МИЛАНУ ЈЕ ХИТНО ПОТРЕБНА НАША ПОМОЋ: Након неколико операција, Шолаја мора поново на операциони сто - само ми можемо да му помогнемо (ФОТО)
Тренутак непажње, велика брзина и не коришћење појаса у аутомобилу Милану Шолаји (41) из Куцура, пременио је живот за 360 степени. Он није посустао, наставио је напред. Данас широм света, Милан осваја медаље у посебном спорту за људе са инвалидитетом, и пркоси свим препрекама.
- Радио сам као возач обезбеђења у једној компанији, те године 2014. одржавао се Куп Србије у Београду. Преко фирме сам добио неколико карата, које сам одлучио да поделим пријатељима. Отишао сам да им однесем карте, и у повратку кући журио сам да стигнем на посао.
Појас нисам везао, брзину нисам прилагодио путу и наишао сам на кривину која није изгледала толико опасно. У једном тренутку, скренуо сам поглед како бих променио песму на радију, и одједном сам се нашао на супротној страни пута. Ауто је био на крову, а ја сам био заробљен у њему - сећам се само да ноге нисам осећао - почиње своју причу за "Србија Данас" Милан Шолаја.
РАДОВАН РАДУЛОВИЋ, УДРУЖЕЊЕ ВОЉА ЗА ЖИВОТОМ ИЗ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ: Поносан сам на помоћ коју пружамо деци инвалидима, најбољи смо у Србији
"ОТИШАО ЈЕ У МРАК, ДА ГА НЕКО НЕ ГЛЕДА" Хрватски новинари питали Београђане о нестанку Матеја Периша: Јавља се све више сведока
Лопов украо чоколаде, НАСРНУО НА РАДНИЦУ И ПСОВАО: Шта ме дирате, немам ништа, је*ем вам матер! Али то није СВЕ
Операција у Новом Саду
- Људи који су ме нашли у преврнутим колима позвали су Хитну помоћ, они су ме превезли до болнице у Новом Саду, где сам имао операцију. Тада ми је речено да сам повредио кичму, и да се од те повреде никада нико овде али и у свету није опоравио. Неко би на мом месту клонуо духом, али ја нисам!
После боравка у болници отишао сам у бању на рехабилитацију. У Сланкамену сам остао два месеца, а потом сам се на месец дана вратио кући. Током тих месец дана, мог боравка кући, власник фирме за коју сам радио платио ми је приватан рехабилитациони центар у Београду, на чему сам му јако захвалан - присеће се Милан.
Целог живота волео је спорт, а Црвена Звезда му је омиљени клуб
- Тринаест година сам се бавио рукометом, спорт обожавам. Сваки спорт са лоптом, ја волим, У рехабилитационом центру у Београду, доктор који је радио, приватно се бавио спортом и нашао ми је тренера. Почео сам да тренирам бацање копља, које издискује, велики напор и константне тренинге. Током тренирања, имао сам фиксаторе у кични, који су од прекомерног тренирања попуцали, онда је уследила и друга операција - објашњава човек.
Штипаљка за веш као главни реквизит
- Почетком јануара 2019. године, уз помоћ Бранка који ме је створио као спортисту, и савеза Параолимпијских игара, добио сам позив да учествујем на првом Европском такмичење роњења особа са инвалидитетом у Словенији.
Нисам имао никакву опрему, вежбао сам у кревету. Руком запушим нос и колико издржим, ја нисам знао да за то постоји штипаљка, када сам сазнао ја сам узео штипаљку за веш и њу стављао на нос. Црвена кожа, иритације и ожиљци били су ми небитни, ја сам имао циљ. Рекорд који сам направио у свом кревету био је три и по минута - поносан је Шолаја.
Након свега, нова мука - наша помоћ је неопходна
- Након бројних операција и помоћи грађана, ја опет имам проблем. Наиме, сада сузио ми се Уринарни канал и мораћу да идем на операцију, десна рука ми атрофира и нема је пола у односу на леву. Због тога ћу исто морати на операциони сто, вратни део кичме и за то сутра радим магнетну. Болест када крене нема краја - прича Милан за Србија Данас.
После две теске операције које је Милан имао у прослој години изазване Аспрегилус гљивом, нису решени сви проблеми и потребни смо Милану у даљој борби. Већ после празника у овој години Милан би требао да уради Операцију вратног дела кичме јел је дошло до атрофије мишића на деснон руци и губитка снаге у истој. Да напомемо да је Милан Параплегија и трајно непокретан.
Уплатом на динарски рачун: 220-823000001846-39
Уплатом на девизни рачун: 82-300-0008184.6