"Свет могу да мењају само креативни људи" Чувени сликар Милутин Обрадовић открива како се четкицом бори против дигиталног доба
"Медиа Маркет" се одржава од 23. до 27. октобра одржава у Хали 3 Београдског сајма паралелно са Међународним београдским сајмом књига.
На овогодишњем "Медија маркету" за Србију Данас је говорио велики број личности из света политике, забаве, спорта, а свој поглед на свет нам је дао и чувени сликар из Бијелог Поља Милутин Обрадовић. Одржао је велики број самосталних изложби, а о њему су писали крајње похвално и велики светски медији.
ЧЕТВРТИ ДАН 5. МЕДИА МАРКЕТА: Спортисти, глумци, певачи и политичари одговарају на питања СрбијеДанас! (ФОТО)
ЧУДО у руском манастиру: Ако ЖЕНЕ не смеју на СВЕТУ ГОРУ, ко је онда ово? (ФОТО/ВИДЕО)
ЗАЈЕДНО УЧИЛИ, ДРУЖИЛИ СЕ, ДЕЛИЛИ УЖИНУ И ЗАЉУБИЛИ: Најлепша просидба у дворишту школе у Ужицу (ФОТО)
Моје мишљење је да је у сваком времену за уметника било тешко. Али овај свет су мењали само креативни људи, људи са идејом у које нико није веровао осим њих самих. Често ни они сами нису знали какав ће облик на крају попримити та њихова идеја.
Углавном да, али многи уметници су постајали познати и за свог живота. Зависи колику су енергију носили у себи. Сваки уметник мора имати меру, а та мера се састоји у томе да дође до границе а да не пређе укус. И мора имати карактер. То важи за било коју сферу, и за сферу моде, и сферу науке, и рецимо медија. Све мора имати свој карактер, а да не пређе границу кича. Данас као и у сваком времену јесте тешко, и дигитализација је донела доста доброг, али је доста тога и одузела. Али ја сматрам да ће на крају доћи до неке класификације, и да ће се знати - шта је сликарство, а шта дигитализација и шта више није сликарство. Појавиће се вероватно и неки нови облици уметности, као што су и раније.
Четкица је једна изузетно интимна ствар. То је алат који путује кроз боју одеће, кроз боју коже, кроз све болести и оздрављења која ми проживљавамо. И та борба је борба емоција. Тако и уметник користи слику или реч као главни алат којим испуњава странице своје уметности, било да је у питању сликарство или књижевност. Права борба почиње када та уметност постане јавна, и када се изложи на онај крст распећа и постави се питање - да ли је то добро или не? Поготово данас, уметност оцењују људи који не знају довољно о томе, и то је кључ зашто се уметност некада танко спаја са кичом.
Нема борбе, уметник је једноставан човек, човек монашког живота, који слика, ради и проводи сате у свом атељеу. И што се више склони од медија и електронских информација онда је искренији, и искреније отвара своју душу. Тако уметник проналази самог себе, зато што је он претеча будућности, визионар, и креативац. Уметник је проводник слутње како ће уметник изгледати. То је управо урадио Едвард Мунк, који је насликао "Крик". Знате слику, они људи који вриште на мосту, и ту је уметник стварно предвидео шта ће се десити. Наслутио је модерног човека који се држи за главу, који слути убиство свог талента и будућности, и убиство комуникације. Данас је велики недостатак комуникације, поготово ако причамо о томе шта је човек у односу на самог себе, у односу на своје потомство, у односу на своје порекло и будућност.
Врло је тешко, и ту сам појединац заиста не може ништа. Ако мој час успе, а не успе час неког мог колеге из на другом предмету, деца онда непотпуна излазе из школе. Важно је да деца уђу емоцијом у школу и да са њом изађу из школе. А сама та емоција је подстицај за тражење знања, да дете научи нешто што не може докучити интернетом. Наставници морају да објасне детету да мора да поштује свој корен, да зна шта је његов корен и да је то његов стожер. Само оно што је у човеку традиционално везује га за оно што значи бити човеком. А то је бити поштен, вешт, храбар. Не могу за те недостатке у образовању деце кривити само државу, кривим делимично и себе што немам довољно слободе, знања, што сам ја дозвоилио да се дете информише више него што треба да зна за тај узраст. Са друге стране очигледно је да план и програм школства очигледно није усклађен са ониме што дете може да прати. Ми смо само један експеримент и у школству, и у правосуђу, и у здравству, и као нација и мислим да је то моја главна осуда свега овога што се дешава. Али се и надам да ће све проћи и да ћемо имати на крају више користи него штете од свега тога.
Голија дом за најређе сове у Србији, ево шта угрожава њихов опстанак
ДЕВОЈЧИЦА МУЧКИ УБИЈЕНА ЗБОГ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ: Данас славимо свету мученицу Босиљку са КиМ (ФОТО)
Ево шта дан на који сте рођени ГОВОРИ О ВАМА: Уторак је БАКСУЗАН, а овај је УБЕДЉИВО НАЈСРЕЋНИЈИ
Дефинитивно му се не посвећује довољно пажње. Није довољно заступљено, зато што сви трчимо за нечиме што нас пожурује и тера а не знамо шта је то. И због тога трпи све, а не само сликарство. Ми смо данас престали да вреднујемо и музику, свуда око нас имамо јарке боје, све је превише шарено и згуснуто, и онда човек нема довољно филтера и могућности да разуме шта је сликарство, шта је боја, шта је музика...
Оно што ми тражимо је лек да залечимо нешто што не схватамо, док се наша деца савршено уклапају у ту брзину и памте из те брзине све што им треба. Док ја, који имам 40 година и држава у којој сам рођен је променила четири имена, то не могу да схватим, и остао сам у оној традиционалној обући у којој морам да газим кроз модерни свет. Али то је моја грешка што се нисам уклопио у свет 21. века, и не могу да критикујем децу зато што су се боље уклопила од мене. На моју жалост, али на нечију срећу - то је цена тог 21. века.
Претоварен, свим и свачим, углавном ониме што човеку не треба. Био би натоварен бригом и проблемима и ониме што није човек сам по себи... Тај коњ је и брижан и претоварен и испрекидан свим и свачим, нема пут који га води у даљину него га стално враћа у круг. Човек је постао кртица која узима све оно што му не треба, док је у својој основи једноставно биће. Једноставна бића узимају само онолико колико им треба, за један дан или за једно годишње доба. Ја као родитељ стално бринем да свом детету обезбедим егзистенцију, док мој деда није био такав. Он је бринуо за здравље мог оца, а то како ће се мој отац после снаћи то је његова работа.
Зелена, боја живота, боја реке, боја поља, која се прави од плаве и жуте и даје једну огромну слободу, даје наду да ћемо имати чист кисеоник. Боја која расте и у дубинама мора и у небеским висинама.
Мислим да је то "Сан који вежем њеном косом", зато што се родила из једне тајне, пошто сам ја прижељкивао да ми жена роди девојчицу, а добио сам сина.
Мислим да би имао огромне руке, мало тело и у једној руци бих носио ватру, а у другој апарат за гашење пожара. Тим огромним рукама бих загрлио свет, тамо где треба да се гаси ватра гасио бих, а тамо где треба да се отопи хладноћа даровао бих ватру.
Милинко је ОЖЕНИО АЛБАНКУ, пре свадбе ју је видео САМО НА СЛИЦИ: Без предрасуда ОТКРИВА какав је његов брак
ДЕЈАН УЛОВИО ДУНАВСКО ЧУДОВИШТЕ: "Брка" од ШЕЗДЕСЕТ КИЛА се предао после ЖЕСТОКЕ БОРБЕ (ФОТО)
"У нашој вароши има више лисица него људи": ОВДЕ дивље животиње долазе и до кућног прага!
ЈЕДИНСТВЕНА НА СВЕТУ! Наташа ослепела у деветој години, а данас је студент медицине! (ФОТО/ВИДЕО)
Девојчица добила задатак да напише називе ТРИ БИЋА ВИСОКА ДВА МЕТРА: Њен одговор насмејао целу Србију! (ФОТО)