КРИЗНИ ШТАБ ИДЕ НА КОРЕКЦИЈУ МЕРА: Да ли се занатлије враћају на посао и ко ће још моћи да ради скраћено
Од наредне недеље поново би требало да почну са радом фризери, козметичари, обућари, бравари као и шалтерска продаја хране и кафе
Наредне недеље могао би да буде дозвољен рад појединим услужним делатностима. Разматраће се појединачно свака делатност и одређивати могући модел.
ШТА ЗНАМО О ЛЕКУ ПРОТИВ КОРОНЕ КОЈИ ЈЕ КУПИЛА СРБИЈА? Трамп га користио како би ПОБЕДИО корону, биће СПАС за многе - спречава тежак облик болести!
СВИ СМО САЊАЛИ О ЛЕТУ КОЈЕ ТРАЈЕ ЗАУВЕК: Научници дошли до шокантног сазнања, нестају јесен и пролеће?
СРЕЋНА ТЕОДОРОВА СУБОТА: Данас се чувајте злих бића и испоштујте обедни обичај
Овај приступ одређивању мера је својеврстан компромис између различитих захтева унутар Кризног штаба - медицинског дела који тражи затварање и надаље, и економског који је за отварање.
Медицински део Кризног штаба у недељу ће имати пресек, односно прве процене колико, и да ли је, постигнут икакав напредак у сузбијању вируса. Седница целокупног штаба очекује се у понедељак, а до тада са докторима разговара премијерка Ана Брнабић.
Како сада ствари стоје, медицински део захтева затварање које би трајало најмање још следећу недељу. Према сазнањимаполитички, односно економски део штаба захтеваће да се размотри засебно свака делатност, донесу појединачне мере, а не јединствене које се односе на све подједнако. Најгласнији у овом захтеву су представници града Београда.
Врата треба да отворе фризери, козметичари, занатлије попут обућара, бравара, али и објекти попут стоваришта на отвореном. Део штаба сматра да нема посебног разлога да се не дозволи и шалтерска продаја хране и кафе.
Како сада ствари стоје нико са сигурношћу не може да тврди која ће варијанта на крају бити усвојена. У оптицају су два основна модела: све занатлије раде, али скраћено или посебне мере за сваку делатност.
Када је реч о скраћеном радном времену Медицински део Кризног штаба тешко би пристао да локали буду отворено до поподневних сати. Уколико одлука ‘падне’ на ову варијанту, радно време би, примера ради, било до 14 часова.
Други модел по коме се одређује појединачно за сваку делатност значио би прецизно прописивање шта је дозвољено. То би у случају фризерских салона значило прописивање колико муштерија може да буде истовремено у објекту и који посебни захтеви морају да буду испоштовани (на пример: папирни убрусу уместо пешкира).
Уколико медицински део Кризног штаба пристане да коригује своје захтеве о мерама, као највећи проблем и даље остају кафићи и ресторани. Лекари по овом питању имају тврд став - у тим локалима вирус се најлакше преноси.
Оно што је извесно, Медицински део Кризног штаба спреман је да без притиска о попуштању мера разговара за седам дана јер инсистирају да “закључавање” траје укупно две недеље.
С друге стране, преостали део Кризог штаба који чине фунцкионери и економисти све мање на то пристаје. Један од њих који је јавно најавио да ће тражити укидање мера је заменик градоначелника Горан Весић.
- Знам да лекари желе све најбоље и да своје стране дају максимум како бисмо се изборили са овом кризом и жао ми је што смо овај пут морали да попустимо пред ултиматумом јер не могу да не кажем да ове мере наносе велику економску штету привреди Београда - каже Весић.
Он је додао да ће на следећој седници тражити да се мере укину јер сматра да је "за нас једино важно да се вакцинише што већи број грађана".
Весић је истакао: - Ако се ја питам, привреда у Београду ће радити.
Да у Кризном штабу ставови нису јединствени постало је јасно пре око месец дана када су у јавности условно речено оба дела овог дела признала да се нису сложили око дужине радног времена.
Са порастом бројки, различити ставови су све израженији. Медицински део тражи све чвршће затварање, а економски да се дозволи рад. Тако је премијерка Ана Брнабић наједноставније речено, добила још једну улогу.
Она је главни модератор како би се постигли компримиси између захтева лекара и економских интереса Србије. Последње две недеље Брнабић одржава састанке са медицинским делом Штаба и мимо званичних заседања.
Пре одлуке о затварању прошле недеље Брнабић је разговарала у два наврата са делом лекара епидемиолога који су захтевали да затварање одмах буде на 14 дана, а не као сада на пет дана.