Муке СРПСКИХ ИСЕЉЕНИКА нико не зна: Због ЈЕДНОГ документа преживљавају ТОРТУРЕ и МАЛТРЕТИРАЊА!

У туђем дворишту цвеће лепше мирише... Чини се да се том крилатицом воде многи кад пожеле да оду изван граница наше земље, верујући да ће тамо да их дочека, па рекли би у најмању руку рај на земљи.

Многи успеју у тој својој намери и остваре оно што можда у својој земљи не би могли, али пут којим иду није баш лак, а зове се зелена карта.

Како доћи до ње и себи обезбедити трајан боравак у жељеној земљи... Е, ту настају проблеми за многе. Један од начина да се она најлакше добије је склапање брака "за папире".

И ту не би било ништа чудно, да према исповестима оних који су то искуство прошли не стоје права агонија, уцењивање, претње депортацијом и слично. Они који немају среће да нађу неког ко им на путу освајања зелене карте неће стварати проблеме прави су срећници.

Према речима Николе Јовановића, музичара и глумца, који се оженио Канађанком, све је било у реду првих шест месеци, а онда је почела агонија. Низале су се љубоморне сцене, с обзиром на то да су и живели заједно. Није му дала да свира и глуми, и како каже, увек би претила да ће звати имиграцију. Он је плаћао све рачуне, али је после тортуре коју је преживео решио да се исели из стана. Папире је добио после пет година, али каже да ником то не саветује.

Иван, који вози камион, сматра да је свака мука вреди труда, јер када добијеш зелену карту све постаје мање важно. Каже да је за годину дана потрошио десетине хиљада долара да би удовољио жени са којом се венчао зарад папира. Верује да ће га сваког дана неко позвати и рећи му срећне вести.

Скоро идентично, прошао је и Никола који се бави економијом, а био је ожењен женом која је 10 година била старија од њега. Радио је два посла, дан и ноћ, како би јој дао новац који је од њега тражила, а у међувремену остварио је свој циљ – добио је папире.

Милош, који још студира, има девојку која му се заиста свиђа, а визу у Америци продужио је за још две године јер је на другој години колеџа. Није знао како да саопшти девојци да има само још две године боравка, па је решио да је запроси како би себи продужио останак и остварио амерички сан, а како каже, све је лакше када нађеш девојку и заљубиш се.

Као и у свему у животу, срећа је ипак најважнији фактор, јер никада не знаш када ћеш добити држављанство. Међутим, према речима момака који су то искуство прошли, борба за зелену карту вреди сваког цента, али и живаца.