НЕНАД ПЕРИШ ОТИШАО У ОВАЈ ГРАД ДА ТРАЖИ СИНА: Једно питање о нестанку Сплићанина га НАЈВИШЕ МУЧИ
Његова свакодневица последњих 40-ак дана у Београду је иста.
Данас је 43. дан од нестанка Матеја Периша, који је у ноћи 30. на 31. децембар прошле године нестао у Београду.
Потрага за несталим младићем и даље траје, а већ 43 дана у Београду се налази Матејев отац Ненад Периш, који је у главни град Србије похитао чим је добио информацију о нестанку свога сина.
СРПСКА ВОЈСКА СВЕ МОЋНИЈА: Модернизација ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, А ЗАРАДЕ ВЕЋЕ НЕГО ИКАДА
НОВИ ДЕТАЉИ ПРОНАЛАСКА АЛЕКСЕ: Полиција морала да разваљује врата, ево шта је говорио инспекторима
ОБРТ У СЛУЧАЈУ АЛЕКСЕ ИЗ КРУШЕВЦА! Дечак се поново вратио у Београд, огласила се мајка: Има план да иде у Канаду!
- Верујте, више не бројим дане, само чекам да ми телефон зазвони, да ми се јави Матеј или да ми неко јави како ми је син пронађен. Реалност је та која ме највише мучи, прошло је пуно времена од Матејевог нестанка, али онда помислим како још увек има момената који указују на то да је Матеј жив. И то је оно што ме држи на животу - каже Ненад Периш.
Његова свакодневица последњих 40-ак дана у Београду је иста.
Дунав као море
- Скоро сваки дан је исти и морам рећи да су ми јутра најтежа. Ево, јуче ујутро сам устао у 5.30 сати. И одмах ми дође помисао на Матеја и питање шта ме чека данас… Покушавам нешто да пишем, да радим, па онда знам да помогнем колегама. Новинари су најактивнији и они ме најчешће зову. Исто тако у контакту сам са српском полицијом, која се труди увек да ми буде доступна и морам да кажем да ми се увек јаве када их назовем или када им пошаљем поруку - говори Периш.
Пре два дана Ненад Периш био је у Смедереву, где такође траје потрага за Матејем.
- Ишао сам да видим потрагу и да видим простор на ком траже Матеја. Дунав је велик као море, па то је ширина од четири до пет километара, то је огромно пространство. Послеподне одем у цркву, настојим с пријатељима мало да прошетам, да дођем мало себи. Но, опет шетам уз реку, јер ми је то место, та река, јако важна. Имам осећај да сам ближе Матеју и да ћу добити одговоре, иако ми још увек неке ствари нису јасне - каже Периш.
Светлана Вучетић Арсић из Специјалне болнице за лечење болести зависности из Београда недавно је коментарисала случај Матејева нестанка и, међу осталим, рекла "како човек који је био озбиљно пијан није могао толико да трчи. Требало је да заустави или смањи деловање алкохола јер има врло прецизну моторичку активност. То је могао да уради неко ко је био на нечему што га је подигло, убрзало и стимулирало, а алкохол није такав. Могуће да је он узео амфетамин непосредно пред излазак из клуба, јер он делује тек након неколико минута…"
Ово размишљање Вучетић Арсић одмах је одбацио Ненад Периш, који је небројено пута рекао како његов син никада није узимао никакве наркотике и како то једноставно није могућа варијанта.
Мноштво питања
Поставља се питање да је Матеју неко, не из злобе, већ из шале убацио нешто у пиће, а да младић то није знао.
- Када чекате одговор 40 дана, као што га ја чекам, онда вам се у глави свашта може догодити. Ја никога ни за што не желим оптужити. Матеј је био спортиста и знам да су то вече конзумирали алкохол, и то пуно, и то је оно што мене вуче у ту страну размишљања. Је ли се догодило нешто што ја не знам, што ми нико није до сада рекао, једноставно не желим да улазим у ту расправу. Овде у Београду сам искључиво да нађем свога сина, а после тога можемо да разговарамо о разлозима нестанка и о томе шта је и како било. Да сада претпостављам ствари и разлоге, потпуно би ме излудило и од "шуме не бих видео стабло" - каже Ненад Периш.
Мноштво питања виси над Ненадовом главом, а он још увек нема одговоре на њих.
- Да сте ви дошли на то место где се све то одвијало, и ви бисте имали иста питања као и ја. Прво бисте видели о коликим се удаљеностима ради, па бисте поставили питање како је Матеј уопште дошао до тамо. То су удаљености које се тешко за толико времена могу прећи и бродом, па је самим тиме још више несхватљиво како се то све могло догодити - наводи несретни отац.
- Па тај мобилни чији се сигнал појављује два сата и двадесет минута после нестанка, покрај Великог ратног острва. Па, претпоставка да је мобилни дао сигнал у води, а не може се због две базне станице тачно одредити тачка сигнала, а Матеја нигде не видимо. Све су то питања не која немамо одговоре. Да се тражи неки предмет, онда би неко можда и могао нешто закључити и ставити тачку на потрагу, али када се тражи човек, то није нимало лако, јер се човека не можете тако лако одрећи - говори Ненад Периш.
"Морам бити јак"
Са својом породицом у Сплиту чује се дневно небројано пута.
- Чујемо се свака два-три сата. Муче се. Док сам ја ту, они су концентрирани на вести из Београда. Свако од њих то доживљава на свој начин, свако има с Матејем другачији однос, али настојимо не говорити о томе, о прошлости. Матеј је увек ту, у свим нашим разговорима. Црпим снагу из љубави према своме сину и према својој породици. Ја морам да будем јак, јер када то не бих био, то би се одразило и на остале чланове моје породице - каже он.
- Не дао Бог да се ико више нађе у оваквој ситуацији. Сви би родитељи исто реаговали. Зато ја морам бити присутан ту, морам бити разборит, морам бити на располагању онима који ми трагају за сином, морам се трудити да нешто препознам, можда нешто банално што би могло бити од користи за потрагу. Ја сваку вечер лежем и ујутро устајем с истом мишљу. А то је да нађем Матеја. Морам због свог сина бити такав, разборит и користан - закључује Ненад Периш.