НАЈВЕЋИ УСПЕХ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА – Сачувао мир у Србији

Александар Вучић / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Вучић у пракси не чини ништа што доприноси изазивању напетости а камоли насиља

Ова година је била успешна за Србију и њено руководство. Стање у економији је све боље, отворене су бројне фабрике, број незапослених је драстично смањен, више од десет земаља повукло је признање тзв. Републике Косово, завршени су аутопутеви за Македонију и Бугарску, ауто-пут до Чачка и бројне друге саобраћајнице.

БЕЛОГЛАВИ СУП ЗАЛУТАО У ТОПОЛУ: Ево одакле је дошао

МЛАДЕН МИЈАТОВИЋ О ПОТРАЗИ ЗА МАЛОМ МОНИКОМ: Један детаљ је оставио посебан утисак на њега

ТРЕСЛА СЕ ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА: Нови земљотрес погодио нашу земљу!

Неспорно је да највеће заслуге за те резултате припадају председнику Србије.

Ипак, највећи успех Александра Вучића је то што је успео да сачува мир у Србији. А опасности по исти нису биле мале.

Већ годину и по дана опозиција окупљена у Савез за Србију оптужује власт да провоцира сукобе и ванредно стање. Већ је отрцана фраза да је Вучић диктатор (колико је болест узела маха говори и податак да га присталице опозиције на друштвеним мрежама, без икаквих последица, упоређују са Хитлером) који власт неће препустити без крви. Упорно се шаље порука како су за напетост у српском друштву криви председник државе и његова странка.

Чињеница је да Вучић можда и пречесто упозорава на опасност да се дестабилизује држава и угрози мир на Балкану. Али, ако ћемо поштено, чињеница је да он у пракси не чини ништа што доприноси изазивању напетости а камоли насиља. Ни у Србији, ни региону. Напротив. Пре би му се могло приговорити да је превише попустљив и према опозицији и према комшијама.

На другој страни, политика опозиције изнедрене на анационалним и пљачкашким тековинама ДОС-а огољено се свела на покушаје изазивања сукоба и ванредног стања. Већ годину дана суботом увече уличном шетњом паралишу Београд. Једном седмично милион и по људи таоци су неколико стотина шетача. „Диктаторска“ власт не чини ништа да то промени. На своју штету. Јер све више Београђана не прихвата објашњење да је зарад мира у кући у реду да им шачица људи онемогућава слободу кретања.

Александар Вучић / Извор: Профимедиа/илустрација

Насилни упад у зграду РТС, са моторним тестерама, је школски пример покушаја насилног преузимања власти. Полиција је реаговала тек кад је постало питање минута кад ће пучисти преузети вођење програма. У „нормалној“ држави организатори овог насиља били би оптужени за покушај државног удара, добили би добре батине и вишегодишње робије. Диктатор Вучић их је све амнестирао.

Као што је то учинио и са функционерима и присталицама Савеза за Србију који су следећег дана напали на зграду Председништва. Замислите да хиљаду људи насрће на врата Беле куће или Кремља, од Трампа и Путина направи таоце а да америчке и руске снаге безбедности не интервенишу са највећом бруталношћу? Такав сценарио није могућ.

Без реакције „диктаторског режима“ и процесуирања организатора прошао је и покушај Двери да блокирањем свих улаза у РТС спрече гостовање председника државе. И на тај чин насиља и очигледног покушаја изазивања нереда Вучић је одговорио само вербално.

Да Обрадовић, Ђилас, Јеремић и друштво немају намеру да стану са изазивањем сукоба показала је и недавна осмочасовна блокада РТС, током које нико од запослених није могао ући на своје радно место. А затим и покушај лидера Двери да са својим присталицама упадне у парламент.

У свим овим случајевима, чланови СНС, нестраначке присталице Вучићеве политике, па чак и поједини његови политички противници су од председника републике захтевали да власт енергичније реагује, да се држава, како то закони налажу, са својим репресивним апаратом супростави насилничком понашању дела опзиције. Вучић је то одбио. У то време та попустљивост је изгледало као његова слабост.

Сада, на крају године, испоставило се да су то биле добре процене и одлуке. Које су, на једној страни, грађанима омогућиле да се увере да лидери Савеза за Србију беже од избора и покушавају да насиљем изазову догађаје који би омогућили репризу 5. октобра и насилно преузимање власти а на другој страни омогућиле да Србија нову 2020. годину дочека у миру.

Коме није довољно јасно, нека погледа шта се догађа у Црној Гори. Или нека се присети драматичних догађаја у Македонији и Албанији.

"БИЛА ЈЕ БЕЗ КАПИ КРВИ У ЛИЦУ, РЕКЛА МИ ЈЕ САМО ЈЕДНУ РЕЧЕНИЦУ!" Исповест полицајца који је СПАСАО МОНИКУ