Објављена ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ДО КРАЈА АВГУСТА! Метеоролог открива када у Србији стиже ХЛАДАН ТАЛАС!
Ове године не можемо очекивати високе температуре.
Варљиво лето 2020. године све је изненадило. Осим короне, у Србији су биле присутне и нагле промене времена које нису баш увек пријале. Ред кише, сунца, тропске температуре, па нагло захлађење, све је то обележило ово лето. Али шта нас чека на јесен?
Познати српски метеоролог Ђорђе Ђурић је за наш портал открио какве нас температуре очекују у наредним периодима, али и шта се крије иза промене времена која је уследила након што су се почетком лета јавили екстремни пљускови и поплаве у појединим деловима наше земље.
МАЛО СУНЦА, ПА МАЛО КИША И ГРОМОВИ: Познати метеоролог открива какве нас температуре заиста очекују
ВЕЛИКА ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ЗЛАТИБОРСКИ ОКРУГ: Пуштена у пробни рад најдужа гондола на свету (ФОТО)
У Врању стабилна ситуација: Све је мање пацијената у ковид болницама
Како је напоменуо, пљускови који су нашу земљу погодили, потпуно су очекивани у овом делу године. Ипак, оно што је мање уобичајено, јесте то да се дешавају екстремни пљускови наредних година, који изазивају велике поплаве у Србији.
- За лето се и поред сунчаних интервала, везују грмљавине и пљускови, који су потпуно очекивани ове године, нарочито од априла до септембра, у топлом делу године када се и очекује то. Мај и јун нарочито су кишовити месеци у Србији, када би се узимао просек у претходних 50 година. Тада имамо и највећи број дана са грмљавином и пљусковима. Они су локалног карактера и не падају у исто време у читавој земљи, већ у зависности од локације до локације. У једном делу Београда могу да се сруче бујице, а у другом делу да буде суво. И то није везано за промену климе. Оно што је мало необичајније је то да се последњих година обилни пљускови и поплаве дешавају чешће, али ја то не бих везивао за промену климе, јер је потребно много година да прође како би се клима променила, јер то не може ипак да се деси преко ноћи - истакао је за наш портал метеоролог Ђорђе Ђурић.
Ђурић је за наш портал појаснио и какво нас време може очекивати у наредним данима, будући да је све нас нагла промена температуре и појава невремена изненадила. Овог лета имамо благе температуре и то се неће мењати до краја сезоне.
- Дошло је до продора влажније ваздушне масе са запада и то је нама донело освежење и пљускове са грмљавином пред крај дана у претходном периоду. Имали смо ми и јачих олуја, било је и града, што је нормална појава и треба га очекивати у овом делу године. Треба очекивати још негде јаке пљускове праћене грмљавином на североистоку Србије. Оно што је интересантније, овог лета се нећемо сусретати са екстремним врућинама, ово можемо окарактерисати као лето са просечним температурама. Оно је посебно и по томе што имамо нешто више падавина. Почетак лета нам је донео екстремне количине падавина, па је долазило до поплава. До краја августа се не очекују неке значајније промене, нећемо имати значајније захлађење, нити велике врућине.
Како је истакао метеоролог Ђурић у разговору, просечна температура за Београд током јула и августа је од 29 до 31 степен, али када се уради просек у последњих тридесетак година, видимо да је температура степен или два виша него што треба да се очекује.
- Није било услова да се формирају тропски таласи у нашој земљи. Када је ситуација у региону у питању, клима на медитерану је таква да су лета дуга и оно траје до краја септембра и сви који иду пут мора, имаће једно лепо летње време, без екстремних врућина. Тако ће бити и у Грчкој и у Црној Гори и генерално у региону. Море се спорије загрева од копна и највише температуре воде буду у овом делу године, и увек је вода топлија крајем августа, почетком септембра, него у јуну и почетком јула и све је идеално ко буде планирао сада одмор.
Он нам је напоменуо и ситуацију која се дешава на западу, односно на обалама САД, јер често долази до формирања циклона и тропских урагана који наносе огромне штете.
- Израз "промена климе" је потпуна злоупотреба, будуће да се клима мењала од самог настанка земље и мењаће се и убудуће. Не може ми на основу пар необичнијих ствари рећи да се клима променила. Урагана је било и пре 1000 година и пре 50 година и биће их увек, говорим о тропским олујама које се јављају на западу, односно у САД и тропским земљама. Њихова клима одговара погодовању настанку тих тропских циклона.
Подсетимо, у Србији, годишње количине падавина у просеку расту са надморском висином. У нижим пределима годишња висина падавина се креће у интервалу од 540 до 820 mm. Подручја са надморском висином преко 1000 м просечно имају 700 до 1000 mm падавина, а неки планински врхови на југозападу Србије обилније падавине до 1500 mm. Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим количинама у топлијој половини године, изузев југозападних крајева где се највише падавина измери у јесен.
МОБИ ДИК ПОНОВО ПЛОВИ: Острво на Власинском језеру одвојило се од обале и почупало каблове електране
ЗАШТО ТРЕБА ДА НОСИМО БАШ ТРОСЛОЈНЕ МАСКЕ? Стручњаци кажу да нас оне најбоље штите од вируса
Да ли се спрема КАРАНТИН за наше туристе? Предраг Кон разјаснио све недоумице око ТЕСТИРАЊА!
УМОР, МАЊАК ФИЗИЧКЕ СНАГЕ И ИМУНИТЕТА: Шта све треба да знате ако сте прележали корона вирус
