Небојша се убио чим је КРСТ ПОДИГНУТ на Храм Светог Саве: Страшна тајна српске светиње

Импозантни крст на централној куполи Храма Светог Саве на Врачару крије невероватну и трагичну причу једног од најбољих вајара у Србији!

Аутор симбола који данас краси српску светињу, чувени Небојша Митрић, убио се у августу 1989. године, само двадесетак дана након што је крст постављен на куполу. Тадашња власт најоштријим критикама засула је уметника и оптужила га да је његов крст модеран и да одудара од српског.

Пошто није могао да поднесе толики притисак дигао је руку на себе. Убио се из пиштоља у својој кући у Палмотићевој улици у Београду. Кад се политичка ситуација смирила, пише Српски телеграф, Митрићево идејно решење коначно је у јавности признато за најбоље, а овом велелепном позлаћеном крсту висине 12 метара данас се диве уметници из целог света.

Митрић није био само изузетан таленат који је нашу уметност увео у европске токове ,већ и сведок највеће трагедије која је задесила човечанство. Овај велики уметник заправо је београдски Јеврејин који је пуком срећом успео да преживи једно од најмасовнијих погубљења на Старом сајмишту.

- Кад су нацисти водили Јевреје Бранковом илицом на погубљење у Сајмиште, мајка је Небојшу, који је тада имао јеврејско име, убацила у обућарску радњу "Митрић". Он је остао унутра сакривен и тако се спасао смрти. Убили су му мајку и оца. Обућар Митрић га је прихватио као свог сина, дао му своје презиме, а он је израстао у невероватног уметника. Један је од најбољих вајара који је живео на овим просторима, бавио се ситном пластиком, радио у Заводу за заштиту споменика културе, а иза себе, поред бројних дела, оставио је и скулптуре кнеза Лазара у Крушевцу и деспота Стефана Лазаревића у Београду – прича чувени вајар Миодраг Мишо Роган.

Он истиче и да је Митрић направио невероватну изложбу о седам својих реинкарнација. Самоубиство, на неки начин, како се тумачи међу људима који се баве изучавањем тих појава, било је и његово заустављање реинкарнације.

Небојша Митрић је рођен у Београду 1931. године. Дипломирао је на Академији примењених уметности 1952. године. Био је један од најистакнутијих послератних вајара чија дела красе градске тргове широм Србије.