КОМАРЦИ ПОРАНИЛИ ОВЕ ГОДИНЕ: Ево због чега су стигле КРВОПИЈЕ, иако им за то још није време!
Топлије време многим грађанима је довело и незване госте - досадне крвопије, комарце, који су улазили у куће током целе прошле недеље у касним вечерњим сатима
Испоставило се, међутим, да сезона комараца није кренула, већ да су се активирале крвопије које су се сакриле и презимиле у унутрашњем простору. Сезона се очекује средином маја.
Тражите нову пролећну обућу? Deichmann вам нуди и до 50% попуста на сезонске моделе топ брендова!
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Још 1.987 инфицираних, преминуло је 30 особа: Захваљујући имунизацији од јуна смо безбедни од ковида?
ПРОФЕСОР КОЧОВИЋ ИЗНЕО НОВЕ КОРОНА ПРОРАЧУНЕ: Открио када излазимо из трећег таласа епидемије
Менаџер новосадског предузећа "Циклонизација" Дарио Аћимовић, каже да постоје два разлога зашто се сада појављују комарцу, а није им сезона.
- Када је реч о кућама и становима, уколико се у овом периоду појављују комарци, може бити речи о два проблема. Или се ради о презимелим формама, комарцима који су били негде сакривени, па су се сада са повећањем спољашњих температура активирали, или је реч о микроизворишту урбаних комараца у затвореном простору. То могу бити подруми под водом, септичке јаме које имају отворе, или бурад, кофе, конзерве, старе гуме или било шта у чему стоји вода - наводи Аћимовић.
Да би се комарци појавили у већем броју, ипак, како нам објашњава, потребно је да се стекну различити услови.
Зависно од врсте комараца, за почетак продукције потребни су различити услови. Ако говоримо о урбаним комарцима, врсте кулекс (culex) потребно је да температура воде у каналу или некој другој воденој површини у којој се легу пређе 20 степени Целзијусових. То се обично дешава негде око средине маја месеца.
Када говоримо о речним - руралним (Аедес), комарцима, ту температура не игра тако велику улогу, већ почетак продукције одређује плављење река, односно активирање излива који су њихова изворишта. То дакле зависи од водостаја река, а у овом моменту Дунав и друге велике реке на нашем подручју су на ниским водостајима - објаснио је Аћимовић.
Комарци су, иначе, инсекти, који преносе вирус Западног нила. Прошле, 2020. године први пут после 8 година није забележила ниједан случај ове грознице код људи, иако су комарци заражени Западним нилом били присутни у 11 градова, и иако је ова грозница у Европи потврђена код 308 особа.
Ова инфекција је званично први пут регистрована код грађана у Србији крајем јула 2012. године. Од 2012. до 2019. године у нашој земљи регистровано је укупно 1.016 случајева заразе и 98 смртних исхода, званични су подаци Института "Батут".
Препоруке Института "Батут" за заштиту од комараца
- користите репеленте на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
- носите одећу дугих рукава и ногавица, светле боје. Најбоље је да буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
- избегавајте боравак на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору
- користите заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета
- ако је могуће, боравите у климатизованим просторима, број инсеката у таквим условима значајно је смањен
- избегавајте подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре
- најмање једном недељно испразните воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки
- уклоните одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду
Ради се о вирусном обољењу које се преноси убодом зараженог комараца. Већина инфицираних особа, 80 одсто, нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, око 20 одсто, симптоми подсећају на грип, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом (увећање лимфних чворова).
Код појединих особа, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Код њих се јавља главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.
Смртност је већа код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
На срећу, западнонилски вирус не преноси се контактом међу људима, али може путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, трансплацентарно са мајке на дете и дојењем. Особа се може заразити само ако је ујео заражени комарац, а симптоми болести се јављају за три до 14 дана после убода.
Иначе, циркулација овог вируса присутна је свуда на Европском континенту још од 60-их година прошлог века.