СА ОВИМ ТАЛАСОМ ЗАВРШАВАМО ВЕЋ 15. ЈАНУАРА? Наша струка изнела прогнозе, после кључног датума ДВА СЦЕНАРИЈА
Неколико фактора ће утицати на крајњи исход
Судећи према дневним извештајима о броју заражених корона вирусом из претходних дана, делује да се ковид бура полако стишава. Ипак, уколико крива заражавања корона вирусом буде слична оној од претходне године, пораст броја оболелих можемо да очекујемо убрзо после празника.
СРПСКИ МЕТЕОРОЛОГ ОТКРИВА: Ево до када ће падати снег и где ће се најдуже задржати
ЂОРЂЕ ЂУРИЋ ДОЖИВЕО САОБРАЋАЈНУ НЕСРЕЋУ: Познато у каквом је стању (ФОТО)
СНЕЖНИ КОЛАПС ОД ЗЛАТИБОРА КА ПРИЈЕПОЉУ: Шлепери сатима стоје препречени на магистрали (ФОТО)
Претходне године пик у трећем таласу смо дочекали већ 1. децембра са 7.999 заражених за 24 сата. За месец дана број заражених је падао и до почетка јанура 2021. године крива се заравнила на око 1.000 позитивних дневно. Међутим, након празника, а поготово мини одмора за државни празник Сретење, број заражених поново расте средином фебруара и већ у марту смо имали чувени други пик трећег таласа.
Посматрајући само криву, ове године ситуација је веома слична, ипак, има и разлика. Пик четвртог таласа смо доживели много раније - и то у септембру. Прецизно, 28. септембра смо имали највећи број заражених од почетка пандемије и цифра је износила 8.467 оболелих за 24 сата!
За разлику од претходне године, када су бројке након пика равномерно падале, ове јесени и зиме захваљући делта соју, цифре заражених су се дуже држале високо. Односно, заравнили смо криву на високим бројкама, да би оне кренуле да падају тек крајем новембра.
Треба ли да се радујемо 15. јануару?
На основу суве математике, Петар Кочовић, професор информатике који од почетка пандемије даје своје прогнозе о току пандемије, најављује да с овим таласом можемо да завршимо већ 15. јануара.
- Овај талас ако се настави и овако, без обзира на то да ли иде горе-доле, требало би негде око 15. јанура да се спусти на мали број заражених, али не и на нулу. Знамо да је критеријум за крај епидемије 28 дана са нулом. Међутим, памтимо да је прошле године у мају Словенија имала 22 дана са нулом, прогласили су крај епидемије, а сада су други најзараженији у Европи, можда данас и први - рекао је Кочовић.
Ипак, и он је свестан да је овакав прорачун дат само на основу тренутних бројки и такаву калкулацију може да поремети велики број других фактора.
- Ми смо, ипак, транзитни правац, долазе људи са свих страна, и плус наши земљаци који ће долазити за Нову годину. Другим речима, после четвртог, имаћемо пети талас. Он може да крене после тог 15. јануара, али да ли ће бити блажи или мање благ, то се не зна. Не можемо још да га прорачунамо. То ћемо да радимо када се деси. Ми очекујемо да он у Србији буде блажи. Многе земље у Европи су у трећем таласу, неке су чак и у другом, а Русија у првом. Русија лелуја нон-стоп између индекса 200 и 300 заражених на 100.000 становника. Код великих земаља то иде другачије, а у мањим као што је Србија наглији је раст, али и наглији пад кад се догоди - објашњава Кочовић.
Поред тога, ако гледамо криву од прошле године, уколико се "историја понови" управо негде после 15. јануара креће период када би бројке поново могле да почну да скачу и да доведу до новог пика око месец дана касније. Међутим, да ли ће се тако нешто десити нико не може са сигурношћу да предвиди, јер ове године ипак имамо и вакцине, али и велики број људи који су корону ипак прележали.
Има превише фактора
Да је тешко предвидети ток пандемије само на основу математичких прорачуна објашњава и др Томислав Радуловић, епидемиолог.
- Мало је компликован одговор. Не знам ко би могао на овој кугли земаљској да каже децидно шта може да се деси. Ја сматрам, иако омикрон сој даје веома благу клиничку слику, постаће у наредних месец дана доминантан у односу на претходни делта сој. Друга ствар, много људи је прележало ковид, али се и вакцинисало. Јесте да се дешава, али ређе, да људи оболе два пута. И тај други пут обично буде блажа клиничка слика - објашњава др Радуловић.
Он истиче да оно што можемо за сада да очекујемо јесте да ситуација неће бити као са делта сојем.
- Омикрон ће у највећем броју инфицирати млађе људе. Они ће махом оболевати са благом клиничком сликом, чак и са непрепознатом. Са доминатним омикрон сојем имаћемо и више заражане деце која још не могу да се вакцинишу, али за сада се чини да је клиничка слика слична мало јачем назебу, људи не умиру нити иду на респиратор. А са ковидом, то смо хиљаду пута поновили, или ће се сви на свету инфицирати, или ће бити комбинација инфицираних и вакцинисаних, или ћемо вакцинацијом изградити колективни имунитет - каже др Радуловић.
Још једна непозната у једначини
Још једна варијабла у овој ковид једначини, према речима др Радуловића, јесте и необична појава која је дошла са делта сојем, а то је да вакцинисани и даље могу да преносе вирус.
- Вакицинисан је, био је у контакту, није оболео, али опет може да пренесе вирус. Овај ковид је по много чему специфичан. Он даје многе ствари које до сада нисмо могли да видимо. Ја сам тако учио и знам то, обично када имате неког вакцинисаног, он обично не може да преноси тај вирусу. Јер вирусу је неопходно да може да се реплицира да преживео, а имунитет вакицинисаног му то не дозвољава - истиче др Радуловић.