СРБИН МОЖЕ СВЕ ДА НАПРАВИ: Мислили сте да се кромпир вади из земље? У Гучи се бере са дрвета (ФОТО)
Ова иновативном мтодом до сад је у "граду трубе" направљено хиљаде биљака
Брдовито Драгачево некад је у целом свету било препознатљиво по добром и квалитетном семенског кромпиру. Стари славу овом крају данас враћају домаћи научници и сада се на имањима некадашњег Центра за кромпир подно планине Јелице по систему аеропонике узгајају безвирусне саднице.
ВАЖИ ОД ПОНЕДЕЉКА! Нови начин заказивања за тестирање на корону: Путем ОВОГ МЕЈЛА резервишите термин
КАКО УЋИ ЦРНУ ГОРУ? Ивана враћена у Београд и поред НЕГАТИВНОГ теста! Ово је најсигурнији начин до Јадрана (ФОТО)
ШТА СРБИЈА МИСЛИ О РУСКОЈ ВАКЦИНИ? Ево када ће бити донета КОНАЧНА ОДЛУКА, "Батут" интензивно прати ситуацију
- У мрежарнику у Гучи расту прве генерације оваквог семенског кромпира. Аеропоника подразумева да се биљка храни из ваздуха, а не из земље. На тај начин постиже се оптималан однос хранива и кисеоника. Продужава се вегетациони период , на крају столона формира се кртола и кад достигне одређену величину кромпир се бере. Свака биљка која се храни на овај начин формира око 20 мини-кртола које се после саде у пољу - рекао је Зоран Броћић професеор на Пољопривредном факултету у Земуну.
У специјалној лабораторији ради се на производњи пет сорти кромпира, али и на поновној популаризацији заборављене сорте "драгачевски месечар", који сада доживљава своју ренесансу. За један хектар потребно је 60.000 мини-кртола, од којих може да настане до 20 тона семена. Када се ради по систему аеропонике, нема сумње да ће такав кромпир успети на било ком простору. Приноси су већи и до шест пута. а то је оно што радује све произвођаче.
- Она даје једну јаку биљку која је аклиматизована, једино што не расте у земљи. Проверили смо на доста огледа у Србији и у иностраству и потпуности је идентична другим сортама кромпира - каже Броћић.
Ова иновативном мтодом до сад је у Гучи направљено хиљаде биљака. На овај начин драгачевском кромпиру вратиће се некадашњи значај и оно што тренутно увозимо биће нам на дохват руке и то на планини Јелици.
- Мислим да би требали да се вратимо домаћим семенским аутохтоним сортама кромпира које су доста отпорније на штеточине и које су аклиматизоване. Треба да се ослањамо на наше домаће производе, а не на увоз из Европске уније, јер после пандемије више ништа није сигурно. Овде имамо домаћи, изузетан производ - рекао је Милић Домановић, в.д. директора Центра за кромпир у Гучи.
Сви сте чули за Лепенски Вир, али мало ко зна ко су били становници најзначајнијег археолошког налазишта Србије
КРИЗНИ ШТАБ ОТКЛОНИО СВЕ ДИЛЕМЕ: За набавку вакцине против короне одлучиваће СЛЕДЕЋИ ФАКТОРИ
ОВО ЈЕ НАЈБОЉА ЗАШТИТА ОД КОРОНЕ: Др Кон открио које врсте маски су најефикасније
КОН ОТКРИО ОНО ШТО ЗАНИМА ОМЛАДИНУ: Хоће ли ноћни клубови коначно почети са радом?
НЕСПОСОБНОСТ АЛБАНАЦА ИМА СТРАВИЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ: Корона прегазила Косово, Приштина је црна тачка Европе