Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Српски мировњаци у борби против пирата и ПОТЕЗ који је могао да започне РАТ у Африци (ФОТО/ВИДЕО)

30.05.2018. 06:56
Пише:
Јелена Јањић/Дејан Новаковић
Jevrem Jovanović
Јеврем Јовановић / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Значајан допринос наших војника у мисијама широм света

Официр речних јединица Јеврем Радовановић и пилот Горан Топаловић су официри који су учествовали у мировним мисијама од Индијског океана и вода Сомалије, до Обале Слоноваче и Блиског истока. Тамо су се сусретали са пиратима, побуњеницима, регуларним војскама, Хезболахом и бројним опасностима које ове мисије са собом носе. Наша екипа разговарала је са двојицом припадника Војске Србије у Центру за мировне операције у Београду, једном од само два у свету који имају три сертификата УН за обуку "мировњака".

Они су нам испричали како се хватају пирати, како се један од њих нашао између две непријатељске стране у Обали Слоноваче, затим о разговору са Либанцима који су открили да они и Срби, имају заједничког непријатеља, и како су Шпанци реаговали када су им српски војници, у шали, саопштили да ће пуцати за Божић.

Kapetan korvete Jevrem Radovanović
Капетан корвете Јеврем Радовановић / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Капетан корвете Јеврем Радовановић тренутно ради у Одељењу за обуку Центра за мировне операције при Војсци Србије као референт за припрему и реализацију курсева и семинара.

- Добио сам прилику да радим оно за шта сам се школовао, за четири и по месеца опловио сам 24 хиљаде наутичких миља, што је импресивно за сваког поморца. Љубав према позиву ме је мотивисала да се пријавим – каже нам наш саговорник.

Радовановић је био стациониран на броду холандске Краљевске морнарице ХНЛМС "Јохан Де Вит" који је био командни брод мисије "Аталанта".

- Иако постоји више бродова, управо са овог се вршило командовање читавом операцијом. У току мисије, боравио сам у шест држава, а углавном сам пловио Индијским океаном – каже Радовановић, присећајући се свог првог одласка када се укрцао на Криту, препловио Суецки канал, а затим у Џибутију, примио дужност.

Радовановић прича да је тада био узбуђен, веома мотивисан и што је најважније, добро припремљен.

Мандат мисије "Аталанта" је заштита бродова који превозе хуманитарну помоћ, најчешће храну, у луке у Сомалији. Други задатак је било спречавање напада пирата на бродове и трећи задатак посматрање илегалних рибарских активности, а касније је додат и задатак да се пружа подршка другим ЕУ мисијама и међународним организацијама ради ојачавања и изградње поморских безбедносних снага.

- Током мог мандата имали смо пријављена четири напада пирата. Интервенисао је и брод на коме сам био, два и по дана смо били у потери за пиратима. На крају их је ухватио аустралијски брод који је био бржи – каже Радовановић.

Наш саговорник је говорио и о томе са каквим се све опасностима сусретао. Више о томе погледајте на следећем снимку:

Прелазак екватора први пут и необична поморска традиција

Радовановиц нам је испричао и једну од највећих анегдота из своје мисије. Наиме, поморци имају обичај, при преласку екватора који је изузетно необичан и интересантан. Они који први пут прелазе екватор натерани су да испуњавају читав низ непријатних и бизарних задака, како би заслужили дозволу од Нептуна да исти пређу.

- То је један обичај међу поморцима. Није пријатан осећај, али је нешто што се свакако памти читав живот. Тој поморској традицији били су изложени и командант брода и његов заменик, и још око триста других официра који су пловили – каже Радовановић.

Наш саговорник каже да је током мисије било и лепих и тешких тренутака, али да је то једно невероватно искуство које се не може стећи ни на који други начин.

Борба против пирата

Радовановић прича и о пријему војног врха Сомалије на броду, а на којем је служио, а посебно се осврнуо на борбу против пирата. Он нам је објаснио да је тај вид криминала у великој мери сузбијен.

- Борба против пирата у великој мери зависи од обавештајног рада. Не можете елиминисати пиратство у потпуности. Сомалија има једну од најдужих обала у Африци. Пирати под окриљем ноћи изађу на океан и није их могуће увек приметити, нити покрити толики простор, па их физички спречити – каже Радовановић.

О томе како изгледају окршаји са пиратима, можете погледати на приложеном видео-снимку:

Радовановић каже да бродови као заштиту од пирата користе приватно обезбеђење, ограде, водене топове или их чак војска матичних земаља штити.

- Међутим, они који се баве пиратством су углавном најсиромашнији слој становништва, а прави криминалци су заправо, њихови налогодавци – закључује Јовановић.

Један покрет руком умало направио рат

Потпуковник Горан Топлаовић служио је у Обали Слоноваче као војни посматрач. Радио је на терену, ненаоружан, прикупљајући информације од значаја за реализацију задатака мисије и живео међу локалним становништвом. Он обезбеђује поштовање мировног споразума јер да би мисија уопште била успостављена, мора постојати мировни споразум који је потписан као последица решавања оружаног сукоба.

- Када се нађете у једној другој средини, она вас мења и врши утицај на вас. Врло често ви нисте ни свесни те промене и не можете сами да је региструјете. Да ли ће нам то бити најлепше или најгоре место, то је само ствар наше перцепције и само од нас зависи – прича Топаловић.

Potpukovnik Goran Topalović
Потпуковник Горан Топаловић / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Топаловић нам је испричао како је имао озбиљан безбедносни проблем, настао само због једног покрета руком. То је било довољно да се нађе између две ватре. Тако је доспео на нишан двеју сукобљених страна, на мосту који је раздвајао владине снаге и побуњенике у Обали Слоноваче.

Више о томе погледајте на снимку испод:

Мисија у Либану

Мисија у Либану ове године обележава 40 година. Установљена је још 1978. Војска Србије је започела учешће у тој мисији са штабним официрима још 2010. Топаловић је био 2012.  као старији национални представник.

 - Имао сам ту част да сам одлуком надлежних органа наменски послат тамо како бих прихватио прву јединицу војске Србије која ће се ангажовати ван наших граница након формирања нове државе. Ми смо имали један прекид мисија током 90их, онда смо почели лагано са индивидуалним ангажовањем од 2002. године да би се тек 2012. стекли услови да ангажујемо јединицу. Ја сам, поред тог што сам био штабни официр задужен за обуку у сектору Исток (у команди сектора) и старији национални представник који је имао за задатак да изврши прихват јединице и главне опреме. То је у то време био велики изазов, нешто што је требало урадити на политичком нивоу и уговорити меморандум са Уједињеним нацијама, са Краљевином Шпанијом, и све то операционализовати. То значи извршити транспорт, трансфер камиона, џипова, наоружања, из Србије пругом, морем, прихватити то у Бејруту. Тамо имате 5 различитих слојева служби које брину о безбедности луке. Једна је задружена за царину, једна за обезбеђење, прихват бродова итд. Онда извести тај конвој од Бејрута до југа Либана, тај конвој је био негде 33 возила, и онда стићи у сектор Исток. То је за мене и даље једно од наупечатљивијих искустава, бити у једној таквој ситуацији је велика одговорност, али и велики осећај задовољства кад се нешто тако велико успешно уради - каже Топлаовић.

Potpukovnik Goran Topalović
Потпуковник Горан Топаловић / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Потпуковник нам открива и са каквим се све опасностима суочавао:

- Било их је доста. Једна од најозбиљнијих јесте убиство шефа државне безбедности у то време. Десило се у самом Бејруту, што је изазвало проблеме и на југу Либана, и то се пренело... Такође, имали смо пар пута ситуацију да су припадници Хезболаха ракетама гађали на Израел. Израел је узвраћао, тако да је доста било тих инцидената са којима људи тамо живе већ генерацијама, а то су све ствари које су нове за нас и онда ми то другачије перципирамо од њих.

Либанци и Срби пријатељи

Топлаовић је поделио са нама причу коју је чуо од локалаца, а која га је фасцинирала, где су му рекли да су Срби и Либанци пријатељи.

Шта спаја ова два народа, можете погледати на следећем снимку:

Пуцање за Божић

Јединица Војске Србије као и штабни официри били су везани за шпански контигент, али у свакодневној комуникацији са много других, преко 38 нација које су учествовале у мировној мисији, само у Либану.

- Имали смо одличне односе са свима њима, са Шпанцима имамо доста тога заједничког, посебно тај јужњачки темперамент - каже Топаловић, а онда нам је испричао и како су се припадници наше војске нашалили са Шпанцима, најављујући им да ће пуцати за Божић.

Како је то изгледало, погледајте овде:

Топаловић са припадницима Хезболаха

Топаловић нам је причао и о сусрету са припадницима званичних власти у Либану, али и са припадницима Хезболаха, међу којима има и православаца, као и Друза, али и других припадника различитих религија.

Према његовим речима, Срби су увек и свугде добро прихваћени, због своје емпатије и приступа људима.

- Шпанци имају тај колонијални став. Они прилазе носећи наочаре на лицу, пушка је у рукама и држи се испред. Ми, Срби, имамо другачији приступ. Прилазимо пријатељски са поштовањем, скинемо наочаре, пушка је окачена о раме и на леђима. Зато нас сви цене и поштују - каже Јовановић.

Научите да цените оно што имате

На наше питање шта га је мотивисало да оде у мировну мисију, Топаловић каже:

- Мотивише ме да упознајем друге културе. Нека мистика има тамо. Упознавање различитих обичаја отвара нам видике, ми сви живимо у једној држави, имамо једну војску. Када одете у мировну мисију имате прилику да се упоредите, да упоредите вашу војску са другом војском али и да упоредите вашу државу са другом државом. Онда научите да цените шта су ваше генерације оставиле вама, али и покупите корисно од других што можете да примените у свом контексту.

Топаловић закључује да се у другој, далекој средини научи како разумети нечије схватање времена. 

- Схватите да неке нације размишљају вековима, неке у деценијама, неке од данас до вечерас. Кад научите да схватате како људи прилазе решавању неког проблема, онда схватите да се у ствари већина конфликата заснива, управо, на различитим перцепцијама - закључио је Топаловић.