ОВА МЕРА БИ ДЕЦУ И МЛАДЕ СПАСИЛА ОД КЛАДИОНИЦА: Увођење кладионичарских картица у Србији би драстично смањило број зависника од коцке
Србија је у последњих неколико година постала Мека кладионичарске индустрије.
Због броја кладионица на територији наше земље и броја патолошких коцкара, у марту 2020. године ступио је на снагу Закон о играма на срећу, који је требало да уреди до тада неуређено тржиште кладионица у Србији. Међутим, иако је Закон донет, од тада до данас, и то само у Београду на Клиници за болести зависности, лечило се и лечи више од хиљаду патолошких коцкара. Заступљеност овог порока код малолетника је такође у порасту, рапидном и опасном!
ДА ЛИ СТЕ ВИ НОРМАЛНИ?! Управа за игре на срећу нам ТРАЖИ НОВАЦ да би потврдили да ли нека од кладионица крши закон?
МАЛОЛЕТНИЦИ У КАНЏАМА КОЦКЕ, А КЛАДИОНИЦЕ ТИК ПОРЕД ШКОЛА! Истражили смо и питали PinnBet да ли овако крши закон, а остали без одговора - објашњење избегава и Управа за игре на срећу
Иако је у Закону о играма на срећу наведено да удаљеност кладионице од зграде образовних установа (основних и средњих школа) не може бити мања од 200 метара, као и да удаљеност између две кладионице не може бити мања од 100 метара, у пракси то не изгледа тако, па су школе неретко окружене великим бројем кладионица и играчница, које се налазе једна поред друге.
ЗАТВАРАЊЕ КЛАДИОНИЦА УКОЛИКО КРШЕ ЗАКОН
За оне који крше правила прописане су и драконске казне, и то, да се од 100.000 динара (око 850 евра) до два милиона динара казни правно лице које приређује игре на срећу у аутомат клубу или кладионици на удаљености мањој од прописане. У њему је и одредба у којој се између осталог наводи да се може донети решење о одузимању одобрења приређивачу посебне игре на срећу - клађења уколико престане да испуњава законом прописане услове. Међутим, и поред прописаних новчаних казни проблеми нису решени, па се чак преко 30 кладионица само у Београду налази на мање од 200 метара од школа.
Због евидентних проблема са нерегуласаним коцкањем у Србији и бројем малолетних и пунолетних патолошких коцкара јасно је да су измене Закона о играма на срећу неопходне. Стручњаци су сагласни да би се са другачијим приступом и прописаним правилима којих би кладионице биле у обавези да се придржавају, број коцкара који се одлучују на радикалне потезе и чине кривична дела смањио.
УВОЂЕЊЕ ОБАВЕЗНЕ КЛАДИОНИЧАРСКЕ КАРТИЦЕ У СРБИЈИ
Као добро решење, а по узору на законе земаља ЕУ, један од предлога је да се уведе обавезна кладионичарска картица за уживо и онлајн клађење, а поседовање исте би био основни услов за било какав вид клађења. Односно, само лица која имају кладионичарску картицу ће моћи да се кладе било уживо, било онлајн.
Персонализована кладионичарска картица би била издата од стране Управе за игре на срећу, која је у надлежности Министарства финансија, а садржала би основне личне податке и фотографију пунолетних лица која желе да се кладе. Преко картица, Управа за игре на срећу могла би да евидентира и врши мониторинг сваке кладионичарске активности на територији Србије. Што би значило да би база података лица којима је издата кладионичаркса картица била доступна само Управи, односно надлежном министарству које би на тај начин дефинисало дозвољени лимит клађења на основу прихода појединаца. Управа би дефинисала дневни и месечни лимит који појединац може да потроши играјићи игре на срећу, а која не би утицала на његово нормално функсионисање у друштву (чиме би се спречило позајамљивање новца од зеленаша, или извршење кривичних дела како би се обезбедила новчана средства за коцкање)
По узору на аустријске законе, а како би контрола кладионичарских активности била могућа, неопходно је и систематско умрежавање Управе за игре на срећу са свим кладионицама на територији наше земље.
Како би се смањио број патолошких коцкара, по узору на врло ефикасне законе у Немачкој, потребно је и ограничавање клађења на основу личних података лица који би били доступни само Управи за игре на срећу, а која би преко система кладионичарских картица одређивала дневне и месечне лимите клађења.
На основу материјалног стања, личних доходака и старосног доба, одредили би се дневни и месечни новчани лимити, али и време које одређено лице сме да проведе у кладионици.
БЕОГРАЂАНКА УКРАЛА ОД ФИРМЕ 55 МИЛИОНА И СВЕ ПРОКОЦКАЛА
Због проблема са коцкањем, патолошки зависници се одлучују на радикалне потезе. Стручњаци кажу да су склони импулсивним испадима, а услед сталног стреса у ком живе, постају склонији агресивном понашању које може ескалирати у физичко насиље. Случај који се недавно догодио у Београду говори о томе да зависници не презају ни од чињења кривичних дела.
У Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду саслушана је Београђанка (42) због сумње да је проневерила новац два привредна друштва, који јој је био поверен у раду и себи прибавила корист од око 55,9 милиона динара, за колико је нанела укупну штету привредним друштвима, а незванично се сазнаје и да је већи део новца потрошила на online клађење.
Проверама је утврђено да је у једној кладионици, на налогу отвореном на њено име, вршила уплате за online клађење и у наведеном периоду потрошила укупно 53.719.649 динара.
ПОСЛЕДИЦЕ НЕЕФИКАСНОГ ЗАКОНА И ЈОШ НЕЕФИКАСНИЈЕГ СПРОВОЂЕЊА
Колико су неодговорност приређивача игара на срећу, кршења закона и проналажења рупа у њему опасни, показали су и алармантни подаци Института за ментално здравље у Београду. Од почетка 2020. године до септембра 2022. године чак 16 малолетника зависних од клађења лечило се на Институту, док најмлађи зависник има свега 12 година!
Директорка СОС центра, дипл. психолог и психотерапеут Јелена Манојловић за портал Србија Данас каже да би метод увођења кладионичарских картица био велики помак у решавању проблема коцкања у Србији, али да треба да представља само први корак у једном комплексном процесу.
- Као психотерапеут који се вец 15 година бави одвикавањем од патолошког коцкања и као лични сведок све већег броја коцкара у Србији, сматрам да било који облик превенције, као увођење кладионичарских картица, јесте велики помак у решавању проблема коцкања у Србији. С обзиром да превенција и едукација о патолошком коцкању малтене не постоји, сваки корак треба да буде поздрављен и прихваћен. Лично сматрам да ово треба да буде само први корак, и да може да доведе до одређених помака, ал да никако не сме стати на овоме - каже психолог Јелена Манојловић.
Начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље Прим. др Ивица Младеновић говори о озбиљном проблему зависности од коцкања и системским потребама које би могле да утичу на подизање свести друштва и евентуалној превенцији све већег броја зависносника од коцкања:
- Проблем коцкања присутан је у људском друштву од памтивека, а као дијагностичка категорија дефинисан је крајем XX века. Изузетно је тешко у једном демократском друштву решити проблем коцкања, јер је човек Хомо луденс, а с друге стране злоупотреба приче о људским правима још више смањује маневарски простор за решавање овог важног проблема. Сматрам да проблеме треба решавати системски, а у овом случају то значи рад на оснаживању породице, реконструкција образовног система (на глобалном нивоу) и дефинисање система вредности. Правна држава и адекватан животни стандард се подразумевају. Са предусловима које сам навео ми добијамо друштво зрелих и одговорних људи, али нажалост јако смо далеко од тога. С друге стране игре на срећу су непресушан извор новца, а самим тим и моћи, тако да је јако дискутабилно да ли уопште постоји шанса да се постигне консензус у вези решавања проблема патолошког коцкања.
- Наша реалност је таква да баратамо са полурешењима, а кладионичарске картице су једно од њих. Евидентно је да то није суштинско решење, али у датој ситуацији сложићу се да можда преставља добро прелазно решење. Када појединац није способан да брине о себи, систем је дужан да преузме ту бригу, што представља психолошку позадину кладионичарских картица. Патолошко коцкање постаје један од примарних проблема данашњице, и неопходна је хитна реакција. Посебно истичем да је проблем online коцкање, и надам се да су људи из Управе уа игре на срећу мислили и о том аспекту проблема.
- Овакав потез може теоретски да смањи број патолошких коцкара, али само ако је стратешки подржан адекватном кампањом и сензибилизацијом становништва за проблем зависности од коцкања. Наравно, под условом да постоји јасан системски оквир који спречава злоупотребу, односно надзире спровођење ове одлуке. На високо хипотетичком нивоу то може да смањи и број криминалних радњи, али треба имати на уму да ће се вероватно појавити нови облици коцкања који ће гледати да заобиђу ова ограничења, јер зависност од коцкања представља не само болест већ и стил живота, који се суштински базира на структури личности појединца. Осим структуре личности, треба поменути и адиктивност игре (највећу има рулет па је забрањен у многим земљама), али и доступност коцкања (коцкарница и online казина) која је у овом тенутку више него доступна - каже Прим. др Ивица Младеновић.