"МАЈКА СЕ ПРЕДСТАВИЛА КАО ИНСПЕКТОР ПА ТРАЖИЛА ПЕТИЦУ ЗА ДЕТЕ" Претила и ПОРОДИЦИ професорке - притисак РОДИТЕЉА у школама пред полугодиште
Колики уме да буде притисак родитеља на наставнике, сведочи и једна професорка која је желела да остане анонимна
Полугодиште у средњим и основним школама се приближава, а самим тим расте и притисак на ђаке, наставнике, а и родитеље. Ипак, према неким проценама критеријум за оцењивање је спуштен и до 40 одсто, а овакво стање у школству додатно је оголила пандемија корона вируса.
СВЕ О ЛЕКУ КОЈИ ЈЕ СРБИЈА НАБАВИЛА: Смањује ризик од одласка у болницу за 50 одсто, намењен је овим особама
НОВА ЕПИДЕМИЈА ИСПРАЗНИЛА СРПСКЕ ВРТИЋЕ И ОБДАНИШТА: Родитељи не вакцинишу децу, а последице су стравичне
СРБИЈА И РЕГИОН СЕ ОПРАШТАЈУ ОД ЧУВЕНОГ ДР БОЈОВИЋА: Велики губитак за медицину (ФОТО)
Трка за бољим оценама се заоштрава ових дана што је и нормално. Али с друге стране, у неким моментима, прелази у отровни притисак родитеља на ученике, а онда и на наставнике што све на крају дана резултира унакаженим образовним системом, слажу се просветна удружења.
Између осталог, да је ученицима доста олакшано показао је и тест на малој матури из претходне године. Тада је на тесту било највише задатака "отвореног типа", са понуђеним одговорима, па је осмацима тако омогућено да на завршном испиту остваре боље резултате.
- Треба имати у виду да се школска 2020/2021. година одвијала у посебним условима пандемије ковид 19, које су диктирале промену организације наставе и учења и увођење наставе на даљину. Такви услови су довели до редукције одређених делова градива. Сходно томе, испитни задаци су прилагођени како по садржају, тако и по форми, на начин да су питања „отвореног” типа била преведена у задатке са понуђеним одговорима, где год је то било могуће - наводи се у најновијем извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Ово потврђује и Милорад Антић из Форума средњих стручних школа. Он објашњава да процес снижавања критеријума у школству је заправо процес који траје, а да смо у корона добу дошли до тога да су оцене боље и до 40 одсто без основа.
- То је процес који траје дуже време - да не кажем 10-12 година. Зашто су снижени критеријуми? Да не би наставник имао ноћне море - да пишу разне извештаје, да иду код директора, да ли је довољно добро урадио допунску наставу итд. Самим тим иду линијом мањег отпора. Тако се сваке године све више и више спушта критерујум, све мање имамо јединица, а све више четворки и петица. Са короном су још изгубили и радне навике. То се полако губило, док се није потпуно изгубило. Један дан не дође у школу, други дан га не занима, трећи дан је добио корону и све тако - испричао је Антић.
Он објашњава да су оцене градационо из године у годину постајале боље, без утемељења у стварном знању ђака.
- Поклањама оцене које немају упориште у глави. Петица у књижици, а нула у глави. И ми учествујемо у смањењу њиховог знања, односно у њиховом незнању. Ми смо саучесници. Ја кажем да је образовање под стечајем - истиче Антић.
Овакве речи потврђује и Александар Марков из Форума београдских гимназија.
- Не бих лицитирао са процентима колико је заиста снижен критеријум, али да, чињеница је да су критеријуми приликом оцењивања нижи. Сви смо сведоци тога и то није у вези само са короном. Критеријуми су спуштени одавно. Зато имамо поплаву одликаша и вуковаца. Зато се што пре треба позабавити системом оцењивања, а корона је то само оголила. А и како другачије, него спустити критеријуме, поготово у условима када ђаци један дан иду у школу, а други не. Подсетимо да су добар део првог полугодишта београдски средњошколци ишли по комбинованом моделу. Једноставно, наставници су морали да се прилагоде насталој ситуацији - каже Марков за "Блиц".
Родитељи прете
Колики уме да буде притисак родитеља на наставнике, сведочи и једна професорка која је желела да остане анонимна.
- Једног дана дошла је мајка једног мог ђака и представила се као "инспектор свих инспекција" тражећи да јој дете које једва зна за двојку има петицу. Када сам одбила, она је наставила притисак на моју породицу, обраћајући се свима, претећи и њиховим запосленима. То је само један од примера - прича једна професорка у средњој школи која је желела да остане анонимна.
Овакво понашање потврђују и представници просветних синдиката. Антић објашњава да се родитељи понашају превише заштитнички према деци и врше огроман притисак на наставнике.
- Прете. Најчешће по ходницима школе. Доносе вежбанку са писменим детета и прете. Кажу да наставник ког он плаћа каже да је рад за пет, а наставник у школи му је дао тројку. Обично долази до вербалних сукоба - испричао је Антић.