НЕВЕРОВАТНО! Девојка из Ћуприје ШЕСТ МЕСЕЦИ имала температуру, лекару остали у ЧУДУ када су видели антитела!
Ина Игњатовић пет година је ишла од лекара до лекара да би утврдила зашто има необичне тегобе. Ово су симптоми синдрома хроничног умора!
Синдром хроничног умора званично је препозната болест, о којој јавност, али ни лекари нису још увек довољно информисани. То доказује и случај Ине Игњатовић из Ћуприје, која је пет година ишла од лекара до лекара покушавајући да добије дијагнозу.
"НА УМРЛИЦИ ЋЕ ПИСАТИ ДА СУ СЕ ЛЕЧИЛИ КОД ПРИВАТНОГ ЛЕКАРА" Др Јанковић: Одговорност се мора поделити
СРПСКИ ДОКТОР О ПОНАШАЊУ НАКОН ПРЕЛЕЖАНЕ КОРОНЕ: Ово НИКАКО не смете да радите - откривено колико дана треба бити ОПРЕЗАН
СТРАВИЧНИ ПОДАЦИ! Корона у Србији за ДВЕ НЕДЕЉЕ однела 900 живота! Данас највећи број преминулих ове године
Она је у емисији "Ми данас" на Телевизији К1 причала о симптомима које сви повремено имамо - умор, бол у мишићима, непријатност у загушљивим просторијама, мањак енергије... Само, код Ине нису пролазили. А температуру је имала месецима. Нема лекара код којег није била, специјалисте који је урадио преглед и анализу, и сви су јој говорили - није ти ништа.
- Први симптоми били су варијације крвног притиска, био је висок, имала сам и температуре које су трајале по три месеца, па шест месеци, 37,2 без престанка. Честе инфекције, болове у мишићима, зглобовима, умор који не пролази. Стално сам била у зачараном кругу јер сам ишла код лекара, слали ме од специјалисте до специјалисте, сумњали су да постоји болест али не нађу ништа конкретно. Онда ме врате кући и кажу, није ти ништа, иди одмори се - рекла је Ина, која је сада председница Удружења пацијената са хроничним умором.
- Параметри и анализе су биле у реду, само су вирусне инфекције биле хроничне, антитела сам имала на скоро десет вируса, а за шест су нивои IgG антитела били на абнормално високом нивоу. Откривено је да су то све инфекције које сам прележала у најранијем детињству, али титар не би смео да остаје висок већ да опада временом, тако су схватили да нешто није у реду али нису знали шта је - рекла је она.
Како је изгледао свакодневни живот са тим симптомима, да ли је околина имала разумевања - породица, послодавац? Да ли се уопште може радити уз синдром хроничног умора?
- Стално сам била уморна, то је био умор који не пролази када одспавате. Нисам могла да одем 200 метара од куће. Нисам могла да уђем у пошту, сметале су ми загушљиве просторије у којима има пуно људи. Нон-стоп ми се спавало, немам енергије, деца су још била мала а мени јако тешко. Кад идете код лекара и не откријете ништа, онда и други помисле да вам није ништа - рекла је Ина.
- Срећом, моји укућани су имали разумевања, али шира околина није схватала моје стање. Нормално је да постоји и страх, кад не знате шта вам је. Питате се да није нешто психички, али ја одем сама код психијатра, не нађе ни он ништа, а мени и даље није добро - рекла је она.
Другарица јој је јавила да је на телевизији гледала др Бранка Миловановића, кардиолога и стручњака за хронични умор, и обратила му се. Ина је после пет година могла да одахне - коначно је знала и шта јој је, и како да се бори против тога.
- Могу слободно да кажем да немам ни десет одсто оних симптома које сам имала раније. Ја имам бол у мишићима и зглобовима када се мења време, али то је тренутно, и то лако превазиђем. Али морам да имам енергију да могу да устанем ујутру и радим свој посао, то је најбитније - рекла је она.
- Мени је спас био да ми неко коначно каже шта ми је. Када неко коначно помиње симптоме за које ми раније нису веровали да их уопште имам. Била сам у позитивном шоку када сам добила коначно дијагнозу, била сам срећна, лакнуло ми је. Временом, терапија коју пијем ми је помогла, почели су да се губе симптоми, онда ми је требало да се привикнем да их нема. Човек када годинама живи са тим симптомима, негде у позадини постоји и страх да ће се они вратити - рекла је Игњатовић.