"КАД УЂЕШ У ЈАМУ: НЕМА ПРОЗОРА, ВРАТА" Преживели рудари нерадо говоре о несрећи: То је део посла
Дан после несреће у руднику у Алексинцу није нимало лакши од јучерашњег. Осам рудара пуштено је на кућно лечење.
Стабилно је здравствено стање деветорице рудара у алексиначкој болници, као и тројице који су на токсикологији у Нишу. Влада Србије упутиће осам милиона динара помоћи породицама настрадалих рудара. О ризику који овај посао са собом носи говоре колеге, међу којима је и отац најмлађег повређеног руда који има само 21 годину.
Дан после, рудари нерадо говоре о страшној несрећи коју су преживели. Наизгед немају теже повреде, иако је концетрација метана којој су били изложени била велика.
ВОЗАЧ ХИТНЕ ПОМОЋИ ИЗ АЛЕКСИНЦА О НЕСРЕЋИ: ''Од тог момента мртве су износили и уносили у кола погребних предузећа''
ПОБЕГАО ОД РАТА СА РАЊЕНИМ БРАТОМ! Превелика туга - Бранков ковчег носиле његове колеге рудари (ВИДЕО)
"НЕ ДОЛЕ, НЕ ДОЛЕ, ГДЕ САДА ДА СЕ ВРАТИМ" Потресни јецаји супруге рудара, плакали чак и свештеници (ФОТО)
- Може оставити последице на респираторне органе, на функцију мозга свакако, али кажем, пратећи у ових 24 сата рударе који су код нас, очекујемо да ће они бити добро, да неће имати такве компликације или да ће оне бити можда минималне - рекао је др Горан Видић, директор Опште болнице у Алексинцу.
Најмлађи међу повређенима има само 21. годину. Његов отац Саша Митковић рудар је такође, а рудари су му били и деда и прадеда.
- Сад сам управо био код њега, изашао сам, тек сад мислим да не зна како се зове. Видим да су му дали инекцију, значи нервоза је почела да га хвата. Могу да га разумем, млад је дечко, шта је њему било у глави ујутру, прексиноћ, то само он зна и то нећу никад да га питам, јер не могу то да га питам - гледао је смрт у очи - рекао је Митковић.
Саша каже да је тешко пристао на синовљево наговарање да и он постане рудар, свестан ризика посла.
- Сви ми кад улазимо у јаму, ми не размишљамо о томе, не размишљамо, јер кад уђеш у јаму ту си где си, један улаз, један излаз, нема врата, нема прозора, нема ништа. Навикли смо на то, годинама радимо, ево и мој син је навикао - додаје Саша.
О тешком, ризичном послу говоре и колеге које обилазе повређене, доносе пакете, желе да дају подршку.
- Несреће су нажалост у овом послу један део посла, да тако кажем, али кад год се деси - никоме није лако, и сви смо на неки начин и тужни и уморни од посла али мора да се иде напред - рекао је Владица Бобичић из синдиката "Независност".
У Алексинцу, Сокобањи и Трговишту проглашен је дан жалости због страдалих суграђана, најмлађи међу њима био је 1991. годиште.