Милица има поруку за све који желе да оду из Србије! ИДИ, ИДИ КО ТЕ ЈЕ*Е МОЖЕМО МИ И БЕЗ ТЕБЕ!

Иако Србија свакога дана покушава да се укључи и ухвати корак са светским тржишним токовима, и даље велики број младих иде из Србије. У потрази за бољим и боље плаћенијим послом, они се не либе да пређу пола земљине лопте и живе у пустињи ако треба, само да би имали који евро више. Милица мисли да греше, а скоро је тешко преболела одлазак њене најбоље другарице Андријане у Катар.

- Тешко ми је... Посвађале смо се пред сам пут - и даље са кнедлом у грлу Милица започиње своју причу. Њена најбоља другарица Андријана одлучила је да остави све што има у Србији и оде у далеки Катар да би чувала туђу децу.

- Андријана ми је као сестра. Заједно смо и дошле у Београд да студирамо, заједно смо завршиле факултет, заједно смо се и запослиле и то у струци! Нисам ни слутила да Андријана уопште има вољу и жељу да иде одавде! Пре свега, јер је била добра у свом послу, сви су је хвалила, има и дана данас предивну везу и одличног момка овде, родитељи су јој хвала Богу и даље живи и здрави. 

Једног дана изненада Андријана је дала отказ, а Милица се врло јасно и даље сећа тог дана.

- Била је видно нервозна и потрешена. Нико није знао о чему се ради, ја сам се правила луда и сачекала паузу да је приупитам шта није океј. На паузи ми је рекла, да путује у Катар на две годин! Одједном тако, пуф! Прво сам мислила да се шали, нисам видела нити један паметан разлог. 

Тек кад је чула цену за коју ће радити, Милица је ''полудела''!

- Срамота ме је да вам испричам за које паре ће радити тамо! За тричавих 500 евра преко, живећу у стану од 50 квадрата са још троје људи, чуваће децу у некој пустињи и мораће да се привикава на нову културу! Кад сам је питала, а породица, а дечко, Андријана је само слегла раменима и рекла да јој се свидела понуда и цена рада. Тада сам ''флипнула'', да ли је могуће да смо тако грамзив народ, који је спреман да за шаку евра остави све који га воле и оно што је до тада градио?

Онда су се најбоље другарице имале велику свађу. Пале су тешке речи, спомињале су се речи као што су издаја, себичлук, патриотизам...

- А добро било па прошло... Андријана је и даље моја најбоља другарица, мало нам се променио однос од тад, а и наравно да смо мало проредили наше зивкање од када се налази хиљадама километара од мене. Не знам шта да каже, иако сам јој се извинула због свега што сам јој рекла и даље верујем у све изречено. Тај ниво себичности да тако ''пустиш низ воду'' све оне који су градили живот око тебе... Ми је једноставно неразумљиво и себично. Поготово што је овде радила у струци, радила за домаћу фирму и ову државу, а тамо се брине о коме? Деци катарских богаташа?

За крај Милица је имала само једну поруку.

- Преживеће Србија и без вас који идете из земље! Може то она и без вас! Идите слободно!