"НЕДОСТАЈЕ МИ МИРИС ДОМА, ДА СЕ ОСЕТИМ КАО КОД КУЋЕ" Исповест српске студенткиње "заробљене" у Шпанији

Александра Томић / Извор: Фото: Приватна архива

Иако је Влада Србије у неколико наврата слала спасилачке авионе за своје грађане у страним земљама, нису баш сви имали прилику да се врате кући.

Александра Томић (22), студенткиња из Србије, "заробљена" је у Шпанији већ више од месец дана. Међутим, још већи проблем ствара јој то што ју је карантин задесио док је била на викенду у Гранади код другарице.

Хуманост као пример целој Србији: Волонтери Меридиана показали колико велико срце имају (ФОТО)

ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКА СУБОТА: Посебна правила важе за жене, а уочи Ускрса важно је да испоштујете следеће обичаје!

СРБИЈА ИЗБЕГЛА НАЈГОРЕ СЦЕНАРИЈЕ: Српски имунолог открива да ли нам прети нови ТАЛАС ВИРУСА

- У Гранаду сам дошла код другарице на викенд, нисам ни слутила да ће нам баш тада увести карантин. Три пута су ми отказивали лет за Барсу и нисам могла да се вратим. Сада ми већ постаје јако тешко, јер знате оно кад у мини кофер убаците два пара чарапа, две мајице и доњи веш и мислите вратићете се у недељу увече... Јако сам уморна и стварно желим да се вратим кући - наводи српска држављанка.

Она каже да на самом почетку карантина није хтела да се враћа у Србију, пре свега да не би угрожавала своју породицу.

- У почетку нисам хтела да се вратим у Србију, мислила сам да је боље да будем овде да причекам. Мислила сам да је паметније док је најјачи удар и док су сви потенциално болесни да останем овде и да не ширим потенцијалну заразу, јер је постојала могућност да је било ко заражен. Нисам хтела да доводим своју породицу у опасност ако то не морам. Имала сам кров над главом, и очекивала сам да ће ово доста брзо проћи - наводи ова студенткиња.

Александра каже да јој најтеже било да слуша вести и гледа слике и видее умрлих људи, и стравичних сцена из болница.

- Бринула сам се доста за себе, поготово јер тада када је проглашено ванредно стање владао је и сезонски грип и онда никад не знаш шта је ако се неко накашље, кине... Било је ужасно страшно свакодневно слушати о масовним смртним случајевима, о томе како немају где да сахране људе, о препуним болницама... Једноставно нико није био спреман на то и молила сам Бога да се то у Србији не деси, јер су сви који су ми блиски управо тамо - објашњава Александра.

Она да јој је после месец и по дана карантина већ доста свега и да јој наравно недостаје дом и блиски људи с којима може да проведе овај најгори период.

Гужва у маркету / Извор: Фото: Приватна архива

- На почетку нисам хтела да се вратим кући, јер сам сматрала да је тако безбедније за све нас, а и негде сам мислила да ће ова ситуација до сада проћи. Сада кад видим да неће, и да смо малтене заробљени овде и да нико не зна колико дуго ово може да траје, већ ме помало хвата паника, и желела бих да се вратим својој породици. Јако ми недостаје познат "мирис" мог дома и да се коначно осетим као код куће. Међутим, немам како да се вратим - објашњава ова девојка.

Међутим, она каже да није све тако црно јер у овој тешкој ситуацији има другарицу код које живи тренутно и с којом се доста ближила и апелује на грађане да остану унутра у својим домовима са породицама. Каже да је битно имати неког ко може да буде подршка у оваквом тренутку.

Наводи да у Шпанији грађани строго поштују карантин и да су улице сабласно празне, али да је у маркетима другачија ситуација.

- Овде на улицама уопште нема људи, једноставно имамо 24-часовни карантин и људи то поштују. Казне су веома велике и мислим да нико не жели да се излаже ризику. Међутим, у маркетима је друга прича већином времена су огромне гужве. Такође, ми испред маркета имамо рукавице које су намењене сваком купцу, и без маски не смемо да уђемо, тако да се не плашим превише такве гужве. Такође, ако наручујемо нешто, поштар не сме да долази у контакт са нама, већ нам оставља пакет испред врата или у лифт. Напоље смемо само уз дозволу. Међутим, уколико полиција види да је купљена само једна кесица чипса, или две флаше воде, написаће казну јер то не сматра неопходним - објашњава Александра.

Улица Рамбла / Извор: Фото: Приватна архива

Најтеже јој пада то што сада више не може да се врати својој кући, јер на почетку није хтела да излаже своју породицу ризику, као и да спасилачки авион не може да се организује без одређене групе, које нажалост - нема.

- Обратила сам сеамбасади и рекли су ми да прикупљају имена за спасилачке летове. Међутим, постоји много људи који се из непознатог разлога јаве амбасади да нагласе да су ту у Шпанији, да се јаве да су добро али да не желе да се врате кући. Након тога, рекли су нам да не знају да ли ће лет уопште моћи да се организује, јер већина њих жели да остане у Шпанији. Када су коначно направили списак, на њему је било око двадесетак људи, једва. Тада ми је било јасно да лет неће бити организован. Постојала је и друга опција коју су нам предложили. Рекли су нам да можемо из Барсе доћи у Будимпешту а затим самосталним превозом до границе. То је веома тешко у овој ситуацији, јер не знам ни како бих нашла тај превоз нити желим да се излажем додатним ризицима. Због оних који мисле да ће ова ситуација проћи "за два-три дана" немам сигуран начин да се вратим кући својој породици и то ми веома тешко пада - закључује Александра.

СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА НИШ И ЦЕЛУ СРБИЈУ: Из хале Чаир отпуштен 21 пацијент