа са пијаце биле дневна рутина. 

Како је онда Рајко престао са свим овим навикама и вратио се месу? Како је онда све ово што нам је испричао, тако лако пало у воду? 

- Једнога дана сам имао пуно посла у фирми, али сам одлучио да рад наставим од куће. Дошао и хтео пре него што прионем на посао да направим себи малу салату, ипак кеса са намирницама нигде није било! Хтео сам да проверим да ме Славица није предухитрила, ваљда још није заспала. Ушао сам у собу и имао сам шта да видим.

Оно што је Рајко видео, запрепастило је и њега а и нас пар година касније! 

- Са ове дистанце лако ми је да причам, чак ми је и смешно, али тада верујте ми није било ни мало. Шта да вам кажем, али моја Славица је оргазме доживљавала помоћу истих краставаца које сам ја јео у великим количинама. А босиљком који сам стављао у све што бих јео, дирала се по брадавицама. 

- Одмах сам отишао у тоалет, почео да плачем и повраћам. Повраћао сам сатима! Враћао сам филм и присећао се како ми заиста краставци у последње време имају неки другачији и чуднији укус. Мислио сам да је то због једноставно избацивања меса из организма, па боље и другачије осећам укусе. Да ли је могуће да сам био толико слеп чак и онда када ми је краставац мирисао на Славичину купку?

Да ствари буду још чудније, Славица је данас веган за разлику од Рајка.

- Ја после те сцене, коју ни дан данас не могу да избришем из главе, нисам више веган. Све ми се смучило, одлучио сам да живим сваки дан као да ми је последњи. Славица са друге стране, да би се додворила мени је постала веган, али мени то више ништа не значи. Опростио сам јој све, али ме мучнине које добијем када се сетим те кобне вечери и краставца у њеној вагини и даље муче као ништа до тад, нити као преклана свиња.