"МРТВЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ, ЖИВЕ ПОШТУЈТЕ" У Лазаревцу освануо мурал Саши, хероју са Кошара чије тело није нађено (ФОТО)
Саша Иванковић је имао само двадесет година када је у априлу 1999. године, током константних напада ОВК терориста потпомогнутим НАТО снагама, заувек нестао
Током битке за Кошаре 1999. године, живот је изгубило велики број младих људи који су храбро држали сваки педаљ своје домовине, по цену онога највреднијег што су имали, свог живот. Па ипак, прича о момку из Вреоца, Саши Иванковићу, може се насловити са једном од најтрагичнијих. У спомен на њега, у граду на Колубари, ових дана је нацртан грандиозни велелепни мурал.
"СУРОВ ОДНОС УСТАША ПРЕМА ЗАРОБЉЕНИЦИМА НИЈЕ ОСТАВИО МНОГО СВЕДОКА" Логор који није преживео ниједан Србин
НОВЕ ЖРТВЕ САЈБЕР НАСИЉА? Чачани у страху, човек са потернице има личне податке из прекршајних пријава - све се дешава на viberu (ФОТО)
"СРБИЈА ЈЕ РАЈ!" Директор ФК Рома дошао код нас да се ВАКЦИНИШЕ, па честитао Вучићу због ЈЕДНЕ СТВАРИ (ВИДЕО)
Саша Иванковић је имао само двадесет година када је у априлу 1999. године, током константних напада ОВК терориста потпомогнутим НАТО снагама, заувек нестао. У гробно место у Вреоцима, сахрањен је празан сандук, а у родитељима је тињала нада да ће се одједном појавити.
Саша у војску није морао да иде, јер је био старатељ родитељима који су били инвалиди, али је жеља да се одбрани отаџбина била јача. Мајка Гордана и отац Милмоир, испратили су га на редовно служење војног рока крајем 1998. године. Испратили и никад дочекали.
Наиме, након обуке у Ваљеву, Саша је прекомандован у Београд, где се налазуио на служењу војног рока као гардиста, да би са почетком бомбардовања, његова јединица послата на крајњи бастион одбране Србије - караулу Кошаре.
У интервјуу за "Вечерње новости", 2019. године, његов стриц Милослав, испричао је између осталог и како су текли њихови разговори телефоном пре него што је Саша заувек нестао.
- Кад је почело бомбардовање НАТО, упорно смо га звали. Јавио нам се први пут 24. марта, потом три дана касније и од тада више ништа о њему нисмо чули. Последњи пут кад смо разговарали, био је веома узрујан. Данима смо упорно звали касарну, ништа о Саши нису хтели да кажу. Већ смо почели да слутимо најгоре - рекао је он.
Када је потписан мировни споразум у Куманову, он и његова супруга, упутили су се право у Трстеник, где се након повлачења налазила Сашина јединица. Њиховог синовца, међу преживелима није било, али што је још страшније, није било ни међу преминулима.
Наиме, Саша и још двојица војника, проглашени су несталим, а да би се неко прогласио мртвим, према закону, потребнои је да прође десет година од нестанка.
- Колико смо успели да сазнамо, Саша је био тешко рањен, па је војник Златко Ацић покушао да га извуче, али је и он повређен, а кад је кренуо да им помогне иста судбина задесила је и водника Дејана Митића. Из разговора са неким његовим саборцима, сутрадан наша војска није нашла никог од њих тројице. Велика је вероватноћа да су их терористи негде однели са тог положаја. Тако се Саши губи сваки траг - рекао је у истом интервјуу за "Вечерње новости" Сашин брат од стрица, Велисав.
Колико је родитељима тешко пала смрт сина јединца, најбоље говоре речи стрике, Митке.
- Девер и јетрва толико су били срећни кад се Саша родио, па кад је растао, стасао у лепог и доброг младића. Његова мајка Гордана је до краја живота веровала да ће се однекле њен јединац ипак појавити. На самрти, Горданине последње речи, очију пуних суза, биле су: "Доћи ће Саша, молим вас, пазите га и чувајте - рекла је Митка у интервјуу пре две године.
Лик и име Саше Иванковића, заслугом његових познаника и суграђана, није заборављен. Пре неколико дана у једној од централних улица Лазаревца, освануо је мурал на коме је приказан његов лик у иниформи, караула Кошаре и натпис од кога застаје кнедла у грлу "Слава јунацима са Кошара. Саша Иванковић 1979 - 1999. Мртве не заборавите, живе поштујте".