"МОРАМ ПРИХВАТИТИ ИСТИНУ КОЛИКО ГОД БИЛА ТЕШКА" Прво оглашавање оца Александра Јовановића, кроз сузе објашњава шта је претходило нестанку
По повратку са ручка Слободанова жена је ушла у Александрову собу да спреми кревет и тада су почеле да се јављају сумње.
Младић Александар Јовановић (18) из Сремске Митровице нестао је пре дванаест дана, 15. априла, а последњи пут је виђен у породичној кући где живи са оцем Слободаном и маћехом, са сестром и два брата и од тада му се губи сваки траг. Родитељи страхују да је извршио самоубиство, јер се његов нестанак поклапа са пријавом да је непознати младић скочио са моста у реку Саву у Сремској Митровици.
ПОСЛЕДЊИ СНИМАК ЦРНОГ ПАНТЕРА НАЈЕЖИО СРБИЈУ: Снимљен сусрет ОПАСНОГ ПРЕДАТОРА са човеком - да ли је звер још увек у Србији?
"ПРВО САМ ПОМИСЛИО ДА ЈЕ ЈАВНО СТРЕЉАМО" Доктор из Народног фронта СУРОВ према колегиници која је снимала голе пацијенткиње
СВИ НА АДУ! ЗА СЕРГЕЈА! Студенти Економског факултета организују ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР
Подсетимо, Александар је последњи пут виђен у суботу, 15. априла, на камерама у Спомен парку у Сремској Митровици, како иде у правцу излаза из парка, према реци Сави, потврдио је отац, Слободан Јовановић.
- Ту је вода у коју гледам сваки дан, пешке или у чамцу, мутна је, да ли је он унутра… То је кошмар… ноћу не спавам, десет дана не улазим у његову собу, сваки дан се помолим Богу за сутра, и тако данима - рекао је отац несталог младића.
Потрага за Александром траје већ дванаест дана, а његов нестанак и даље истражује породица. Излазило се самоиницијативно чамцима и данас креће још једна екипа пријатеља и добрих људи, који ће претраживати реку Саву, каже Александров отац.
- Битно ми је да потрага и даље траје и да се он пронађе, па како буде. Желим да знам где је моје дете! Александар је дете моје и жене из претходног брака, Биљане, имамо још једну девојчицу која има 12 година, они живе са мном у последњих, више од девет година - каже очајни отац Слободан и додаје:
- Тог кобног дана изашао је из наше куће, био је цео дан нормалан, шалили смо се, никакве слутње није било, обукао је чисту тренерку, моја садашња жена је предложила да му опере неке ствари, није хтео јер је рекао да свакако не иде нигде, стримовао је онлајн и играо игрице. Око 19 часова разговарали смо и отишао је у своју собу, потпуно нормално се понашао. Жена је окупала сина (4), успавала га и ја сам отишао да се туширам, око 22 сата, он је вероватно изашао тада - објашњава Слободан.
- Александар се у току ноћи искрао, ми то нисмо знали. Има своју собу коју дели са братом. Ништа, баш ништа није указивало на пакао који се сада дешава. Ујутру је моја ћерка из брака са првом женом, устала и рекла да Александра нема. Мислили смо да је отишао у град, била је субота, дешавало се да не дође, остане са друштвом, преспава код неког. То што је изашао напоље, помислио сам као родитељ, иако можда нисам у праву, може значити да је негде са друштвом, или је можда преспавао код неког друга, дешавало се - присећа се Слободан јутра које им је заувек променило живот.
Како каже, Александар није понео са собом телефон, јер га није ни имао. Разбио му се, а он није хтео нови. Тај разбијен телефон није носио са собом данима пре нестанка.
- Отишли смо код баке на ручак, а како је она спремила за све, без тањира за Сашу, помислио сам да је био код ње, што често ради, тада још увек није било сумњиво. Он је, као и остала деца често одлазио код баке и деде, волео је да буде са њима. Не би сигурно урадио себи нешто нажао, та помисао, тог јутра, мени није била ни на памети - прича Слободан.
По повратку са ручка Слободанова жена је ушла у Александрову собу да спреми кревет и тада су почеле да се јављају сумње.
- Ћерка је прочитала неке поруке, то нам је било сумњиво, никада није остављао компјутер упаљен, поготово не поруке, те поруке су биле на инстаграму, то јесте ружно изгледало али сам мислио да се шали. Почео сам да претражујем свој телефон, након прелиставања видим вест да је млађи мушкарац скочило с моста, пресекло ме. Послао сам ћерку код бабе да је пита да ли се Александар јављао, баба је рекла да није, звали смо Биљанину маму и њу да питамо, нешто ми није дало мира - рекао је за портал Озон Слободан и додао:
- Биљана није хтела да се јави пар пута и каже да је тек тад видела поруке које је њој Саша писао, рекла је да је задњу поруку послао у 21:23, написао јој је "Еј, кево, кевице!". Она је звала његове другове и рекла да јој је рекао један од другара да се прича у локалном кафићу да је Александар због девојке скочио са моста, истог момента сам отишао у СУП и пријавио, све смо испричали инспектору.
- Сви смо узнемирени, претужни, без физичке снаге али са вољом да нађемо мог Александра. У овим условима каква је сада Сава неће нико ронити и ми то знамо. Организовао сам пријатеље са посла, радим у каменорезачкој радњи, звао сам све који знају да возе чамце, потрага не траје сваки дан, не могу људе да терам. Ипак, они се сами јављају, желе да помогну. Претражили смо Саву до Дреновца са четири чамца, сваку сумњиву грану, смеће, било шта, све померамо. Захвалан сам пријатељима који су уз мене и траже мог Александра - истакао је Слободан.
Нажалост, свакодневне обавезе не дозвољавају дуготрајнију и детаљнију потрагу, с обзиром на то да сви раде.
- Можда их често и не спомињем, рибаре који у својим чамцима претражују Саву, Далибора, Александра, Зорана, мог брата Мирка… кренемо ујутру у 09:00 и вратимо се у 14:00 часова, то је само пут у једном правцу, стварно, има пријатеља који раде невероватне ствари за мене. Рекао сам им да им се не би могао одужити ни за пет живота. Све то помаже. Али, на крају свега, када угасите светло, остаје само то да нађем моје дете, само ми је то жеља, а како ћу и тада преживети, не знам - рекао је Јовановић.
- Свашта се сазнаје из дана у дан, наводно је Александар причао са једним другом и рекао како има велики проблем који не може никоме да каже. Компјутер сам однео у полицију на испитивање. Полиција ради свој посао, ја тражим своје дете како знам и умем. Нисам заинтересован да се медијски појављујем, али знам да медији могу да помогну, зато молим, ако има смисла да, ако неко има информацију, јави. Тражићу свуда, свака информација значи - моли Александров отац.
Како каже, ова нова животна ситуација променила је све у његовом и животу моје породице.
- Знам да морам схватити и прихватити истину колико год она тешка била, али ја то још не могу. Хвала Богу на мојој жени Сандри која ми даје снагу да прихватим стварност и која ми даје снаге како бих даље могао наставити живети, мој Александар је у сваком мом тренутку, у сваком мом удисају, са мном је сваки дан и заиста верујем да ћу га наћи али не знам како ћу преживети ако га видим без живота у себи. Стварно то не знам, нећу моћи. Ја сам ових дана свашта радио, научио сам оно што сам мислио да никада нећу. Snapchat је за мене била непознаница, ових дана сам пратио мапе где је све одлазио раније. Обишао сам све адресе које је мапа показала. Било је да су звали, како је виђен ту и ту… данима обилазим Срем, Ердевик, Шид, села сва око Сремске Митровице. Седнем у аутомобил и кренем, немам снаге али желим да нађем своје дете, мало је наде али нећу одустати - рекао је у сузама Слободан Јовановић.
Како каже отац Слободан, данас је Шабачка полиција претраживала реку Саву.