Лечење крвном плазмом ускоро и у Србији: Није све тако једноставно, ево шта треба да знате
Др Срђа Јанковић објаснио је да је лечење антителима једно од најстаријих метода у модерној медицини.
Једно од могућих решења у спречавању ширења корона вируса јесте и лечење крвном плазмом пацијената који су COVID19 већ прележали. Иако је у Србији већ почело да се ради на овој могућности, стручњаци упозоравају да је реч о помоћном решењу и да оно неће бити ефикасно за свакога.
(УЖИВО) Пандемија из минута у минут: САД прве у свету по броју заражених и преминулих од короне, у Србији умрло 80 људи (ВИДЕО)
ТРАГЕДИЈА ПОРОДИЦЕ ИЗ ВАЉЕВА: Отац преминуо, а мајка у болници - о троје деце брину тетке и комшилук
ДОКТОР СТЕВАНОВИЋ: Успорено ширење вируса, али то није разлог за опуштање, цела земља је ЖАРИШНО ПОДРУЧЈЕ
Др Срђа Јанковић објаснио је да је лечење антителима једно од најстаријих метода у модерној медицини.
- Они који су излечени од неког вируса у свом организму имају антитела која се везују за ћелије вируса и блокирају их. Међутим, треба имати у виду да је реч о допунској методи која неће помоћи сваком. То пре свега зависи од тога у којој сте фази болести. Код оних са блажом клиничком сликом организам ће сам да се избори и створи своја антитела. Стога крвну плазму треба дати онима који имају највећи ризк да развију тешку клиничку слику - објаснио је он, гостујући у јутарњем програму РТС-а.
Др Јанковић је додао да је та пажљва селекција пацијената веома важна, јер можемо спасити оне којима остале терапије нису довољне. Ипак, поновио је да ово није трајно и коначно решење.
На овом решењу, али и на тестовима за корона вирус, у Србији ради Инститит за примену нуклеарне енергије. Др Марија Гњатовић објаснила је да је Институт већ купио смо једну компонетну теста, тзв. антигена.
- Мада ми имамо капацитет да их направимо, ово је био најлашки пут. Очекујемо испоруку за 2,3 недеље, а за то време производимо остале компоненте како би лечење крвном плазмом могло да почне и код нас - казала је она.
Др Јанковић рекао је да што је више излечених, то је већи број потенцијалних давалаца.
- Постоји могућност да касније антителима штитимо особе са високим ризиком, али та је заштита кратка. Она има своје трајање у организму, јер од антитела узетих из плазме организам није ништа научио, само је неко време био заштићен. Вакцина је активна заштита, зато она дуго траје, јер организам од ње учи - објаснио је он.
Они који су прележали корону, добровољно могу да дају крв.
- Након излечења и периода инкубације они могу да дају крв, која се опет контролише. Постоје особе који не створе довољан број антитела, па њихова плазма нема значаја. Узима се две јединице крвне плазме, које могу да се искористе за једног, највише два пацијетна. За проверу је потребно веома мало времена, дан или два, ако систем функционише добро. Што се вакцине тиче, ту је ситуација много компликвоанија, јер је потребно доказати да ли су делотворне и безбедне. Морају да се све етичке норме испитају такође, без компромиса, а то траје око годину, годину и по дана. Постоји већ неколико експерименталних вакцина, али неки научници сматрају да би до вакцине могло да дође већ и до пролећа - казао је он.
Колекитвни иминутет и када би могли да га развијемо, такође је нешто што стручњаци испитују у овом тренутку.
- Колективни имунитет је важан би знали шта да очекујемо у будућности. Али пре свега морамо да одговоримо на кључна питања - колико антитела остају у телима домаћина, тј. излечених пациената, да ли су та антитела заштитна и колико опстају - додала је др Гњатовић.
Када будемо постепено укидали ове мере, то мора да се ради на смислне начин, како не бисмо угрозили управо оне категорије које смо хтели да заштитимо, упозорили су стручњаци.
- Постоји могућност да стекнемо колективни имунитет, али и да корона постане сезонски вирус о коме ћемо бринути само у једном периоду године. Нама је циљ да спречимо масовније заражавање, јер увек може захватити и оне осетљиве, а ми не знамо ко је остетљив. Енглези су размишљали о томе да вирус пусте међу оне мање осетљиве, како би се створио колективни имунитет, али од тога се одустало, јер то је наиван концепт који не сме да се примени у озбиљној имунологији. Не можете заправо да знате ко је и у тој мање остетљивој катогорији подложан вирусу. То је могло да доведе до великог броја жртава - рекао је др Јанковић.
Инститит за примену нуклеарне енергије има добре поризводне капацитете када се са производном већ једном крене.
- Инститит је предложио набавку комерцијално доступних тестова, као и то да се уради њихова анализа и вредновање. Свакодневно се појављују нови произвођачи и тестови, а многи од њих нису валидирани, не зна се колико су поуздани. Проблем није смо цена која из дана у дан расте, већ и доспутност тестова. Већина произвођача има недефинисане рокове испоруке и ви не знате када ће вам поруџбина стићи. Ради на томе да се подмири локално тржиште, а онда постоји и листа приоритетних земаља. Јасно је колико је значајна домаћа производња тестова. Тиме би постали независни од тржишних фактора, а и цена би им била 5 до 10 пута мања - рекла је др Гњатовић.
Др Кисић Тепавчевић оптимистична: "Бројеви показују да знамо шта радимо, извесно је да се епидемија ГАСИ"
ЛОНЧАР ПОРУЧИО: На сајму НЕМА НЕГАТИВНИХ пацијента, сутра стижу резултати тестирања за оне који чекају
Др Стефановић: Труднице позитивне на корона вирус иду у КБЦ "Драгиша Мишовић"
МЛАДИЋ ИЗ ГЛОГОЊА ЈЕ МЕЂУ ПРВИМА ПРЕБОЛЕО КОРОНУ: Сад је постао први давалац крвне плазме (ФОТО)
ЛЕПА ВЕСТ ИЗ БЕОГРАДА! МАЛИ ХЕРОЈ ПОБЕДИО ОПАКУ БОЛЕСТ: Дечак (3) излечен од тешког облика короне