КАКО ЋЕ СРБИЈА ИЗГЛЕДАТИ 2050. године: Улице има да нам врве од Пакистанаца и Африканаца, а просечна старост ће бити 59 година

Србија је земља са дугом традицијом спољних миграција становништва. Са негативним природним прираштајем и миграцијама, Србији прети сценарио у коме ће до 2050. године имати између 3.9 и 5.5 милиона становника! Ово значи да ћемо радну снагу морати да увозимо и то из земаља као што су Пакистан, Бангладеш, Сирија и друге земље. Уједињене нације потврдиле су црна предвиђања о катастрофалној демографској ситуацији у Србији.

Десет земаља које бележе највећи пад броја становника у свету су државе источне Европе, међу којима је и Србија, а процењује се да ће њихова популација бити смањена за више од 15 одсто до 2050. године На пад популације утичу три фактора - смањење стопе фертилитета, масовна емиграција и релативно висока стопа смртности.

Такав проблем већ има Словачка, која је принуђена да увози стране раднике, толико да је словачки премијер Роберт Фицо забринуто поручио преко друштвених мрежа: „Не желим да у пар година Словачка изгледа као предграђе Брисела- много имиграната из неразвијених земаља.“

Словачки сценарио

У Словачкој има 49.478 страних радника, од којих је 27.726 држављана Европске уније, а 21.752 су држављани земаља ван ЕУ.

У Словачкој, као и у суседној Чешкој Републици, компаније се труде да пронађу раднике у посљедње две године, а ниска незапосленост, као и одбијање Словака и Чеха за обављање одређених послова или радних места за прениске плате, почињу да угрожавају већ уговорене испоруке и послове.

Стога, притисак привреде на владе ових земаља почиње да олакшава увоз радне снаге из трећих земаља, укључујући и Балкан и Украјину. Потреба за радном снагом опасна је као незапосленост. Стопа незапослености у Словачкој је 8,5 посто, али је структура незапослених таква да економија не може да напуни 50 000 радних места код Словака. Због тога су радници из Србије, Бугарске или Румуније доведени преко посредничких агенција.

Где одлазе Срби у иностранство?

Међутим, последњи попис из 2011. показује да су Срби тада највише емигрирали у Аустрију, па затим у Немачку, а онда Швајцарску, Италију, Француску, САД и остале земље.

Број грађана Србије на раду или боравку у иностранству је према резултатима пописа спроведених 1971, 1981. и 1991. године континуирано повећаван (са 204.000 на 269.000 и на 274.000).

Према попису из 2002. број грађана Србије који је живео или радио у иностранству достигао је 415.000 (5,3% укупног становништва), или за преко 50% више него 1991.

Оно што људи не знају је да је та бројка много већа него према пописима.

Емиграција је подједнако настављена 2000-тих, али то није потврђено и подацима последњег пописа 2011. године (пописано је укупно 313.000 грађана Србије који су живели у иностранству). Ипак, стручњаци и јавност су сагласни да је та бројка много већа. Разлози за смањен број пописаних су веома различити: од бојкота пописа од стране припадника албанске националности, до промене метода пописивања тог мигрантског дела.

Структура становништва у иностранству

Све је већи број жена, али су мушкарци и даље у већини. Према попису из 2011. мушкарци су учествовали са 53,4%.

Одлазе млади, али не само они. Промене старосне структуре емиграната из Србије, уопштено посматрано, прате опште трендове демографског старења. Ипак, емигрантско становништво знатно је млађе од становништва Србије у земљи. Просечна старост становништва на раду или боравку у иностранству износила је 34,7 према 42,2, године за становништво у земљи.

Ипак, пирамида становништва у земљи говори да је највећи број људи старосне структуре 55-59 година, док је у иностранству највећи број старосне структуре људи 35-39 година.

Највише их је из великих градова, али и из малих и средњих општина. То су углавном општине из Браничевског, Поморавског, Подунавског и Борског округа, као и санџачка општина Нови Пазар, које већ деценијама имају натпросечно високе уделе становништва у иностранству.

Подаци из 2011. показују да од укупоно 79.000 лица која су на раду или боравку у иностранству краће од годину дана, свако друго лице (54%) било млађе од 35 година, а међу њима су више од половине (56%) била узраста од 20-34 године.

Међутим, не одлазе само млади. Од оних који су у иностранству боравили мање од годину дана, сваки пети је био старији од 50 година.

Најчешће одлазе они са најнижим или највишим образовањем.

С обзиром на то да Срби мигрирају у друге земље, заједно са негативном стопом наталитета и чињеницом да нас је већ испод 7 милиона, Србија ће се сусрести не само са све старијим становништвом, већ и са немањем радне снаге, а с обзиром да су наши услови лошији од земаља у окружењу, да не помињемо европске или западне земље, чека нас увоз радне снаге из још неразвијенијих земаља света, као што су Конго, Зимбабве, Бурунди, Централна Афричка Република, Нигер, Пакистан, Бангладеш и сличне земље.