НАШ ЧУВЕНИ КАРДИОЛОГ РИСТИЋ: Све је више људи са великим СРЧАНИМ КОМПЛИКАЦИЈАМА након прележаног корона ВИРУСА

Кардиоваскуларне болести су најмасовнији здравствени проблем, а уједно и важан фактор ризика за исход ковида 19. Тај ризик расте са старошћу, а најугроженији су они који истовремено имају срчану и шећерну болест. Искуства у свету показују да око 20 одсто ковид пацијената развије упалу срчаног мишића, а све је више таквих компликација и код нас.

Овако прича кардиололог проф. др Арсен Ристић, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију и помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС, новоизабрани члан најужег руководства (Борда) Европске асоцијације за срчану инсуфицијенцију. Како каже, упала срчаног мишића (миокардитис) је само мањи део кардиоваскуларних компликација које су дешавају код ковида 19.

- Главне компликације тичу се примарног проблема ове болести, а то је да су људима највише оштећена плућа и да се код најтежих болесника развије респираторна инсуфицијенција. То значи да имају недостатак кисеоника у крви, због чега им је драгоцена терапија кисеоником. Већина срчаних болесника лоше реагује на низак кисеоник у крви - објашњава проф. др Ристић.

Недостатак кисеоника у крви аутоматски погоршава најважнију и најчешћу кардиоваскуларну болест – ангину пекторис и повећава ризик за срчани удар (инфаркт миокарда).

- То је разлог је зашто се највећем броју срчаних болесника након ковида погоршава срчана болест тиме што имају мало кисеоника. Погоршаће се и код оних који имају срчане мане, рецимо код старијих особа који имају сужење зализака на срцу. Такође, погоршаће се код оних који дуго времена имају висок притисак па су због тога развили задебљане срчане зидове - наводи професор Ристић.

Најтежа врста компликација са којом се сусрећу у пракси јесте погоршање срчане слабости након прележане инфекције вирусом корона.

- То су људи који су пре ковида имали умерени степен срчане инсуфицијенције и долазили два пута годишње на контроле, живели нормално. Међутим, након што преживе ковид, та срчана слабост је често двоструко тежа. Какве год лекове давали, кисеоник у крви је све време низак и то траје недељама. Самим тим, драматично се погорша срчана слабост и нажалост, тако смо изгубили неколико болесника - каже кардиолог Ристић.

Описује искуство са пацијентом који је пре седам година имао срчани удар и све време је био добро, а онда је претрпео последице ковид инфекције.

- Са двоструком срчаном слабошћу је примљен код нас и после два месеца је умро. Он формално јесте умро од срчаног попуштања, али заправо да није било ковида, он тако тешко срчано попуштање не би доживео - указује саговорник.

С друге стране, постоје случајеви да старији од 90 година који су преживели ковид потпуно опорављени одлазе кући.

- Одговор је индивидуалан, али укупни бројеви су неумољиви. Када адекватно лечимо кардиоваскуларне болести, када јесу добро регулисани притисак, масноће, шећер у крви и срчана слабост, онда и неко са 90 година може да преживи тако велики проблем као што је ковид - истиче проф. др Ристић.

Прецизни подаци о броју пацијената знаће се по завршетку године, али оно што је сигурно, каже кардиолог Ристић, све је више људи који су прележали ковид 19 и имају компликације.

- То је нешто што се очекује. У првим недељама епидемије људи нису толико дуго били болесни да би развили фиброзу плућа, продужену респираторну инсуфицијенцију, погоршање срчане слабости – за то су потребне најчешће недеље. Због тога смо сада суочени са већим процентом компликација, наша коронарна јединица је константно пуна - каже кардиолог.

Додаје да је слична ситуација са кардиоваскуларним пацијентима и на ВМА и ИКВБ "Дедиње".

- Још имамо капацитета, нико није враћен или угрожен, али су на болничком лечењу све чешће веома тешки болесници. Таквих пацијената ће бити све више и мораћемо да нађемо одговор за оне који ће имати трајно оштећење плућа које ће им хронично погоршавати кардиоваскуларну болест. То је проблем са којима се већ суочавају лекари свуда у свету - истиче проф. др Ристић.

Кардиолог Ристић истиче да око 30 одсто ковид пацијената има склоност ка формирању крвних угрушака, због чега се дешавају плућне емболије које могу бити фаталне. Наиме, плућна емболија је пета по узроку смрти у свету и пре ковида 19.

- Чим се сазнало за ризик од стварања крвних угрушака код ковид обољења увела се превентивна терапија. Дакле, ко год има озбиљнију пнеумонију или нарушену размену гасова, у свим нашим болницама превентивно добије лекове за разређивање крви. Најчешће се у првој фази болести ови лекови дају као поткожне инјекције, те ако су адекватно дозиране, могу у значајној мери да спрече стварање крвних угрушака. То спасава животе и једно је од најважнијих открића у лечењу ковида - каже проф. др Ристић.

Колико је времена потребно да се развију срчане компликације након ковида зависи да ли је неко претходно имао кардиоваскуларну болест.

- Ако је неко био потпуно здрав што се тиче срца и имао тешку упалу плућа у оквиру ковида, али је спречена плућна емболија, обично се после неколико недеља повуку тегобе. Међутим, имали смо пацијенте који се ни после три-четири месеца од излечења од ковида нису у потпуности опоравили и срчана слабост им је и даље у погоршању. Ко ће да преживи, највише зависи од тога колико је била тешка пнеумонија и компромитована дисајна функција - закључује проф. др Ристић.

Због кардиоваскуларних болести у Србији годишње умре између 50.000 и 60.000 људи, што је град величине Зајечара.

- Од укупног броја умрлих, 40 одсто њих су млађи од 70 година и по својој биолошкој старости не би требало да умиру од кардиоваскуларних болести. Тих 40 одсто можемо да спасемо бољом едукацијом, да људи разумеју које тегобе указују на срчани или мождани удар, превентивном терапијом, снижавањем масноћа у крви и боље регулисаним притиском и шећером, редукцијом прекомерне тежине, одржавањем физичке активности бар три сата недељно, а пре свега престанком пушења - поручује проф. др Ристић.

Додаје да би мушкарци старији од 40 година и жене од 45 требало са својим лекаром да израчунају кардиоваскуларни ризик.

- Годинама су нам доступни лекови који смањују кардиоваскуларни ризик. Ако знате да вам је неко у фамилији умро од срчаног удара у младим годинама, а притом имате 10–15 килограма вишка, пушач сте дуго година и не марите за крвни притисак, наравно да сте у много већем ризику да раније доживите мождани или срчани удар - истиче саговорник.

Како каже, не смемо због страха од ковид пандемије да заборавимо на кардиоваскуларне болести које су много чешће и масовније.

- Број умрлих у свету од ковида се полако приближава 800.000, али он је и даље неупоредиво мањи од броја људи који ће у тој истој години умрети од кардиоваскуларних болести, а то је 18 милиона - указује он.

Оно што је важило и пре пандемије, па тако и сада јесте да инфаркт и мождани удар морају што пре да се збрину.

- Сваки минут је драгоцен и постоји правило златног сата и код можданог удара и код срчаног удара. Дакле, што пре зауставимо инфаркт и вратимо циркулацију у срчани мишић или мождано ткиво, већи проценат пацијената ће да преживи и имаће мање последица - закључује проф. др Ристић.

Упала срчаног мишића нас обавезује на поштеду од екстремних напора и претеране физичке активности у трајању од шест месеци.

- То не значи да човек шест месеци треба да буде на боловању, али не треба да иде у теретану и да носи велики терет и излаже се другим екстремним напорима. Такође, дају се лекови који превенирају по живот опасне аритмије. Професионални спортисти који су имали било коју врсту упале срчаног мишича, морају шест месеци да паузирају од такмичарског спорта. Имали смо недавно ситуацију да је кошаркаш који се опоравио од ковида врло брзо фатално завршио. Дешавало се и раније да врхунски спортиста умре изненада на терену зато што игра прехлађен, а није знао да се вирусна инфекција спустила на срчани мишић - истиче проф. др Ристић.

Кардиолог Ристић каже да се иницијално сматрало да је миокардитис доста редак код инфекције корона вирусима, али се сада зна да се јавља код око 20 одсто болесника.

- Тај феномен који је примећен у Ковиду се зна од раније у другим облицима миокардитиса који може да направи обичан грип, коксаки вирус, ХИВ, херпес... Постоји чак тридесетак кардиотропних вируса који могу да изазову миокардитис, укључујући и вирус западног Нила - наводи проф. др Ристић.

Такође, недавно објављена немачка студија показује да постоје људи који су негативни на ПЦР тесту, али биопсијом срчаног мишића утврђено је присуство вируса корона у срцу.

- Стога, јасно је да је срчана слабост проузрокована упалом срчаног мишића изазваном корона вирусом, који нисте успели да дохватите брисом из ждрела и носа јер се спустио на срце. Још није јасно на који начин ће се лечити такви пацијенти, али вероватно ће се примењивати група лекова који си испитивани за друге кардиотропне вирусе. Код око четвртине ових болесника се организам сам избори са вирусом и више га нема у ткиву. Међутим, остаје упала која је штетна и морају да се дају антизапаљенски лекови - каже саговорник.

Код пацијената са најтежим срчаним компликацијама није могућа трансплантација, јер су трансплант програми и у нашој, као и у већини других земаља заустављени.

- Међутим, оно што примењујемо у овој ситуацији јесте програм механичке потпоре срчаној циркулацији који спасава животе пацијената и даје им додатно време да се опораве од погоршања које је наметнула нарушена плућна функција. Такав начин лечења је познат одраније за људе који имају упалу срчаног мишића - каже др Ристић.

Професор Ристић ће на овогодишњем Европском конгресу кардиолога одржати два предавања по позиву управо о овој озбиљној теми - како се лече пацијенти који имају упалу срчаног мишића, а развили су најтежу форму срчаног попуштања (кардиогени шок). Нажалост, по први пут у историји овај конгрес који је сваке године окупљао око 35.000 кардиолога из целог света, ове године ће се одржати само у електронској форми са преносом преко иИнтернета.