"НИЈЕ ТРЕБАЛО ДА ПРЕЖИВИМ" Потресна исповест мушкарца који се отровао печуркама: Оно што смо ми проживели не бих ником пожелео
Иако је најтежа борба прошла, Горан се с кнедлом у грлу присећа ноћи када су сви укућани, сем његове жене, "попадали" због отровних гљива.
Према налазима, није требало да преживим, али јесам. Добио сам другу шансу и захвалан сам и богу и лекарима који су се даноноћно борили за наше животе на Војномедицинској академији. Син, зет и ја пуштени смо на кућно лечење, само да нам се придруже и моје ћерке и бићу најсрећнији човек, каже Горан Саватић (49), један од Шапчана који су се отровали печуркама.
ТИХИ ХЕРОЈИ ВЕЛИКЕ ТРАГЕДИЈЕ У ОВЧАР БАЊИ: Скочили у ледену воду и сатима спашавали путнике који су пали са висећег моста
"ЈА ТУ НЕ БИХ НИШТА СМАЊИВАЛА" Уролог шокирао Јовану Јоксимовић и гошћу причом о величини мушког полног органа
"КАО ДА МЕ ЈЕ НЕКА СИЛА ПОВУКЛА, ПА САМ КРЕНУЛА ДА ПЛИВАМ" Њих две су преживеле драму на мосту смрти: Помислила сам да је крај (ФОТО)
После седам дана проведених у Националном центру за контролу тровања на ВМА у Београду, Горан је стигао у свој дом. Како каже, броји дане када ће угледати своје ћерке.
- Добро су, очекујемо да ће у понедељак изаћи из болнице. Млађу ћерку је сам бог сачувао. Она се породила пре два и по месеца, још се није ни опоравила како треба, па је теже поднела тровање. Имала је и крварење, међутим, лекари су успели да то санирају и изборе се за њен живот. Људи су у почетку мислили да је у питању безазлено тровање гљивама, али оно што смо ми преживели не бих пожелео ником. А мојој жени, која је остала сама са двоје унучади од три године и два и по месеца, која је притом мислила на мене, ћерке, зета и сина како се боримо за живот, треба дати орден. Ја сам срећан човек.
И ДАЉЕ ИСЦРПЉЕН И СЛАБ
Иако је најтежа борба прошла, Горан се с кнедлом у грлу присећа ноћи када су сви укућани, сем његове жене, "попадали" због отровних гљива.
- Око 11 сати ујутру појели смо гљиве које смо купили на пијаци, а негде после поноћи ухватила ме је таква мука да нисам знао на коју ћу страну. Почео сам да повраћам, а у року од неколико минута и ћерке и зет су трчали до купатила јер им је позлило. Позвао сам Хитну помоћ, објаснио шта нам се дешава, а госпођа преко телефона је рекла да попијем таблету против мучнине. Међутим, после пола сата начисто смо дехидрирали од дијареје, повраћања и знојења, па смо опет позвали Хитну. Одмах су нас упутили на токсиколошко одељење на Војномедицинској академији".
Како даље објашњава, супруга Мирјана је узела само један залогај спремљених гљива, те њој, на сву срећу, није било ништа.
- Она је лизнула и врло мало прогутала, нису јој се јеле печурке. Богу хвала, иначе би и она прошла као и ми. Син живи у стану и њему су се први симптоми тровања јавили сутрадан, па је и он одмах довезен за Београд. Он је први изашао из болнице, имао је најбољу клиничку слику, док је зет био јако лоше, горе му је било чак и од мене, који сам само пуком срећом преживео. Прва терапија је била тешка дијализа крви и то је било најтеже и најисцрпније. Међутим, параметри налаза јетре су много скочили, али се брзо и спустили, што је био знак да се чистимо од отрова. Сви имамо терапију наредних недеља, а кажу да нема последица, па ћемо видети".
ЗАХВАЛАН ЛЕКАРИМА
Горан је захвалан лекарима који су њему, његовој породици и свим осталим људима који су се отровали пружили сву неопходну помоћ.
- Нажалост, Сузана је преминула, лежала је до мене на токсиколошком одељењу. Али заиста желим да похвалим све људе који су се крваво борили да нас спасу. Сви су се максимално ангажовали, да могу некако да им се одужим, одужио бих се. Такође, у оваквој несрећи се види какви су ти пријатељи, а моји су заиста прави. Када смо сви смештени у болницу, све моје колеге и колеге моје супруге, сви пријатељи и комшије одмах су притрчали мојој жени да понуде помоћ било у новцу, било овако. Заиста. Хвала им до неба".
Жена (72) из Ћуковина ухапшена је због сумње да је на шабачкој пијаци продала отровне печурке од којих је једна особа преминула. Горан је, иначе, родом из Ћуковина, одакле је и ухапшена жена, а како прича, познаје њеног унука, који га је свакодневно звао док је боравио у болници.
- Нисам познавао бабу, али знам њеног унука. Често сам одлазио у село, виђали смо се, био сам му чак и на рођендану, он је мало млађи од мене. Звао ме је, стално је питао за наше здравље. Никога нисам осудио, сад је касно, али треба бити обазрив и вршити контролу гљива ко год да их продаје - каже Саватић.