НЕСТОРОВИЋ ШОКИРАО СВЕ! Био сам шеф банде прича се трагично завршила: НЕ МОЖЕТЕ ДА МЕ БИЈЕТЕ толико, колико ЈА МОГУ ДА ИЗДРЖИМ
Бранимир Несторовић, професор на Медицинском факултету у пензији и бивши начелник службе пулмологије и алергологије Универзитетске дечје клинике,отворио је душу у новој емисији Курир телевизије Реална прича.
- Ја сам био немогућ, стално сам био разбијене главе и ја сам био разбијене главе. Добијао сам батине невиђене и захвалан сам на томе, јер би вероватно погинуо да ме нису тукли толико. То су била другачија времена, рецимо ја сам био шеф једне те банде до пруге, а један други дечко је био шеф те друге од пруге и ми смо се регуларно тукли око територије.
Та се прича трагично завршила јер се шеф те супротне банде Аца удавио једно лето на Сави. Онда нам више није ни било занимљиво да освајамо ту територију јер немаш ским да ратујеш. То ти је тако у животу све нешто као хоћеш, а онда после кад то добијеш није ти више интересантно - каже Несторовић.
ГРАЂАНИ, ОПРЕЗ! НОВА ПРЕВАРА КРУЖИ ФЕЈСБУКОМ: Обећава испуњење снова, а онда вас ОПЕЉЕШИ
ВРЕМЕНСКИ РИНГИШПИЛ ДОНОСИ НАМ ПРАВО ПРОЛЕЋЕ: Докторка открива која група људи ће ово БАШ ТЕШКО ПОДНЕТИ
ОГЛАСИО СЕ ИГОР ЈУРИЋ: Породица мале Монике није испунила услове за стан - Град Ниш понудио друго решење
Истакао је како његови родитељи нису подносили његово понашање и на то је испричао једну анегдоту из детињства.
- Нису подносили моје понашање. Иза моје куће пролазила је та индустријска пруга, ту је пролазио један воз који је са Саве вукао ту неку грађу. То је била она спора парњача и ми смо се као мали кешали и тако возали до Саве која је била 3 километра одатле. Ја сам се један дан тако кешао на воз и како сам био мали опикнем и паднем између два вагона.
Ништа ми није било, мада моја покојна мајка која је простирала веш када је то видела она се онесвестила. Ја се тако враћам бесан што морам пешке, и видим своју мајку доле на поду како јој капље онај њен веш. Како сам узвикнуо њено име тако сам попио такву шамарчину из несвести - испричао је Несторовић.
Несторовић открива да су га константно тукли родитељи и какав је однос имао са оцем.
- Што се тиче тога дал су ме тукли, мајка и бака су ме стално тукле. Мада једном су чак и на смену. Запали смо неку зграду као мали и због тога су ме мајка и бака тукли на смену, тада сам им рекао: " Ви мене не можете да бијете толико колико ја могу да издржим", а оне би само на то селе и почеле да плачу. Мој отац ме никад рецимо није ударио, али су његове методе биле спартанске.
Био је то 6. разред основне, и ја кажем нећу више да учим школу. Отац није реаговао само је рекао добро. Мада то није било добро јер сваки пут кад није реаговао нешто се спремало. И тада је рекао: "Ај обуци се" и кренемо ми на крај Обреновца и ту је била ковачко-поткивачка радња "Буде Потића". Ту су тад били коњи, није тад било аутомобила.
Буда он онако огроман, длакав, го до појаса поткива тако коња. Поред њега ватра сева, шегрт тамо поткива, и стварно језиво изгледа. Долази тако мој отац код Буде и каже:" Ево довео сам мог сина неће да учи школу и сад креће да ради код тебе", на то сам одмах одговорио како желим да је учим. Оно што је занимљиво је да би он то стварно урадио, имао је тежак живот и увек ми је говорио ту једну познату реченицу:
- Ја имам сто обавеза, а ти само једну, да учиш школу, ако ти ту једну не вршиш нема потребе више да те финансирам, мислим ја ћу да те храним али ништа више од тога", и морам да признам да је то била једн асурова лекција. Он није био као ови сад модерни родитељи који константно вичу: " Стани, убићу те , колико њих на то реагује. То је тренутни проблем са децом, јер не схватају родитеље озбиљно, а и родитељи прете безвезе јер речи треба да имају тежину - рекао је Несторовић.