КОЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ КОРОНЕ? Др Здравковић открива како протиче борба са вирусом на ПРВОЈ ЛИНИЈИ ФРОНТА
Директорка КБЦ "Драгиша Мишовић" има важно упозорење за све грађане.
Др Здравковић каже да сада имамо и нову категорију болесника, прележали су ковид, а сада се лече од последица.
СМЕНА ОБЛАКА И СУНЦА ДРУГОГ ДАНА ВИКЕНДА: Понегде ће провејавати и снег!
ВИКЕНД ПОД МЕРАМА: Нове мере на снази, кључ у браву у 14 сати - сутра нова седница Кризног штаба!
"ТАЈНЕ КАФАНЕ" НА ОБОДИМА ГРАДОВА ШИРОМ СРБИЈЕ: Улаз 200 динара - у цену улазнице спада дискреција и корона!
- После 286 дана непрекидног 24-часовног збрињавања пацијената са короном, скоро 30.000 прегледа у нашој пријемно-тријажној амбуланти и више од 4.000 хоспитално лечених пацијената са средње тешким и тешким формама короне, КБЦ Бежанијска коса ушао је у систем збрињавања нон-ковид пацијената. Поред уобичајених тегоба и обољења као до сада, појављује се и једна нова категорија болесника - пацијенти који су прележали ковид инфекцију пре неколико месеци, али се сада јављају због последица короне. Упућујемо их на неопходну дијагностику и евалуацију и по потреби уводимо додатну терапију - објашњава др Марија Здравковић, директорка КБЦ Бежанијска коса.
Које су то најчешће последице короне?
- Јављају се људи са оштећењима на плућима, али и кардиоваскуларним компликацијама, као што су изоловано запаљење на срчаном мишићу, које даље треба да се прати и лечи. А понекад и са тешки аритмијама, као и учесталим боловима у грудима. Осим ових пацијената, за ове две недеље, колико смо у нон-ковид систему, велики број пацијената је хоспитално збринут, прегледан, оперисан, уграђени су стентови, пејсмејкери, оперисани тешки преломи и повреде, оперисани онколошки болесници... Наша ургентна служба је доступна сваког дана 24 часа. Иначе, чекања у онколошкој болници у нашој установи није било јер је у периоду ковид инфекције више од 8.500 хоспитализација остварено преко наше дневне онколошке болнице. Остали болесници су упућивани ка нон-ковид здравственим установама.
Јесмо ли већ у четвртом таласу?
- Ми смо у новој акутизацији броја новооболелих, и у свету и у Србији. Високи број новооболелих говори у прилог непридржавања препоручених мера. Корона не прашта грешке.
Постоји ли могућност да зато опет уђете у ковид систем, из кога сте недавно изашли?
- Број заражених расте, а наравно, с њим и број особа које имају средње тешку и тешку форму болести, те захтевају хоспитално лечење. Основни задатак свих нас у здравству је да пружимо медицинску помоћ здравствено најугроженијим особама, било да је реч о ковид позитивним или негативним пацијентима. Здравствени систем Србије је показао да је оперативан и одлично организован јер се врло брзо прилагођава најургентнијим потребама грађана који захтевају хоспитално лечење.
Има ли краја овоме? Хоћемо ли опет живети нормално?
- Завршетак епидемије зависи од свих нас. Здравствена служба, државне институције, лекари, сестре, сви запослени у ковид систему дали су свој максимум да се живот што нормалније одвија. Међутим, уколико сви, али баш сви, не схвате колико је битно да се одговорно понашају и поштују мере да би се ова агонија од короне прекинула, плашим се да, и поред тога што су учињени максимални напори да се епидемија заустави, она се неће прекинути. Највећи савезници епидемије су особе које крше епидемиолошке мере. Сви треба да инсистирамо на поштовању тих мера, па и на адекватним казнама. Верујем да ћемо као грађани наћи снаге да поштујемо мере и урадимо максималну вакцинацију јер је спас само у томе. Вакцине се не треба бојати - једино се вакцинацијом може стати на пут корони заувек. Да ли ћемо опет живети као пре - сигурна сам да, уколико се потрудимо, хоћемо.
Студија: Знамо кад ће пацијент да се погорша
Радили сте и студију током ковида.
- КБЦ Бежанијска коса има огромно искуство у лечењу ковид болесника и покренули смо пројекат праћења исхода лечења, и у болници и после изласка из ње. У студији смо одредили вредност лабораторијских анализа које указују да ли ће пацијент ући у погоршање у наредна 24 сата и знамо како да реагујемо. Сарађујемо са великим болницама у Берлину, Цириху и Љубљани и драго ми је да изузетно цене наше резултате. Посебно су исходи лечења били добри јер се у болници инсистира на тимском раду, мултидисциплинарном приступу, а огромна подршка су нам биле колеге с Инфективне клинике КЦС и Центра за анестезију КЦС, као и колеге са Медицинског факултета у Београду. Сви ти резултати су наши заједнички разултати. Рад је управо објављен у часопису највишег научног ранга - М21.
Шта вас је највише изненадило за ових годину дана короне?
- Највише ме изненађује што је један део људи и даље неувиђајан и мисли "неће мене, доста ми је свега, какве мере, не знају они ништа, корона не постоји". То ме и даље изненађује и љути.
Шта смо за годину дана короне научили?
- Да за сваког од нас исход инфекције короном није познат. Дакле, иако знамо да старији, особе са хроничним обољењима, срчаном слабошћу, астмом, бубрежним и малигним обољењима по правилу имају теже клиничке слике, неретко и са компликацијама, правила како ће ко прележати корону заправо нема. Никада не знате како ће се испољити код свакога од нас: од мало јаче прехладе, преко малаксалости које траје данима, до обостраног запаљења плућа и онога од чега увек страхујемо у врло тешким клиничким сликама - комплетног колапса респираторне функције и нефункционисања плућа, када пацијент мора на респиратор. Од почетка короне увек постоји један део пацијената код којих се, и поред максималне терапије, развије најтежи облик короне, који је у великом броју случајева и фаталан. Савремена медицина још није победила најтеже форме короне, то је оно што нас све забрињава.