МЕЂУ ПЕЧУРКАМА БИЛА И "КАПА СМРТИ": Душан скувао чорбу, а онда су бубрези отказали! Ево како се спасао
Ова гљива је веома отровна, но она је још опаснија зато што је берачи гљива често мешају са шампињоном, због беле боје клобука.
Душан Матејић (57) из Крагујевца сматрао је себе познаваоцем печурака све док пре месец дана сам себи није умало одузео живот када је скувао чорбу у којој се случајно нашла и зелена пупавка, најотровније печурка.
ДА ЛИ ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ЗИМСКУ ГАРДЕРОБУ? Метеоролог открио до када ће трајати лето
СТОТИНЕ ЉУДИ БЕЗ МАСКИ И ДИСТАНЦЕ: Због зараде на Купусијади у Мрчајевцима направили легло заразе
"Нико мени не може ту њушку да стави!" Жена због маске заратила са путницима у српском аутобусу (ВИДЕО)
Тровање овом гљивом изазива изузетно тешку клиничку слику, а често се завршава и смртним исходом. Душан је имао среће, јер је на време препознао симптоме, па је одмах потражио помоћ лекара.
Још увек није излечен, али је, каже, на добром путу. Са искуством које има, Душан је позван да буде специјални гост и "ходајућа лекција" на јубиларној 20. изложби гљива коју је организовало Гљиварско друштво "Шумадија" у Крагујевцу.
Једна гљива зелене пупавке од око 20 грама у себи има довољно отрова да убије одраслу здраву и јаку особу. И баш та једна, нашла се у корпи Душана Матејића. Зелена пупавка се још назива и "капа срмти" или "анђео уништења".
Данак неискуству или недовољно познавање гљива, за Душана више, како каже, није битно како ће назвати ову грешку. Зна да је погрешио и једва ишчупао живу главу, а у шуми и са гљивама је, каже, више од две деценије.
- Брао сам шумске шампињоне и ето, промакла ми је једна зелена пупавка. Наравно да сам знао како пупавка изгледа, али овој је од сунца посивела капица и ја сам је помешао са јестивим. Грешке се дешавају, а ова је могла скупо да ме кошта - искрен је Душан.
Од прикупљених шумских плодова, Душан је направио чорбу, коју је на срећу само он јео. Први симптоми појавили су се после 15 сати и одмах је знао да је тровање у питању. У Клиничком центру му је брзо указана помоћ, на време је, објашњава он, добио адекватну терапију и тако се спасио најгорег сценарија.
- Када сам се изборио са јаким мучнинама, повраћањем и дијарејом, онда су почели да ми отказују бубрези. Отров је после бубрега напао јетру и довео до великог оштећења. Знао сам које су последице тровања и био сам много уплашен, у појединим тренуцима је било и критично. Лек против отрова не постоји, а тај отров из зелене пупавке је још у мом организму. Он сад кружи између јетре и бубрега, али на срећу, више ми није угрожен живот - прича Душан, додајући да је и даље под редовним надзором лекара, који прате присуство отрова у јетри.
Лечење од тровања пупавком, за длаку је, присећа се Душан, могло да буде кобно, а за нови живот и другу шансу коју је добио, захваљује се лекарима Весни и Славиши. Њихова имена су се нашла и на мајци коју је специјално одштампао за изложбу гљива. Душан сада на грудима носи кобну зелену пупавку , као подсећање на сопствену грешку и лекцију свима који мисле да добро познају гљиве.
- Знам да сам урадио нешто погрешно, али иако је погрешно, ја не одустајем од одласка у шуму и брања гљива. Ја сам заљубљеник у природу, али сада ћу ићи само у друштву миколога. И сви они који мисле да нешто знају, треба да се понашају као да ништа не знају. Када уђемо у шуму, а не познајемо гљиве, у великој смо опасности, јер је од свих врста које расту на овом поднебљу веома мали проценат јестивих. Ја сам мислио да нешто знам и то ми је била грешка - закључио је Душан.
Ова гљива је веома отровна, но она је још опаснија зато што је берачи гљива често мешају са шампињоном, због беле боје клобука. Први симптоми тровања јављају се касно, те је лечење отежано. Оно се (према Flammeru и Хораку, 1983) састоји у: рехидратацији, форсираној дијурези, хемиперфузији, хемофилтрацији. Пацијенту се дају велике дозе пеницилина, тиооктична киселина, силибинин или силимарин, хипербарични кисеоник.