КАКО ЈЕ ТЕКЛА БОРБА ПРОТИВ СМРТОНОСНЕ КОРОНЕ: Полицијски час од 80 сати, ванредно стање у Србији и стрепња до јесени

Навршило се три месеца од појаве вируса корона у Србији, а од тада се наша свакодневица променила из корена. Иако смо се вратили уобичајеним токовима живота, период иза нас остаће записан у историји.

Већ крајем фебруара јавност у Србији стрепела је када ће вирус појавити и у нашој земљи. То се и догодило 6. марта, када је потврђено да је мушкарац из Суботице заражен. Од тада се у нашој земљи вирус ширио из дан у дан, иако је и даље била приметна неверица грађана - да ли вирус заиста постоји и да ли је толико опасан као што се говори у свету.

Чини се да је након првог смртног исхода у Србији велики део јавности постао свестан опасности. До данас је у Србији оболео 12.310 грађана, од којих су 545 активни случајеви, а укупно су преминула 254. Након јучерашњег пресека, на вирус је у последња 24 сата тестирано 1.802 особе, од којих је позитивно 59, док је једна особа преминула.

Готово цео свет је занемео пред вирусом протеклих месеци, живот је стао, а у ходу су се стицала знања о новој пошасти. Епидемиолог проф. др Зоран Радовановић каже да ни за једну болест нисмо тако брзо учили њене карактеристике као за Covid 19.

- Последњег децембарског дана свет је сазнао да постоји нова болест, а већ десет дана касније разјашњена је наследна материја вируса. Знања о овој болести и вирусу развијала су се невероватном брзином - истиче проф. др Радовановић.

А ево шта смо ми прошли током протекла три месеца.

Ванредно стање у Србији проглашено је 15. марта, у тренутку када је у Србији потврђено 48 случајева вируса корона. Одмах сутрадан затворени су вртићи, школе, факултети, теретане и прекинута спортска дешавања. Потпуно су затворене границе Србије и укинут међуградски саобраћај, а нешто касније и градски.

Убрзо је организована онлајн настава, болнице је почела да чува војска, а уведено је и кажњавање оних који прекрше изолацију. У кафићима и ресторанима првенствено је ограничен број присутних, да би почетком априла уследила потпуна забрана рада, као и козметичких салона.

Први пут од Другог светског рата, у Србији је уведен полицијски час као једна од најригорознијих мера. Најпре је важио сваког дана од 20 сати до пет ујутро, затим је продужен од 17 сати, а у међувремену је уведена и тотална забрана кретања током викенда. Полицијски час је најдуже трајао 83 сата, за време васкршњих празника. Почетак полицијског часа обележили су аплаузи грађана упућени здравственим радницима, који су се чули и у најзабаченијим крајевима Србије.

Недуго по увођењу ванредног стања, старијима од 65 година било је забрањено кретање, а једном недељно у раним јутарњим сатима могли су да оду у куповину. Професор Радовановић истиче да смо морали да изолујемо најстарије будући да нисмо имали довољно тестова.

- Били смо неспремни јер нисмо имали тестове и заштитну опрему. Земље у свету које су се најуспешније супротставиле болести радиле су на упорном откривању и изолацији сваког оболелог, трагању за контактима оболелих и слању у карантин, те су тако успели да сузбију болест. Дакле, они су изоловали болесне, а ми здраве старије особе, и то је била велика разлика - каже проф. Радовановић.

Додаје да се због тога болест брзо ширила у нашој земљи, те имамо највише оболелих у региону у односу на број становника.

- Прошли смо добро у односу на Запад, јер смо имали времена да се припремимо. Ипак, то може да нам се освети у другом таласу на јесен - напомиње професор.

"Недовољно знамо о вирусу", то је реченица која се најчешће могла чути током пандемије. Тако су се низале спекулације о томе како се вирус преноси, да ли деца могу да буду преносиоци, па све до лажних вести о чудотворним минералима и биљкама попут белог лука. Радовановић каже да нема много изненађења о вирусу, те да се од почетка знало да су карактеристике сличне као и код осталих респираторних инфекција.

- Једино та лакоћа преноса била је већа него што је могло да се претпостави. Лакше се преноси и има нешто већу смртност од грипа, али је у осталим аспектима сличан грипу. Кинези су одмах објавили да један болесник зарази две до три особе. Карактеристично је што заразност почиње пре клиничког испољавања болести. Због тога је ова болест као пожар, много се лако преноси. Такође, јасно је било да се и деца заражавају, али да не испољавају симптоме. Не постоји болест према којој су деца потпуно отпорна - указује он.

У тренутку увођења ванредног стања у Србији, Европа је увелико водила опасну битку са короном, будући да је у једном дану у Италији умрло више од 350 особа и готово 200 у Шпанији. Респиратори су доживљавани као главно оружје у тој бици. Србија је, као и сви, кренула у набавку респиратора. Нико, осим Немачке, није их имао довољно. Неке смо добили као донацију, а неке смо куповали, како је и сам председник Александар Вучић рекао, од посредника, а не од произвођача.

Колика је била помама за респираторима, говори податак да су модели који су у Кини пре неколико месеци коштали 14.000 долара скочили на 45.000 долара. Осим респиратора, на почетку пандемије владала је несташица заштитне опреме у целом свету. За време короне активирали су се многи појединци и компаније у Србији који су производили маске и визире, али и млади инжењери који су радили на развоју првог српског респиратора.

Након 53 дана, ванредно стање је 6. маја укинуто. Више од месеца дана имамо стагнацију у броју заражених, али је протеклих дана приметан благи пораст новооткривених случајева. Појавила су се мања жаришта у Новом Пазару, Тутину, али и у вртићу и осмолетки, као и студентском дому. Радовановић сматра да се тај проблем јавио јер су мере суспендоване брже него што је требало.

- То се очекивало будући да су се студенти вратили на факултете. На многим светским универзитетима врата су још затворена. Имали смо фудбалски дерби где је било 15 до 20 хиљада људи, као и политичке скупове. То су ризичне ситуације и може да дође до повећања - наглашава он.

У том случају, каже, вероватно би се вратиле неке од мера забране.

- Могуће је када прођу избори да се неке од мера забрана врате, попут забране окупљања, обавезе ношења маски... Када се следећи пут јави болест, мораћемо више да инсистирамо на самодисциплини и свести грађана, а мање на забранама. Јасно је да не можемо да поновимо овако радикалне мере, јер је код нас живот готово стао и то је донело огромне економске губитке - подсећа проф. Радовановић.

Епидемиолог Радовановић сигуран је да ће бити другог таласа епидемије, али да је у наредном периоду могућ још један врх криве у актуелном таласу.

- Имали смо један врх криве половином априла, па би сада могао да се деси још један врх који би мањи. То је такозвана димодална крива, односно са два узвишења. Ако не бисмо грубо забрљали, други талас не би дошао скоро. Евентуално, то би могло да се деси у септембру кад се ђаци врате у школе, а студенти на факултете. Много је вероватније да ће се други талас појавити крајем јесени или почетком зиме, односно око Нове године - сматра проф. Радовановић.

• 6. март
• Први случај вируса короне
• 15. март
• Уведено ванредно стање
• 18. март
• Обустављени сви комерцијални летови у међународном авио-саобраћају
• 20. март
• Први смртни случај од короне
• 14. април
• Највећи број умрлих у дану (9)
• 16. април
• Највећи број заражених према дневном пресеку (445)
• 17–21. април
• Најдужи полицијски час
• 4. мај
• Највише активних случајева (7.786)
• 22. мај
• Први пут без смртних случајева